Смеђи патуљак

Смеђи патуљак (понекад браон патуљак или мрки патуљак) је субстеларни објекат чија је маса, за разлику од звезда главног низа, мања од неопходне за отпочињање фузије водоника (¹H) у хелијум. Смеђи патуљци имају масу између великих планета гасних џинова, и звезда најмање масе; горња граница је између 75^[2] и 80 маса Јупитера (${\displaystyle M_{J}}$). Тренутно траје дебата о томе који критеријум да се користи за разликовање смеђих патуљака од великих планета код смеђих патуљака врло малих маса (~13 ${\displaystyle M_{J}}$ ),^[3][4] и да ли је неопходно да су смеђи патуљци доводили до фузије у неком тренутку у својој историји. У сваком случају, смеђи патуљци тежи од 13 ${\displaystyle M_{J}}$ врше фузију деутеријума, а они изнад ~65 ${\displaystyle M_{J}}$ врше и фузију литијума. Једина планета за коју је познато да кружи око смеђег патуљка је 2M1207b.^[4]

Уметников концепт смеђег патуљка типа Т

Поређење: већина смеђих патуљака је нешто мања од Јупитера (15–20%),^[1] али је и даље и до 80 пута масивнија због веће густине. Слика није на скали; Јупитеров радијус је 10 пута већи од Земљиног, а Сунчев радијус 10 пута већи од Јупитеровог.

Астрономи класирају самосветлеће објекте према спектралној класи. Ове разлике су уско повезане са површинском температуром, а смеђи патуљци заузимају типове M, L, T и Y.^[5][6] Како се смеђи патуљци не подвргавају стабилној фузији водоника, временом се хладе, прогресивно пролазећи кроз касније спектралне типове како старе.

Упркос свом имену, гледано голим оком смеђи патуљци би се појављивали у различитим бојама у зависности од њихове температуре.^[5] Најтоплији су вероватно наранџасти или црвени,^[7] док би хладнији смеђи патуљци вероватно изгледали магентно за људско око.^[5][8] Смеђи патуљци могу бити потпуно конвективни, без слојева или хемијске диференцијације по дубини.^[9]