Краков

Краков је присвојни придев од имена Крак, који је, према легенди, био оснивач града. Право порекло топонима је предмет спора међу историчарима. Кнез Крак (Grakch) се први пут спомиње 1190. године иако град постоји од 7. века, када је био насељен племеном Вислани. Постоји могућност и да је назив потекао од речи kruk^[3], што је на пољском врана или сврака.

Пуно име града је Stołeczne Królewskie Miasto Kraków^[4], што се може превести као Краљевска престоница Краков.

Рана историја

Краковска праисторија почиње са насељем из каменог доба на месту данашњег Вавелског брда.^[5] Једна легенда приписује оснивање Кракова митском владару Кракусу, који га је саградио изнад пећине у којој је био змај Смок Вавелски.^[6]

Многе хипотезе указују на то да је Краков смештен на мапи Клаудија Птолемеја која је настала између 142—147. године наше ере.^[7] Краков би требало да буде насеље Carrodunum, што се закључује по његовом положају између већ идентификованих насеља у јужној Пољској.

Најстарије насеље се налазило на одбрамбеном Вавелском брду. То је било једно од најзначајнијих насеља у држави племена Вислани. Први забележни помен имена града потиче од Ибрахима ибн Јакуба и записан је око 966. године. У њему је Краков описан као важан трговачки центар који је контролисала прво Велика Моравска (876–879), а који је чешки војвода Болеслав Први заузео 955.^[8] Први изабрани пољски владар Мјешко I је преотео град од Чеха и уврстио га у посед династије Пјаст.^[9] До краја 10. века, град је био водећи трговачки центар.^[10] Најкасније од 1000. године у Кракову се налазило седиште Краковског бискупа.

Године 1038, за време владавине Казимира Обновитеља, Краков је постао престоница државе.^[11] Зидане су зграде од цигала, као што су краљевски замак на Вавелу, романичке цркве као што су Црква Светог Адалберта, Вавелска катедрала и Базилика Свете Марије.^[12] Град је био скоро потпуно разорен током монголске инвазије 1241. Град је практично идентично обновљен^[13] и 1257. добио самоуправу од краља Болеслава V, који је пратећи пример Вроцлава подарио граду права по угледу на Магдебуршки закон, омогућивши пореске бенефиије и нове трговачке повластице за становнике града.^[14] Град су 1259. поново разорили Монголи. Трећи напад 1287. је одбијен захваљујући новоизграђеним утврђењима.^[15] Године 1320. у Краковској катедри крунисан је Владислав Локјетек. Од тада, па све до1734. године Краков је био место на коме су крунисани пољски краљеви. Краљ Казимир III је 1335. прогласио два западна предграђа за нови град назван по њему Казимјеж. Одбрамбене зидине су изграђене 1362. око средишњег дела Казимјеша и код Скалке је издвојено земљиште пред за августински ред.^[16] Северно предграђе Клепаж је постало посебан град 1366.

Град се прочуо 1364. када је краљ Казимир III основао универзитет у Кракову,^[17] други најстарији универзитет у средњој Европи после Карловог универзитета у Прагу. Краљ Казимир је такође покренуо радове на изградњи кампуса за Академију у Казимиру, али је преминули 1370. и кампус није никада завршен. Град је наставио да расте за време заједничке литванско-пољске јагелонске династије. Као главни град Пољске током јагелонске ере и члан Ханзе, град је привлачио многе занатлије и трговце и почеле су да цветају гилде, наука и уметност.^[18]

Пољски златни век

Као престоница једне од највећих краљевина у Европи у XV и XVI веку, Краков се развијао у сваком погледу - архитектонском, трговачком, културном и научном. Тада су изграђена важна здања пољске ренесансне уметности, укључујући и синагоге у јеврејској четврти, од којих је најпознатија Стара синагога. Током владавине Казимира Четвртог многи уметници су дошли да живе и раде у Кракову, а отворена је и прва штампарија^[19]. Комплекс замкова на Вавелу је преправљен у ренесансном стилу. Обновљен је и Универзитет настао 1364. године.

По први пут Краков је уништен од стране непријатељске војске за време Шведске најезде 1655. године.

