Aum

Sanskritski pojam koji označava saglasnost (otuda analogan starogrčkoj reči "amen").^[7][8][9] Izvorno aum, predstavlja niz od tri slova čiji se smisao, po redu, različito tumači:

• kao uvažena zamena za apsolutno, relativno, i odnos među njima; za budno stanje, stanje sna, i usnulost bez snova (čitav slog označava Bramana ,,koji prebiva u srcu svega");
• za tri božanstva hindu trojstva: Brama - onaj koji stvara, Višnu - onaj koji neguje,
• Šiva - onaj koji razara; a takođe se odnosi i na tri sveta. Ova se reč, u spisima Isa, Mundaka,
• Taittirija i Čandogja upanišade, koristi da označi svet u celosti kao i njegove delove; zatim, umesto prošlosti, sadašnjosti i budućnosti,
• kao i umesto reči atman, što znači suština svih stvari. U spisu Čandogja, om znači besmrtnost, u Maitrajani "osnovni zvuk", a u spisu Katha tvrdi se da se posredstvom ove reči može doseći Braman.

Om tako prerasta u mističan i sveti slog za čitav hinduizam, i stavlja se na početak i na kraj svakog svetog napeva. Osim toga on je postao mantra, a u pisanoj formi mandala, radi upotrebe pri religioznom posredovanju i religioznom posvećenju.

Na sanskritu ("Gle, dragulj u lotosu"), od reči mani ("dragulj") i padme (,,10- tus"). Najčuvenija mantra tibetanskih molitvi, koja je s vremenom, kroz bez¬broj revolucija, potisnula konkurentske napeve. Ovaj napev je u neizmenje¬nom obliku dopro do Tibeta u 17. ili 18. veku iz indijskog tantričkog budizma. Dovođenje u vezu dragulja i lotosovog cveta upućuje na zajednicu muških i ženskih principa.

• Središnju ulogu u tibetanskom budi¬zmu ima mantra Avolakitešvara, pod imenom Bodisatva. Ponavljanjem molitve priziva se božanstvo. Pri posvećenju, Tibetanci izgovaraju molitvu u šest delova, pri čemu odašilju svetlost kojom otklanjaju zlo i donose blaženstvo i mir, ne samo sebi, već i svim ostalim bićima.
• Šest slogova mantre smatraju se za šest buda, šest boja i šest "carstava sve¬snih bića", u samom središtu kulta Avolakitešvara, gde se mantra izgovara šest puta na svakih 12 sati dana i noći.