Главна страна
Ванкувер
Ванкувер (енгл. Vancouver, фр. Vancouver) је по величини трећи град у Канади. Налази се у покрајини Британска Колумбија и највећи је град у западном делу земље. По попису из 2006. Ванкувер има 578.041 становника, а град са околином 2.116.581 становника.
Основан je 1867. када су у области Гастаун подигнуте прве пилане, које су убрзо постале језгро будућег насеља. Ванкувер је статус града добио 1886. Продужетак трансконтиненталне пруге који је водио до града, био је завршен 1887. с циљем да се што боље искористи велика природна лука Ванкувера, која ће ускоро постати важна веза у трговини између Далеког истока и источног дела Канаде. Ово је такође имало утицаја на убрзани развој трговине са Европом. Ванкуверска лука је данас највећа и најпрометнија лука у Канади, као и четврта највећа лука (по тонажи) у Северној Америци. Дрвна индустрија је и даље главна привредна делатност у граду, док је туризам, захваљујући очуваној природи у околини града, на другом месту. Ванкувер је трећи највећи филмски центар у Северној Америци (после Лос Анђелеса и Њујорка) чиме је заслужио надимак Северни Холивуд. У граду је 1986. одржана Светска изложба, а у фебруару 2010. Ванкувер је, заједно са Вислером, био домаћин Зимских олимпијских игара.
Историја хамбургера
Хамбургер (такође само бургер) врста је сендвича који се у савременијој форми први пут појавио крајем 19. или почетком 20. века. Данашњи хамбургер резултат је наглих промена кулинарских потреба друштва услед индустријализације, настанка радничке и средње класе, те повећане потражње за јефтинијом храном коју је могуће конзумирати и ван дома.
Значајни докази указују на то да је САД прва земља где су две кришке хлеба и одрезак (спремљена пљескавица од млевеног меса) спојени у „хамбургер сендвич” и тако продати. Постоје контроверзе око порекла хамбургера јер његова два основна састојка (хлеб и месо) била су припремана и конзумирана засебно више година у разним земљама пре него што су комбинована на овај или сличан начин. Недуго након настанка, хамбургер је веома брзо добио све тренутно примарним састојцима типичне додатке: зелена салата, парадајз, црни лук, краставац и др.
Након бројних контроверзи у 20. веку, укључујући ’нутритивну контроверзу’ крајем 1990-их, хамбургер се данас у правилу идентификује са Сједињеним Државама и одређеним кулинарским стилом добро познатим као фаст-фуд. Уз пржену пилетину и питу с јабукама, хамбургер је постао кулинарска икона у САД.
Списак епизода серије Бекство из затвора
Бекство из затвора је америчка драмска криминалистичка ТВ серија премијерно приказана на Фоксу (29. августа 2005. године). Серија је истовремено емитована на каналу Глобал у Канади, али и у десетинама других земаља широм света. Произвела ју је Adelstein-Parouse Productions, у сарадњи с мрежама Rat, Original и 20th Century Fox. Радња се врти око два брата: Мајкла Скофилда (Вентворт Милер) и Линколна Бароуза (Доминик Персел).
У првој сезони, Линколн бива осуђен на смртну казну због злочина који није починио, након чега Мајкл намерно доспева у исти затвор у којем му брат чека извршење смртне казне, да би му помогао да побегне. Радња друге сезоне се фокусира на хватању затворских бегунаца, док трећа сезона приказује Мајклове покушаје бега из једног панамског затвора. У четвртој сезони, завера која је сместила Линколна у затвор се открива и скоро сви добијају оно чему су тежили. У петој сезони се изводи највеће, последње бекство: избављење Мајкла из јеменског затвора.
Вести
- 11. јун — Потпредседник Малавија Саулос Чилима и девет других путника погинуло је у авионској несрећи.
- 8. јун — У Београду одржан је први Свесрпски сабор. Неколико десетина институција Републике Србије и Републике Српске потписало је документа о сарадњи, као и Декларацију о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа.
- 8. јун — Златан Ибрахимовић је званично завршио репрезентативну каријеру на пријатељској утакмици Србија — Шведска.
- 6. јун — Данска, Грчка, Пакистан, Панама и Сомалија изабране за нове несталне чланице Савета безбедности Уједињених нација, са двогодишњим мандатом почев од јануара 2025.
- 19. мај — Председник Ирана Ебрахим Раиси настрадао је у хеликоптерској несрећи код града Варзакана на северу Ирана.
- 18. мај — Дошло је до сукоба између сепаратиста и француских снага безбедности на француској прекоморској територији Нова Каледонија.
- 15. мај — Председник Владе Словачке Роберт Фицо је рањен у атентату након састанка са члановима Владе у Хандлови.
13. јун
- 1381 — Под вођством Вота Тајлера, у енглеским покрајинама Кент, Норфок, Сафок и Кембриџшир почео сељачки устанак против феудалаца, изазван високим порезима.
- 1839 — Српски кнез Милош Обреновић је абдицирао у корист сина Милана и напустио Србију.
- 1900 — У Кини је почео Боксерски устанак, побуна сељака и градске сиротиње против страног капитала и домаћих феудалаца.
- 1944 — Прве немачке ракете V-1 испаљене у Другом светском рату на јужну Енглеску.
- 1952 — Совјетски авиони су оборили изнад Балтичког мора шведски војни авион Даглас DC-3 који је био на обавештајној мисији.
- 1953 — Државним ударом у Колумбији на власт дошао Густав Ројас Пиниља, који је диктаторски владао до 1957, када је у Колумбији враћен демократски режим.
- 1956 — Последњи британски војници напустили базу код Суецког канала, којим је Велика Британија управљала 74 године.
Да ли сте знали
- … да је новчана јединица Панаме балбоа добила име по истраживачу Васку де Балбои?
- … да је Вук Стефановић Караџић правило пиши као што говориш преузео од немачког филолога Јохана Кристофа Аделунга и да је оно познато као Аделунгов принцип?
- … да је првобитно име стрип јунака Загора било Ајакс, али да се аутор Серђо Бонели предомислио када је сазнао да постоји детерџент тог имена?
- … да Кинези зову Кинески зид Чанг Ченг?
- … да је први ректор Београдског универзитета био хемичар Сима Лозанић (на слици)?
- … да је Сан Марино најстарија република на свету, која још увек постоји?
- … да се откуцаје срца плавог кита могу чути са више од 2 километра удаљености?
Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,1 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 690.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.
Заједница
До сада је на Википедији на српском језику 373.129 корисника отворило налог, а од тога су 1.343 активна. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.
Сродни пројекти
- Викиречник слободни речник
- Викицитат слободни цитати
- Викикњиге слободне књиге
- Викизворник слободна библиотека
- Викиновости слободне вести
- Викиверзитет слободни материјали за учење
- Викиврсте директоријум врста
- Медијавики развој вики софтвера
- Википодаци слободна база знања
- Викиостава слободно складиште медија
- Википутовање слободни водич за путовања
- Метавики координација заједнице