19. век

Државна заједница Пољске и Литваније је током последње деценије 18. века два пута била раздељена између Руске империје, Хабзбуршке монархије и Пруске^[20]. Године 1794. Тадеуш Кошћушко подигао је устанак који је резултирао трећом и уједно последњом поделом Пољске^[21]. Године 1809. Наполеон Бонапарта је освојио пољске територије под управом Хабзбурга и претворио Краков у део Варшавског војводства. После Наполеонових пораза, Бечки конгрес 1815. године успоставио је предратне границе, али је тада и Краков постао делом независан Слободни град Краков. Године 1846. подигнут је устанак који је пропао, а његов резултат је било анексирање Кракова од стране Аустрије, када му је статус промењен у Велико војводство Краков^[22].

Године 1866. је Аустрија поражена у Аустријско-пруском рату^[23], што је Кракову дало додатну политичку слободу, а тиме је он постао и национални центар Пољака, познат и као Пољска Атина. Многи водећи пољски уметници становали су у Кракову^[24], укључујући и Јана Матејка.

Од 1948. до данас

За време немачке окупације (1939—1945) претрпео је велике људске и материјалне губитке.

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2017. живело 766.739 становника.

Краков је подељен на 18 општина које су означене римским цифрама: I, II, III... XVIII. Део тих општина има своје обичајне називе и тренутно траје расправа о њиховом признавању. Ова подела је уведена 1990. године.

Историјски центар Кракова Kraków
Светска баштина Унеска
Место	Војводство малопољско, Bezirk Krakau, Kraków Voivodeship (1975–1998), Kraków Voivodeship, Пољска
Координате	50° 03′ 41″ С; 19° 56′ 14″ И / 50.0614° С; 19.9372° И / 50.0614; 19.9372
Површина	327 km2 (3,52×109 sq ft)
Критеријум	културна: IV
Референца	29
Упис	1978. (2. седница)
Веб-сајт	http://whc.unesco.org/en/list/29

Краков је један од најважнијих културних центара Пољске, многи га сматрају за културну престоницу државе. Краковски стари град је уврштен у листу светске културне баштине. Сваки дан Краков посети између три и четири милиона туриста.

У Кракову се налазе многе културне институције од значаја за целу Пољску.

Изабрана позоришта:

• Позориште Багатела
• Краковско позориште - Сцена STU
• Позориште Гротеска
• Народно позориште
• Старо Краковско позориште
• Позориште Словацког

Потпуна листа позоришта: Краковска позоришта.

У Кракову се налази 28 музеја са Народним музејом на челу, у коме се налазе бројне колекције пољског и светског сликарства. Сем тога у Кракову је и седиште Краковске Филхармоније.

Потпун списак музеја: Краковски музеји.

Краковска авангарда

Краков је седиште многих виших школа, како државних тако и приватних. Најважније од њих су:

• Јагелонски Универзитет
• Краковска Политехника
• Економска Академија
• Академија Физичког Васпитања
• Музичка Академија
• Педагошка Академија
• Академија Лепих Уметности
• Пољопривредна Академија
• Папска теолошка Академија
• Државна виша школа глуме

Потпун списак: Краковске више школе.

• Хокеј - Краковија (Cracovia)
• Фудбал - ФК Краковија (Cracovia), Висла Краков (Wisła Kraków), Хутњик Краков (Hutnik Kraków), Гарбарња Краков (Garbarnia Kraków), Вавел Краков (Wawel Kraków), Подгоже Краков (Podgórze Kraków), Бјежановјанка Краков (Bieżanowianka Kraków)
• Мото трке - Ванда Краков (Wanda Kraków)
• Рагби - Јувења Краков (Juvenia Kraków)

Краков је један од најзначајнијих европских туристичких центара са вредним атракцијама из разних епоха. У Кракову се налази преко 6 хиљада атрактивних објеката.

• Вавелско Узвишење, у томе: Катедра на Вавелу, Краљевски замак на Вавелу, Змајева Јама
• средњовековни изглед центра града: Краковски трг са кулом, католичка црква, сукјенњице, остаци утврђења.
• Стари јеврејски кварт са синагогама

Паркови у Кракову заузимају 318,5 ha (2002) што представља мање од 1% површине града.

У Кракову се налази 5 резервата природе укупне површине 48,6 ha (0,14% површине града).

Листа споменика природе на подручју Кракова броји 192 објеката.

• 
  Споменик Адама Мицкијевича
• 
• 
  Краковска црква
• 
  Црква Тела Христовог
• 
  Манастир
• 
  Позориште Словацког
• 
  Улице Кракова
• 
  Поглед на Вислу у Кракову

Краков на Викимедијиној остави.

• Званични веб-сајт