Станислав Лем

Станислав Херман Лем (пољ. Stanisław Herman Lem) је био пољски књижевник и писац научне фантастике.[1][2][3]

Станислав Лем
Књижевник
Лични подаци
Датум рођења(1921-09-12)12. септембар 1921.
Место рођењаЛавов, Пољска
Датум смрти27. март 2006.(2006-03-27) (84 год.)
Место смртиКраков, Пољска
ОбразовањеУниверзитет у Лавову, Универзитет Јагелонски
Званични веб-сајт
lem.pl

Биографија

Рођен је 12. септембра 1921. године у Лавову (у данашњој Украјини)[1] у љекарској породици.

Године 1932. започиње гимназијско школовање у Лавову и матурира 1939. Од 1940. до 1941. студира на Медицинском универзитету у Лавову.[4] После њемачке окупације Лавова 1942. почиње да ради као механичар и заваривач. После совјетског заузимања Лавова 1944. наставља студије медицине. Године 1946. у оквиру процеса репатријације са породицом се сели у Краков.

Исте године пише прву приповијетку Човјек с Марса, коју у наставцима штампа часопис Нови свијет доживљаја. Од 1946. до 1948. сарађује са краковским недељником Општи недељник, у коме штампа пјесме и приче. Од 1947. до 1950. године ради као млађи асистент на Научном конзерваторијуму који је водио Мјечеслав Хојоновски, сарадник мјесечника Живот науке. Године 1970. добија награду Министарства иностраних послова за популаризацију пољске културе у иностранству. Двије године касније постаје члан комисије Пољске академије наука „Пољска 2000“.

Године 1973. добија награду Министарства културе и умјетности за књижевност и постаје почасни члан Удружења писаца научне фантастике Америке. Године 1976. у Пољској добија Државну награду првог степена у области књижевности. Почасни докторат Вроцлавске политехнике добија 1981. Исте године у Пољској је заведена војна управа и Лем 1982. године одлази на годишњу стипендију у Западни Берлин на Висеншафтколег. Од 1983. до 1988. године живи у Бечу. Године 1988. враћа се у Пољску, а 1991. добија аустријску награду „Франц Кафка“. Три године касније постаје члан пољске академије умјетности, 1996. добија Орден са бијелим орлом, а 1997. постаје почасни грађанин Кракова.Године 1998. добија почасне докторате Универзитета у Ополу (Пољска), Лавовског државног медицинског универзитета (Украјина) и Јагелонског универзитета у Кракову.

Умро је у Кракову 27. марта 2006. године.

По његовом роману Соларис снимљена су два филма, Соларис, Андреја Тарковског (1972) и Соларис Стивена Содерберга (2002).[5]

Дела

  • Болница промјене (1948)
  • Астронаути (1951)
  • Неизгубљено вријеме (1955)
  • Дијалози (1957)
  • Звјездани дневници (1957)
  • Еден (1959)
  • Истрага (1959)
  • Дневник пронађен у кади (1961)
  • Повратак са звијезда (1961)
  • Соларис (1961)
  • Непобједиви (1964)
  • Summa technologicae (1964)
  • Киберијада (1965)
  • Високи замак (1966)
  • Приче о пилоти Пираксу (1968)
  • Господарев глас (1968)
  • Савршена празнина (1971)
  • Уображена величина (1973)
  • Кијавица (1976)
  • Локална визија (1982)
  • Фијаско (1987)
  • Мир на земљи (1987)
  • Трен ока (2000)

Референце

Спољашње везе