Лужичкосрпски језици

лужичкосрпски
лужичкосрпски
serbšćina, serbsce (горњолужичкосрпски); serbšćina, serbski (доњолужичкосрпски)
Етницитет	Лужички Срби
Географска распрострањеност	Лужица
Језичка класификација	индоевропски балтословенски словенски западнословенски лужичкосрпски; ; ; ;
Подподела	горњолужичкосрпски; доњолужичкосрпски;
ISO 639-2 / 5	wen
Глотолог	sorb1249
	Окрузи Њемачке у којима се говоре лужичкосрпски језици (2003)

Лужичкосрпски језик (глсрп. Serbska rěč, длсрп. Serbska rěc) матерњи је језик Лужичких Срба, западнословенског народа и националне мањине из Њемачке.

Лужичкосрпски припада западнословенској подгрупи словенских језика. Укупан број говорника ове групе језике је 60.000, од којих 40.000 живи у Саксонији,^[2] а 20.000 у Бранденбургу.^[3] У области насељеној говорницима лужичкосрпских језика табле са називима градова и улица су двојезични.

Постоја два књижевна језика, која се даље дијеле на своје дијалекте:

Доњолужичкосрпски језик се налази на граници изумирања.^[3]

Види још

Увод у славистику I Предрага Пипера. Књига се може наћи у свом електронском издању на страници на пројекту Растко.
Jindřich Vacek, Curs practic de limba sorabă, Universitatea din Bucureşti 1986

лужичкосрпски
serbšćina, serbsce (горњолужичкосрпски) serbšćina, serbski (доњолужичкосрпски)
Етницитет	Лужички Срби
Географска распрострањеност	Лужица
Језичка класификација	индоевропски балтословенски словенски западнословенски лужичкосрпски
Подподела	горњолужичкосрпски доњолужичкосрпски
ISO 639-2 / 5	`wen`
Глотолог	`sorb1249`^[1]
Окрузи Њемачке у којима се говоре лужичкосрпски језици (2003)