1963

Januar/Siječanj

• 1. 1. - Japan: premijera serijskog crtanog filma Astro Boy, prvog zasnovanog na mangi.
• 2. 1. - Vijetnamski rat: Bitka kod Ap Baca je prva veća pobeda malobrojnijeg Viet Conga u Južnom Vijetnamu, američki savetnici su izgubili pet helikoptera.
• 3. 1. - Walter Bruch dobio patent za PAL sistem kolor televizije.
• 6. 1. - Ustavni referendum u Brazilu: sa 80% odbačen parlamentarizam, tj. amandman kojim bi mnoga predsednička ovlašćenja bila predata Kongresu. Levičarski predsednik João Goulart može započeti Bazne reforme, ali je sledeće godine oboren u vojnom udaru.
• 8. 1. - Mona Lisa izložena u SAD (Washington DC i New York, do marta).
• 13. 1. - Državni udar u Togou, prvi u novim afričkim zemljama: predsednik Sylvanus Olympio je ubijen pred vratima američke ambasade. Nasleđuje ga Nicolas Grunitzky (do 1967), među liderima puča je Gnassingbé Eyadéma (preds. 1967-2005).
• ca. 13. 1. - Albanske novine optužuju Tita i Hruščova da spremaju invaziju emigranata.
• 14. 1. - Francuski predsednik de Gaulle izjavio da se protivi ulasku V. Britanije u EEZ (potvrđeno na glasanju 29. 1. - prvi veto). Jedan od razloga je anglo-američki Sporazum iz Nassaua, po kojem SAD šalje rakete Polaris Britaniji.
• 17. 1. - Kongoanska kriza: okončana secesija Katange, Moïse Tshombe predao Kolwezi i odlazi u prvo izgnanstvo (do 1964).
• 18. 1. - Kongres istočnonemačke partije: napad kineskog delegata na "Titovu grupu" izazvao bučno negodovanje. (NYT)
• 18. 1. - Britanska Kolonija Aden priključena novoosnovanoj Južnoarapskoj Federaciji, pod britanskom protekcijom. Istočni deo Protektorata Aden je označen kao Južnoarapski Protektorat (dve teritorije postaju Južni Jemen 1967).
• 18. 1. - Lider britanskih laburista Hugh Gaitskell umro nakon kratke bolesti, i posete SSSR, što izaziva teorije zavere. Naslediće ga Harold Wilson (prem. 1964-70. i 1974-76).

• 19. 1. - The Beatles izvode na televiziji svoj novi singl (drugi u UK) Please Please Me i privlače pažnju zavejane nacije.
• 20. 1. - Konfrontasi: Indonezija objavljuje da će sprečiti formiranje Malezije, tj. ujedinjenje Malaje i Singapura sa teritorijama na Borneu, Sabahom i Saravakom (do 1966).
• 22. 1. - De Gaulle i Adenauer potpisali Elizejski ugovor - pečat na pomirenje Francuske i Nemačke.
• 23. 1. - VII Kongres Narodne omladine Jugoslavije u Beogradu - ubuduće Savez omladine Jugoslavije. Tito kritikuje kampanju protiv zanatlija.^[1], takođe krivi spoljne "elemente dezintegracije" za neke probleme.^[2]
• 23. 1. - Dvostruki agent Kim Philby je nestao u Bejrutu - otišao je u SSSR.
• 23. 1. - Napadom gerile PAIGC u Portugalskoj Gvineji počinje Rat za nezavisnost Gvineje Bisau (do 1974).
• 26. 1. - Nacionalni referendum u Iranu podržava Belu revoluciju, niz radikalnih reformi koje je istakao šah Mohamed Reza Pahlavi. Najnezadovoljniji su zemljoposednici i šiitsko sveštenstvo.
• 29. 1. - Titove izjave u Varšavi protumačene kao približavanje sovjetskom bloku. (NYT)
• 30. 1. - Američki State Department kritikuje kanadskog premijera Diefenbakera koji je nejasan po pitanju prihvatanja nuklearnog oružja - kanadski ambasador povučen iz SAD a državni sekretar Dean Rusk se izvinjava.
• Zima 1962/63. je oštra, u Britaniji je poznata kao Big Freeze of 1963. Najniže dnevne temperature u FNRJ: u Zagrebu 16. 1. je -15,4 st., u Sarajevu 24. 1. je -21,8 st., u Beogradu istog dana -21 (ledeni dani od 12. 1. do 9. 2. bez prekida).^[3] Na Igmanu, mjesto Mrazište, zabilježeno je -43,5 stepeni 25. januara.
  • Sneg: 27. januara 55 cm u Požegi i Kruševcu, čak 124 centimetra u Leskovcu.^[4]

