Aum

Slog Om se naziva mnogim imenima, uključujući:

• Praṇava (प्रणव); doslovno, „predzvuk”, koji se odnosi na Om kao iskonski zvuk.^[18][19]
• Oṅkāra (ओङ्कार) ili oṃkāra (ओंकार); doslovno, „Om-stvaralac”, označavajući prvi izvor zvuka Om i konotirajući čin stvaranja.^{[20][21][22][23]}
  • Ik Oṅkār (ਇੱਕ ਓਅੰਕਾਰ); doslovno, „jedan Om-stvaralac”", i epitet Boga u sikizmu. (pogledajte ispod)
• Udgītha (उद्गीथ); što znači „pesma, pojanje“, reč koja se nalazi u Samavedi i basji (komentarima) zasnovanoj na njoj, što se takođe koristi kao naziv sloga.^[24]
• Akṣara (अक्षर); doslovno, „neprolazno, nepromenljivo”, a takođe i „slovo abecede” ili „slog”.
  • Ekākṣara; doslovno, „jedno slovo abecede”, u smislu njegove reprezentacije kao pojedinačne ligature. (pogledajte ispod)

O etimološkom poreklu ōm/āum dugo je raspravljano i osporavano, pa su čak i Upanišade predložile više sanskritskih etimologija za 'āum, uključujući: od „ām” (आम्; „da“), od „ávam“ ({lang|sa|आवम्}}; „to; dakle, da"), i od sanskritskih korena „āv-“ (अव्; „podsticati“) ili „āp-“ (आप्; „postići“).^[25][А] Godine 1889, Moris Blumfild je predložio poreklo od protoindoevropske uvodne rečce „*au“ sa funkcijom sličnom sanskritskoj rečci „atha“ (अथ).^[25] Međutim, savremeni indolog Asko Parpola predlaže pozajmicu iz dravidskog „*ām”, što znači „'tako je', 'neka bude tako', 'da'”, kontrakcija od „*ākum”, srodna sa modernim tamilskim „ām” (ஆம்), što znači „da”.^[25][26]

Bez obzira na njeno prvobitno značenje, slog Om je evoluirao da znači mnoge apstraktne ideje čak i u najranijim Upanišadama. Maks Miler i drugi naučnici navode da ovi filozofski tekstovi preporučuju Om kao „alat za meditaciju“, objašnjavaju različita značenja prema kojima slog može biti na umu osobe koja meditira, u rasponu od „veštačkog i besmislenog“ do „najviših pojmova kao što je uzrok Univerzuma, suštine života, Bramana, Atmana i samospoznaje“.^[27][28]

Slog Om se prvi put pominje u Upanišadama, mističnim tekstovima povezanim sa filozofijom Vedante. To se različito povezivalo sa konceptima „kosmičkog zvuka“ ili „mističkog sloga“ ili „potvrđivanja nečega božanskog“, ili kao simbolika za apstraktne duhovne koncepte u Upanišadama.^[13] U slojevima vedskih tekstova Aranijaka i Brahmana, slog je toliko rasprostranjen i povezan sa znanjem, da predstavlja „celu Vedu“.^[13] O simboličkim osnovama Oma se više puta govori u najstarijim slojevima ranih Upanišada.^[29][30] Ajtareja Brahmana iz Rig Vede, u odeljku 5.32, na primer, sugeriše da tri fonetske komponente Om (a + u + m) odgovaraju trima stadijumima kosmičkog stvaranja, i kada se čita ili izgovara, slavi kreativne moći univerzuma.^[13][31] Brahmanski sloj vedskih tekstova izjednačava Om sa bhur-bhuvah-svah, pri čemu ovaj poslednji simbolizuje „celu Vedu“. Oni nude različite nijanse značenja Om, kao što je to da je „univerzum iza Sunca“, ili ono što je „tajanstveno i neiscrpno“, ili „beskonačni jezik, beskonačno znanje“, ili „suština daha, života, sve što postoji“, ili ono „čime se oslobađa“.^[13] Samaveda, poetska Veda, ortografski preslikava Om na čujno, muzičke istine u svojim brojnim varijacijama (Oum, Aum, Ovā Ovā Ovā Um, itd.), a zatim pokušava da iz njega izvuče muzička svojstva.^[13]

Sanskritski pojam koji označava saglasnost (otuda analogan starogrčkoj reči "amen").
Izvorno aum, predstavlja niz od tri slova čiji se smisao, po redu, različito tumači:

• kao uvažena zamena za apsolutno, relativno, i odnos među njima;
• za budno stanje, stanje sna, i usnulost bez snova (čitav slog označava Bramana ,,koji prebiva u srcu svega");
• za tri božanstva hindu trojstva: Brama - onaj koji stvara, Višnu - onaj koji neguje, Šiva - onaj koji razara; a takođe se odnosi i na tri sveta.

Ova se reč, u spisima Isa, Mundaka, Taittirija i Čandogja upanišade, koristi da označi svet u celosti kao i njegove delove; zatim, umesto prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, kao i umesto reči atman, što znači suština svih stvari. U spisu Čandogja, om znači besmrtnost, u Maitrajani "osnovni zvuk", a u spisu Katha tvrdi se da se posredstvom ove reči može doseći Braman. Om tako prerasta u mističan i sveti slog za čitav hinduizam, i stavlja se na početak i na kraj svakog svetog napeva. Osim toga on je postao mantra, a u pisanoj formi mandala, radi upotrebe pri religioznom posredovanju i religioznom posvećenju.^[32]

Na sanskritu ("Gle, dragulj u lotosu"), od reči mani ("dragulj") i padme ("lotos").
Najčuvenija mantra tibetanskih molitvi, koja je s vremenom, kroz bezbroj revolucija, potisnula konkurentske napeve. Ovaj napev je u neizmenjenom obliku dopro do Tibeta u 17. ili 18. veku iz indijskog tantričkog budizma. Dovođenje u vezu dragulja i lotosovog cveta upućuje na zajednicu muških i ženskih principa.

1. Središnju ulogu u tibetanskom budizmu ima mantra Avolakitešvara, pod imenom Bodisatva. Ponavljanjem molitve priziva se božanstvo. Pri posvećenju, Tibetanci izgovaraju molitvu u šest delova, pri čemu odašilju svetlost kojom otklanjaju zlo i donose blaženstvo i mir, ne samo sebi, već i svim ostalim bićima.
2. Šest slogova mantre smatraju se za šest buda, šest boja i šest "carstava sve¬snih bića", u samom središtu kulta Avolakitešvara, gde se mantra izgovara šest puta na svakih 12 sati dana i noći.

Aum na Vikimedijinoj ostavi.

• „ឱម: ប្រភពនៃរូបសញ្ញាឱម”. Архивирано из оригинала 10. 11. 2021. г. Приступљено 2020-08-17. 
• „ឱម : អំណាចឱមនៅក្នុងសាសនា”. Архивирано из оригинала 10. 11. 2021. г. Приступљено 2020-08-17.