Trčanje
Trčanje je način kretanja na Zemlji koje omogućava ljudima i životinjama da brzo hodaju. Trčanje je tip hoda koji je karakterističan po vazdušnoj fazi u kojoj su sva stopala iznad zemlje (mada postoje izuzeci[1]). To je u kontrastu sa pešačenjem, gde je jedna noga uvek u kontaktu sa zemljom, noge se uglavnom drže ispravljeno i center gravitacije se prenosi sa jedne noge na drugu, u maniru inverznog klatna.[2] Karakteristično svojstvo tela koje trči sa gledišta mehanike opruge i mase je da do promena kinetičke i potencijalne energije u okviru koraka dolazi simultano, pri čemu se skladištenje energije ostvaruje putem elastičnih tetiva i mišića.[3] Termin trčanje se može odnositi na bilo koji opseg brzina od džoginga do sprintovanja.
Pretpostavlja se da su predci ljudske vrste razvili sposobnost trčanja na duga rastojanja pre oko 2,6 miliona godina, verovatno da bi mogli da love životinje.[4] Takmičarsko trčanje se razvilo iz religioznih festivala u raznim oblastima. Zapisi o takmičarskom trćanju datiraju još iz vremena Tajlteanskih igara u Irskoj iz 1829. p.n.e, dok su se prve zapisane Olimpijske igre odvile 776. p.n.e. Trčanje se opisuje kao najdostupniji sport na svetu.[5]
Istorija
Smatra se da je evolucija ljudske sposobnosti trčanja započela pre četiri i po miliona godna polazeći od sposobnosti čovekolikom majmuno sličnog australopitekusa, ranog pretka ljudi, da uspravno hoda na dve noge.[6]
Predložena teorija smatra da je najverovatnija evolucija trčanja proistekla iz izdržljivosti ranih ljudi, koja je stečena upornim lovom životinja, strategijom praćenja i jurenja plena dok plen ne postane suviše iznemogao da bi bežao, te podleže „miopatiji hajke“ (Sears 2001), i da su osobine ljudi kao što su nuhalni ligament, izobilje znojnih žlezda, ahilove tetive, veliki zglobovi klena i mišićavi glutei maximi, promene koje su uzrokovane tim tipom aktivnosti (Bramble & Lieberman 2004, et al.).[7][8][9] Teorija koja je prvobitno predložena je koristila komparitativnu fiziološku evidenciju i prirodne navike životinja pri trčanju, indicirajući verovatnoću da je ta aktivnost uspešni metod lova. Dalja evidencija dolazi razmatranja lovačke prakse u današnjeg vreme (Carrier et al. 1984).[9][10] Sledstveno Searsu (p. 12) naučna ispitivanja (Walker & Leakey 1993) kostura Nariokotome pružaju dalje dokaze Karijeve teorije.[11]
Takmičarsko trčanje je nastalo iz religioznih festivala u raznim oblastima kao što je Grčka, Egipat, Azija, i Istočno Afrička oblast. Tajlteanske igre, Irski sportski festival u čast bogine Tajltiu, datira iz 1829. p.n.e, i jedan je od najranijih zapisa o takmičarskom trčanju.[12] Poreklo Olimpijskih igara i trčanja maratona je poznato jedino u obliku mitov i legendi. Prve zapisane igre su se odvile 776. p.n.e.[13].
...Pretpostavljam da se Sunce, Mesec, Zemlja, zvezde, i nebo, koji su još uvek bogovi mnogih varvara, bili jedini bogovi poznati domorodačkim Helenima. Budući da su oni uvek u pokretu i trče, zbog te njihove pokretne prirode oni su nazivani bogovima ili trkačima (Theous, Theontas)...
Reference
Literatura
Vanjske veze
 | U Wikimedijinoj ostavi nalazi se članak na temu: Running |
 | Wikizvor ima izvorni tekst na temu: no |
 | Potražite izraz Running u W(j)ečniku, slobodnom rječniku. |
 | Wikiknjige imaju materijala na temu: no |
 | Na stranicama Wikicitata postoji zbirka osobnih ili citata o temi: Running |
Chisholm, Hugh, ur. (1911) „Running” Encyclopædia Britannica Eleventh Edition (11th izd.) Cambridge University Press- Bestenliste des Deutschen Leichtathletik-Verbandes (DLV) Arhivirano 2012-01-06 na Wayback Machine-u
- www.wissenschaft.de: Warum Sprinter kräftig und Langstreckenläufer schlank sind Der Body-Mass-Index bestimmt die Kraft, mit der sich ein Läufer vom Boden abstoßen kann.