Брза храна
Брза храна, или фаст-фуд (енгл. fast food), храна је која се врло брзо спрема и сервира, њена главна предност је то што је јефтина. То је такође храна која се у више случајева подгрева. Сматра се да је брза храна један од симбола модерног Запада и нужда брзог начина живота, који има све бржи и стресни ритам у државама турбокапитализма. Ова храна се у жаргону назива џанк-фуд (енгл. junk food) што у преводу значи „храна смеће” — због ниске нутриционионистичке вредности.
Ланци ресторана брзе хране су симбол глобализације и утицаја САД. Ресторани брзе хране традиционално се разликују по својој способности да служе храну користећи драјв-тру приступ. Продајна места могу бити штандови или киосци, који не могу да пруже заклон или место за седење,[1] или ресторани брзе хране (такође познати као ресторани брзе услуге). Франшизе које функционишу као део ланца ресторана имају стандардизоване прехрамбене продукте допремљене до сваког ресторана из централних локација.[2]
Конзумирање брзе хране је повезано, између осталог, са колоректалним канцером, гојазношћу, високим холестеролом, и депресијом.[3][4][5][6] Многи видови брзе хране имају тенденцију да буду богати засићеним мастима, шећером, солима и калоријама.[7]
Традиционална породична вечера у све већој мери бива замењена конзумирањем брзе хране. Као резултат тога, време које се улаже у припрему хране се смањује, те просечни пар у Сједињеним Државама троши око 47 минута дневно на припрему хране према подацима из 2013. године.[8]
Ланци ресторана
Данас најпознатији ланац ресторана брзе хране у свету је свакако Мекдоналдс (енгл. McDonalds).
Следе такође велики ланци, као што су:
Болести које изазива брза храна
Гојазност се дефинише као повећање телесне тежине у односу на идеалну тежину за 15%. Сваких пола килограма изнад идеалне тежине скраћује животни век за месец дана.
Шећерна болест или дијабетес је хронични, неизлечиви системски поремећај метаболизма, који се карактерише трајно повишеним нивоом глукозе у крви. Углавном је условљен наследним факторима, а настаје због смањене секреције или смањеног биолошког дејства хормона инсулина, односно у комбинацији ова два фактора.
Повишени крвни притисак или хипертензија настаје када срце није у могућности да нормалним функционисањем спроведе крв и кисеоник у ткива и органе, због препрека које настају у артеријама. Отпори које срце савладава услед сужености, кртости, тврдоће и смањења еластичности вена и артерија напрежу рад срца и временом доводе до слабљења и малаксавања срчаног мишића. Артеросклероза је једна од најчешћих последица повишеног крвног притиска и настаје када се висок крвни притисак не лечи, па настаје стврдњавање (губитак еластичности) зидова артерија.[9][10][11] Ова болест је последица масноћа које се крећу по организму и брже се утискују у зидове артерија. Срчани удар настаје када дође до зачепљења артерија које снабдевају срце крвљу и нема дотока крви у срчани мишић.
Рак (карцином) - стрес и неправилна исхрана, удружени са генетским факторима, узроковали су почетак епидемије рака дебелог црева.[12][13][14] Колоректални карцином спада међу најучесталије карциноме савременог човека. Од њега у Србији годишње оболи од 3.500 до 4.000 људи. Лекари, међутим, тврде да би се чак у 90% случајева ова болест могла успешно лечити једноставним методама уколико се открије на време.
Каријес настаје, пре свега, као последица претераног узимања шећера, који у дејству са угљеним хидратима, бактеријама и плаковима ствара наслаге које нападају зубну глеђ и доводе до квара зуба.[15][16] Веома је важно знати да често узимање шећера и угљених хидрата убрзава настајање ове болести и због тога деци не треба давати прекомерно и често конзумирање слаткиша и вештачких напитака.
Алергија представља промењено, преосетљиво стање имунског система појединих особа на материје из нашег окружења, а на које већина не реагује, јер суштински не представљају претњу.[17][18]
Анемија или малокрвност настаје услед смањеног броја црвених крвних зрнаца или броја молекула хемоглобина.[19][20][21][22] Најчешће се јавља услед недостатка гвозђа или фолне киселине у организму, као и витамина Б6 и Б12 и бакра. Анемија је стање недостатка црвених крвних зрнаца. У том случају, мали број еритроцита садржи мање хемоглобина, због чега је достава кисеоника органима као што су мозак, срце и мишићи смањена.
Дегенеративне болести (лат. Degeneratio) су болести савременог човечанстава изазване претераном хемизацијом и загађењем околине, хране, ваздуха. Коришћење хемијских средстава у производњи и преради хране битно утиче на појаву ових болести. Ове болести укључују промене ћелија, ткива и органа.
Киселост организма (фактор pH) је једна од најраспрострањенији болести савременог човечанства. Посебно утиче на појаву упорне и тешко излечиве болести - кандидијаза.[23][24][25] Концепт фактора pH заснива се на теорији да је човеково здравље директно повезано и зависи од тога на ком нивоу киселости - базности је тело. Уколико је тело превише кисело, тј. не постоји баланс, тада долази до поремећаја који се манифестују у облику великог броја болести.
Види још
Референце
Литература
- Rodak BF (2007). Hematology : clinical principles and applications (3rd изд.). Philadelphia: Saunders. стр. 220. ISBN 978-1-4160-3006-5. Архивирано из оригинала 25. 4. 2016. г.
Спољашње везе
- Политикин забавник: „И болан се лечи”; чланак о брзој храни у Београду крајем 19. и почетком 20. века
- www.djordje-natosevic.edu.rs/index.php/un-nici/pr-brz-hr-n
- QSR magazine – publication that covers the fast food industry
- A copy of the Caesar Barber lawsuit
- Caloric Intake from Fast Food Among Adults: United States, 2007–2010