16. 6.

• 1826. — Pošto je ugušio pobunu janičara, turski sultan Mehmed II ukinuo vojni red i uveo nizam, redovnu vojsku.
• 1852. — U Novom Sadu štampan prvi broj lista "Serbski dnevnik", s književnim dodatkom "Sedmica".
• 1876. — U Cetinju, posle pregovora vođenih od oktobra 1875. do februara 1876, potpisan ugovor o savezu Srbije i Crne Gore protiv Otomanskog carstva. Odlukom Vrhovnog saveta odbrane Jugoslavije 25. decembra 1993. taj datum određen za Dan Vojske Jugoslavije.
• 1920. — U Londonu održana prva sednica Društva naroda.
• 1941. — Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt naredio zatvaranje svi konzulata Nemačke u SAD do 10. jula.
• 1944. — Drugi svjetskir rat: Na Visu ratu sklopljen sporazum Tito-Šubašić o odnosima Narodnoodlobodilačkog pokreta i Vlade Jugoslavije u emigraciji.
• 1960. — Predsednik SAD Dvajt Ajzenhauer morao da odloži posetu Japanu zbog antiameričkih nereda u toj zemlji.
• 1961. — Ruski baletan Rudolf Hametovič Nurejev zatražio azil u Francuskoj za vreme gostovanja u Parizu sa ansamblom baleta "Kirov".
• 1963. — Sovjetski Savez lansirao vasionski brod Vastok 6 s prvom kosmonautkinjom Valentinom Terješkovom.
• 1972. — U Hanoveru uhapšena Ulrike Majnhof, članica terorističke grupe Bader-Majnhof.
• 1976. — U Sovetu, najvećem crnačkom naselju u Južnoj Africi, izbili rasni neredi u kojima je, tokom nekoliko meseci, poginulo najmanje 600 crnaca i tri belca.
• 1977. — Leonid Brežnjev, lider Komunističke partije SSSR-a, zamenio Nikolaja Podgornog na mestu predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a.
• 1983. — Za predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a izabran Jurij Andropov.
• 1992. — Predsednici SAD i Rusije Džordž Buš i Boris Jeljcin u Vašingtonu postigli dogovor o smanjivanju arsenala dalekometnih nuklearnih raketa za dve trećine do 2003.
• 1994. — Švajcarska odbila da izda vizu za ulazak u zemlju predsedniku Jugoslavije Zoranu Liliću, iako je dobio zvaničan poziv za učešće na međunarodnom skupu u Kran Montani.
• 1996. — Međunarodni komitet Crvenog krsta saopštio da je na prostoru SFRJ za vreme ratnih sukoba, od 1991. do 1995, nestalo oko 20.000 ljudi, od kojih oko 12.000 u Bosni i Hercegovini.
• 1998. — Talibanska vlada u Avganistanu naredila zatvaranje više od 100 privatnih škola u kojima su se obrazovale devojčice.
• 1999. — Amnesti internešenel optužio SAD za kršenje ljudskih prava jer su nastavile da izvršavaju smrtnu kaznu, posebno zbog njene primene i nad osobama koje su počinile zločin pre 18. godine.
• 1999. — Novi predsednik Južnoafričke Republike Tabo Mbeki položio zakletvu.
• 2001. — Predsednik Rusije Vladimir Putin doputovao u Beograd, u prvu posetu šefa ruske države Jugoslaviji.
• 2001. — Predsednik SAD Džordž Buš mlađi i njegov ruski kolega Vladimir Putin sreli se prvi put u Sloveniji.
• 2001. — Pobedom koalicije leve orijentacije na izborima za gradonačelnika Berlina utrt put bivšim komunistima da uđu u gradsku vladu, prvi put od pada Berlinskog zida 1989.
• 2004. — Generalni sekretar UN Kofi Anan imenovao Danca Sorena Jesena Petersena za svog novog specijalnog predstavnika na Kosovu, šefa UNMIK-a.

.

• 1313. — Giovanni Boccaccio, talijanski književnik († 1375.).
• 1858. — Gustav V, švedski kralj 1907 - 1950.
• 1863. — Paul Vidal, francuski skladatelj.
• 1867. — Konstantin D. Balmont, sovjetski pjesnik.
• 1890. — Stan Laurel, engleski komičar, zabavljač i glumac.
• 1903. — Ona Munson, američka glumica.
• 1938. — Kemal Coco, bosanskohercegovački novinar i književnik.
• 1942. — Giacomo Agostini, talijanski motociklist.
• 1946. — Rick Adelman, američki profesionalni košarkaški trener i igrač.
• 1952. — Gino Vannelli, kanadski pjevač.
• 1952. — Georgios Papandreou Mlađi, grčki socijalistički političar koji je služio kao premijer Grčke od oktobra 2009. do novembra 2011.
• 1967. — Jürgen Klopp, njemački nogometni trener i igrač.
• 1973. — Eddie Cibrian, američki glumac.
• 1978. — Daniel Brühl, njemački glumac.
• 1980. — Sibel Kekilli, njemačka glumica turskog porijekla.
• 1981. — Benjamin Becker, nemački teniser.
• 1986. — Žarko Šešum, srpski rukometaš i reprezentativac.
• 1994. — Dušan Mandić, srpski vaterpolist.

.

• 1671. — Stepan Stenjka Timofejevič Razin, vođa ustanka donskih kozaka i seljaka.
• 1930. — Ljubomir Stojanović, srpski političar i filolog.
• 1949. — Edo Šen, hrvatski arhitekt (* 1877.).
• 1958. — Imre Nagy, mađarski političar (* 1896.).
• 1959. — George Reeves, američki glumac najpoznatiji po tumačenju uloge Supermana (* 1914.).
• 1977. — Wernher von Braun, američki izumitelj njemačkog porijekla (* 1912.).
• 1979. — Nicholas Ray, američki reditelj.
• 2013. — Josip Kuže, hrvatski nogometaš, nogometni trener i izbornik (* 1952.).
• 2017. - Helmut Kohl, njemački političar i državnik (* 1930)

.

• Srpska pravoslavna crkva slavi:.
  • Svete mučenike Lukilijana, Klaudija, Ipatija, Pavla, Dionisija, i devicu Paulu.
  • Sveštenomučenika Lukijana.
  • Svetog mučenika Dimitrija
  • Sveti mučenik Lukilijan i drugi s njim

...

Vidi takođe: Godišnji kalendar - Dnevni kalendar