Ахмедабад
Ахмедабад (хинд. अहमदाबाद) је највећи град у индијској држави Гуџарат.[5][6] Ужи део града је имао 3,77 милиона становника (процена 2006).[7] Ахмедабад је пословни и трговачки центар Гуџарата.[8] Град је под британском управом добио назив „Манчестер Истока“ због своје изузетно развијене текстилне индустрије.
| Ахмедабад | |
|---|---|
 Ахмедабад | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Индија |
| Савезна држава | Гуџарат |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2016. | 6.357.693 [2][3] |
| — густина | 13,7 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 23° 02′ 00″ С; 72° 37′ 00″ И / 23.0333333333° С; 72.6166666667° И |
| Апс. висина | 53[4] m |
| Површина | 464.165 km2 |
  Ахмедабад Ахмедабад на карти Индије | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Gautam Shah |
| Поштански број | 3800XX |
| Позивни број | 079 |
| Веб-сајт | |
| https://ahmedabadcity.gov.in/ | |
Ахмедабад је постао важан економски и индустријски центар Индије. Он је други по величини произвоње памука у Индији, и његова берза је друга по старости у Индији. Ефекти либеризације индијске економије су ојачали градску економију у три сектора: трговина, комуникације и грађевинарство.[9] Повећање популације у Ахмедабаду је довело до повећања стопе грађевинске изградње, као недавној појави небодера.[10] Крикет је популарни спорт у Ахмедабад. У граду се налази Сардар Пателов стадијум са 54.000 седишта.
Географија
Клима
Ахмедабад има топлу, полусуву климу (Кепенова класификација климата: BSh), са маргинално мање кише него што је неопходно за тропско саванску климу. Постоје три главне сезоне: лето, монсуни и зима. Осим монсунске сезоне, клима је екстремно сува. Време је топло од марта до јуна; просечни летњи максимум је 43 °C (109 °F), а просечни минимум је 24 °C (75 °F). Од новембра до фебруара, просечна температура је 30 °C (86 °F), просечни минимум је 13 °C (55 °F), и клима је екстремно сува. Хладни северни ветрови су одговорни за благо хладан јануар. Југоисточни монсун доноси влажну климу од средине јуна до средине септембра. Просечне годишње падавине су око 800 mm (31 in), мада понекад тешке кише узрокују изливање локалних река и поплаве. С друге стране, није неуобичајено да дође до суша кад се кад се монсун не прошири довољно далеко на запад. Највиша температура у граду је забележена 18. и 19. маја 2016. од 50 °C (122 °F).[11]
| Клима Ахмедабада (1981–2010) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 36,1 (97) | 40,6 (105,1) | 43,9 (111) | 46,2 (115,2) | 50,0 (122) | 47,2 (117) | 42,2 (108) | 40,4 (104,7) | 41,7 (107,1) | 42,8 (109) | 38,9 (102) | 35,6 (96,1) | 50,0 (122) |
| Максимум, °C (°F) | 28,1 (82,6) | 30,8 (87,4) | 35,8 (96,4) | 39,6 (103,3) | 41,6 (106,9) | 38,8 (101,8) | 33,6 (92,5) | 32,0 (89,6) | 33,8 (92,8) | 35,7 (96,3) | 32,9 (91,2) | 29,5 (85,1) | 34,4 (93,9) |
| Минимум, °C (°F) | 12,4 (54,3) | 14,3 (57,7) | 19,5 (67,1) | 23,9 (75) | 27,0 (80,6) | 27,5 (81,5) | 25,9 (78,6) | 25,0 (77) | 24,7 (76,5) | 21,4 (70,5) | 16,7 (62,1) | 13,4 (56,1) | 21,0 (69,8) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 3,3 (37,9) | 2,2 (36) | 9,4 (48,9) | 12,8 (55) | 19,1 (66,4) | 19,4 (66,9) | 20,4 (68,7) | 21,2 (70,2) | 17,2 (63) | 12,6 (54,7) | 8,3 (46,9) | 3,6 (38,5) | 2,2 (36) |
| Количина кише, mm (in) | 1,0 (0,039) | 0,8 (0,031) | 0,6 (0,024) | 2,4 (0,094) | 7,0 (0,276) | 80,0 (3,15) | 291,2 (11,465) | 266,2 (10,48) | 86,8 (3,417) | 11,7 (0,461) | 2,3 (0,091) | 1,0 (0,039) | 750,9 (29,563) |
