Пубертет

Пубертет је појам који се односи на период живота између детињства и младости. Период раста и развоја, у току кога људска јединка завршава процес полног сазревања и стиче телесну способност обнављања врсте, означава се као пубертет. Иако су осцилације могуће, сматра се да почиње око једанаесте, а завршава се око петнаесте године (по некима од 13 до 20). Најважније промене које се дешавају у пубертету односе се на постепен, али често буран развој секундарних полних карактеристика, емоционалне нестабилности и тешкоћа у интерперсоналним односима. Поред физиолошких, за пубертет су карактеристичне и емоционалне промене, промене ставова о начину живота и кризе идентитета. Пубертет претходи адолесценцији или је, према савременим схватањима, то прва фаза адолесценције. У неким социјалним заједницама практикују се посебни обреди иницијације као увод у преузимање нових животних улога. Због неуспешне адаптације на промене или тежих емоционалних проблема често се говори о пубертетској неурози.

У просеку, девојчице почињу са пубертетом са 10–11 година, а завршавају са 15–17 година; дечаци генерално почињу са пубертетом у узрасту од 11-12 година, а завршавају са 16-17 година.^[1][2][3] Главни оријентир пубертета за жене је менарха, почетак менструације, која се јавља у просеку између 12 и 13 година.^[2] Код мушкараца, прва ејакулација, спермарч, јавља се у просеку са 13 година.^[4] У 21. веку просечна старост у којој деца, посебно девојчице, достижу пубертет, нижа је у односу на 19. век, када је било 15 за девојчице и 16 за дечаке.^[5] То може бити последица бројних фактора, укључујући побољшану исхрану која резултира брзим растом тела, повећаном тежином и таложењем масти,^[6] или изложеношћу ендокриним поремећивачима попут ксеноестрогена, што понекад може бити последица конзумирања хране или других фактора околине.^[7][8] Пубертет који почиње раније него обично познат је као преурањени пубертет, а пубертет који почиње касније него обично познат је као закаснели пубертет.

Међу морфолошким променама у величини, облику, саставу и функционисању пубертетског тела приметан је развој секундарних полних карактеристика, „попуњавање” тела детета; од девојке до жене, од дечака до мушкарца. Пореклом из латинског puberatum (доба зрелости), реч пубертет описује физичке промене у сексуалном сазревању, а не психосоцијално и културно сазревање означено термином адолесцентски развој у западној култури, где је адолесценција период менталног преласка из детињства у одрасло доба, који преклапа већи део телесног периода пубертета.^[9]