Лајмска болест

Лајмска болест или лајмска борелиоза је мултисистемско обољење субакутног и хроничног тока, које изазива бактерија Borrelia burgdorferi.^[2] Она захвата првенствено кожу, а затим срце, зглобове и централни нервни систем.^[5] Најчешћи знак инфекције је растући црвени осип, познат као еритема мигранс, који се појављује на месту убода крпеља око недељу дана након што се догодио.^[1] Осип обично не сврби, нити је болан.^[1] Отприлике 70–80% заражених људи развије осип.^[1] Остали рани симптоми могу да укључују грозницу, главобољу и умор.^[1] Ако се не лече, симптоми могу, између осталог, да укључују губитак способности померања једне или обе стране лица, болове у зглобовима, јаке главобоље са укоченошћу врата или лупањем срца.^[1] Месецима до годинама касније, могу се јавити поновљене епизоде болова и отока у зглобовима.^[1] Повремено се код људи појаве пробадајући болови или трнци у рукама и ногама.^[1] Упркос одговарајућем лечењу, око 10 до 20% људи најмање шест месеци развија болове у зглобовима, проблеме са памћењем и умор.^[1][6]

Лајмска болест
Синоними	Lyme borreliosis
Крпељ је најчешћи узрочник Лајмске болести
Специјалности	Инфективна болест
Симптоми	Експандирајуће подручје црвенила на месту угриза крпеља, грозница, главобоља, умор[1]
Компликације	Парализа фацијалног нерва, артритис, менингитис[1]
Време појаве	Слабост након угриза[1]
Узроци	Borrelia коју преносе крељи[2]
Дијагностички метод	На основу симптома, изложености крпељима, тестова крви[3]
Превенција	Спречавање угриза крпеља (покривање удова одећом, DEET), доксициклин[2]
Лекови	доксициклин, амоксицилин, цефтриаксон, кефуроксим[2]
Фреквенција	365,000 годишње[2][4]
[уреди на Википодацима]

Лајмска болест преноси се на људе убодима заражених крпеља рода Ixodes.^[7] У Сједињеним Државама забрињавајући крпељи су обично типа Ixodes scapularis и морају бити везани најмање 36 сати пре него што се бактерија прошири.^[8][9] У Европи крпељи типа Ixodes ricinus могу брже ширити бактерију.^[9][10] У Северној Америци бактерије Borrelia burgdorferi и Borrelia mayonii узрокују лајмску болест.^[2][11] У Европи и Азији, Borrelia afzelii и Borrelia garinii су такође узрочници болести.^[2] Сматра се да болест није преносива између људи, других животиња, или путем хране.^[8] Дијагноза се заснива на комбинацији симптома, историји изложености крпељима и евентуалном испитивању специфичних антитела у крви.^[3][12] Тестови крви су често негативни у раним фазама болести.^[2] Тестирање појединачних крпеља обично није корисно.^[13]

Превенција укључује напоре да се спрече уједи крпеља, на пример ношење одеће која покрива руке и ноге и коришћење средстава за одбијање инсеката заснованих на DEET-у.^[2] Коришћење пестицида за смањење броја крпеља такође може бити ефикасно.^[2] Крпељи се могу уклонити пинцетом.^[14] Ако је уклоњени крпељ био пун крви, једна доза доксициклина може се користити за спречавање развоја инфекције, али се обично не препоручује, јер је развој инфекције редак.^[2] Ако се инфекција развије, ефикасни су бројни антибиотици, укључујући доксициклин, амоксицилин и цефтриаксон.^[2] Стандардни третман обично траје две или три недеље.^[2] Неки људи развију температуру и болове у мишићима и зглобовима током лечења, који могу трајати један или два дана.^[2] Код оних који развију трајне симптоме, није утврђено да је дугорочна антибиотска терапија корисна.^[2][15]

Лајмска болест је најчешћа болест коју шире крпељи на северној хемисфери.^[16] Процењује се да погађа 300.000 људи годишње у Сједињеним Државама и 65.000 људи годишње у Европи.^[2][4] Инфекције су најчешће у пролеће и рано лето.^[2] Лајмска болест први пут је дијагнозирана као засебно стање 1975. године у месту Олд Лајм, Конектикат.^[17] Првобитно је поистовећивана са малолетничким реуматоидним артритисом.^[17] Одговорна бактерија је први пут описана 1981. године у раду Вилија Бургдорфера.^[18] Хронични симптоми након лечења добро су описани и познати су као „пост-третмански синдром лајмске болести“ (PTLDS).^[15] PTLDS се разликује од хроничне лајмске болести, термин који научна заједница више не подржава, а различите групе га користе на различите начине.^[15][19] Неки пружаоци здравствених услуга тврде да је PTLDS узрокован истрајном инфекцијом, али се не сматра се да је то тачно, јер се након стандардног лечења не могу наћи докази о истрајној инфекцији.^[20] Вакцина против лајмске болести продавана је у Сједињеним Државама између 1998. и 2002. године, али је повучена са тржишта због слабе продаје.^[2][21][22] У току су истраживања за развој нових вакцина.^[2]