| Дани са кишом | 0,1 | 0,1 | 0,0 | 0,4 | 0,6 | 3,9 | 11,5 | 10,7 | 5,0 | 0,8 | 0,4 | 0,2 | 33,6 |
| Релативна влажност, % | 49 | 43 | 37 | 41 | 47 | 62 | 77 | 81 | 71 | 53 | 48 | 50 | 55 |
| Сунчани сати — месечни просек | 287,3 | 274,3 | 277,5 | 297,2 | 329,6 | 238,3 | 130,1 | 111,4 | 220,6 | 290,7 | 274,1 | 288,6 | 3.019,7 |
| Извор #1: Индијски метеоролошки департман (рекорди високих и ниских вредности до 2010)[12][13] | |||||||||||||
| Извор #2: NOAA (сунчаност и влажност 1971–1990),[14] IEM ASOS (May record high)[15] | |||||||||||||
Историја
Подручје око Ахмедабада насељено је од 11. века. На месту модерног Ахмедабада основан је најпре град Карнавати. На томе месту поново је основан град 1411. као главни град султаната Гуџарат.[6] Основао га је султан Ахмед Шах. Могулски цар Ахбар Велики је заузео град 1573. Током могулске власти Ахмедабад је постао богати трговачки град, чији текстил се извозио и до Европе. Могулски цар Шах Џахан провео је део живота у Ахмедабаду градећи Моти Шахи Махал. Војска од Марата је заузела град и окончала власт Могула. Унутрашњи сукоби довели су до разарања дела града. Глад из 1630. је такође тешко погодила град. Британска источноиндијска компанија је заузела град 1818.[6] Под британском управом модернизирана је градска инфраструктура. Ахмедабад постаје важан центар, а 1864. успостављена је железничка веза са Бомбајем. Због јаке текстилне индустрије град добија назив „Манчестер Истока“. Град је био поприште жестоких сукоба, јер је индијски покрет за независност имао јаке корене у Ахмедабаду. Махатма Ганди је 1930. започео чувени протест прикупљања соли крећући се баш из Ахмедабада. Када је држава Бомбај расцепљена на више држава Ахмедабад је био главни град Гуџурата до 1970. Разорни земљотрес од 6,9 степени по Рихтеровој скали је 26. јануара 2001.[6] усмртио 752 људи у Ахмедабаду и срушио је бројне зграде у Ахмедабаду. У Гуџарату је дошло до великог насиља почетком 2002. Најпре је група муслимана 27. фебруара 2002. запалила воз и при томе убила 58 хиндуса. Дошло је до освете и међусобног убијања у коме је страдало око 1.000 људи, а страдале су и џамије.
Становништво
Према незваничним резултатима пописа, у граду је 2011. живело 5.570.585 становника.
| 1991. | 2001. | 2011. |
|---|---|---|
| 2.966.312[16] | 3.637.483[16] | 5.570.585[3] |
Око 440.000 људи живи у нехигијенским насељима око града. Има 11,4% муслимана и 84,6% хиндуиста.
Привреда
Највећи је копнени индустријски центар западне Индије. Текстилна индустрија има историјски значај, јер Ахмедабад је био Манчестер истока. Хемијска и фармацеутска индустрија су изузетно развијене. Две највеће фармацеутске компаније у Индији имају седиште у Ахмедабаду. У новије време Ахмедабад постаје значајан и у сектору информационих технологија, тако да је 2002. рангиран као пети град у Индији по степену компетитивности за сектор ИТ услуга.
Саобраћај
Култура
Много грађевина из прошлости је било грађено мешавином исламске архитектуре са индијским стиловима. Из британског раздобља постоје грађевине викторијанске архитектуре. У новије време постоје модерне грађевине које су конструисане према дизајну чувених светских архитекта Ле Корбизјеа, Луја Кана и Чарлса Кореје.
Партнерски градови
Референце
Литература
Спољашње везе
- Званични веб-сајт
- Ahmedabad Collectorate Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јул 2011)