Februar/Veljača

• 1. 2. - U ekvadorskom mestu Biblián se srušila kapela samostanske škole, stradalo je preko 100 đaka.
• 1. 2. - Civilni i vojni avion se sudarili iznad Ankare, stradalo je 17 ljudi u avionima i 87 na zemlji.
• 2. 2. - Smenjen direktor GRU Ivan Serov, povod je slučaj Olega Penkovskog.
• 2. 2. - Operacija Coldstore u koloniji Singapur: uhapšeno je 113 navodnih komunističkih simpatizera, Lee Kuan Yewova Narodna akcija sigurno pobeđuje na izborima u septembru.
• 5. 2. - Predmet Van Gend en Loos: pravo Evropske zajednice ima izravni učinak.
• 5. 2. - Kanadskom premijeru Diefenbakeru izglasano nepoverenje, izbori u aprilu.
• 8. 2. (14. ramazan) - Vojni udar u Iraku, izveden od partije Baas, prvi od dva ove godine - zbačen i ubijen premijer gen. Abd al-Karim Qasim, slede krvave čistke osumnjičenih komunista.
• 8. 2. - Američkim građanima zabranjene putne, finansijske i trgovačke transakcije sa Kubom.
• 10. 2. - Članak u "Pravdi" brani jugoslovenski socijalizam od kineskih napada, tako da sugeriše da je Tito promenio stav o posebnom putu u socijalizam.^[5]
• ca. 11. 2. - Kinesko-sovjetski raskol: kineski Ženmin žibao poručuje Sovjetima da se ideološki raskid može izgladiti samo osudom jugoslovenskog "revizionizma". (NYT)
• 19. 2. - U SAD izdata knjiga The Feminine Mystique spisateljice Betty Friedan, što se smatra pokretačem "drugog talasa" američkog feminizma.
• 15 - 20. 2. - Sastanak SEV u Moskvi: razgovara se o specijalizaciji i nadnacionalnom planiranju, Rumunija odbija poljoprivrednu ulogu. Koncept napušten na julskom sastanku.^[6]
• 20. 2. - Odlukom Skupštine Srbije, osnovan Istorijski muzej Srbije.
• 20. 2. - Prikazan How the West Was Won, jedan od dva igrana filma u tehnici Cinerama.
• 21. 2. - Libijski grad Mardž razoren u zemljotresu, preko 300 mrtvih.

• 22. 2. - U SAD ustanovljena Predsednička medalja slobode, prvo tamošnje odlikovanje na ogrlici, odn. sa lentom i zvezdom.
• 23. 2. - Vojska sa tenkovima nacionalizuje banke u Burmi, vojni lider Ne Win je istog meseca odredio nacionalizaciju velikih industrijskih postrojenja.
• 25. 2. - Građanski rat u Severnom Jemenu: Marib zauzet u Ramazanskoj ofanzivi Egipćana i republikanaca protiv rojalista.

Mart/Ožujak

• 1. 3. - Početak djelovanja Eurocontrola, organizacije za kontrolu zračnog prometa - u početku ga slijede samo Z. Njemačka i zemlje Beneluxa.
• 2. 3. - Kinesko-pakistanski sporazum o granici u regionu Kašmiru (između današnjih Shaksgama i Gilgit-Baltistana): Kina dobija više nego što daje.
• 4. 3. - Delegacija Francuske KP u poseti Beogradu, prva od raskida 1948.
• 4. 3. - Presude za pokušaj atentata na De Gola prošlog avgusta: šest smrtnih kazni, tri u odsustvu. Sve izmenjene, osim za Jean Bastien-Thiryja, koji je streljan već 11. marta.
• 4. 3. - Kuvajt je nakon dve godine nezavisnosti primljen u UN - SSSR je odustao od veta.
• 5. 3. - Patsy Cline, superzvezda country muzike, poginula u avionskoj nesreći sa još dvojicom izvođača i menadžerom.
• 7. 3. - Otvorena Zgrada Pan Am u Njujorku (od 1981 MetLife), komercijalna zgrada sa najvećom kvadraturom do tada (263.985 kvm).
• 7. 3. - Fronta za oslobođenje Québeca izvela prvu akciju (djeluju do 1970).
• 8. 3. - Državni udar u Siriji: ogranak partije Baas dolazi na vlast vojnim udarom u savezu sa naseristima.
• 9. 3. - Mohammed Daoud Khan, kraljev rođak i premijer Afganistana prinuđen na ostavku posle skoro deceniju na čelu (vraća se kao predsednik 1973-78). Ovo omogućuje deblokadu granice sa Pakistanom.
• 17. 3. - Erupcija vulkana Agung na Baliju, najmanje 1.100-1.500 mrtvih u okolnim selima i još oko 400 u kasnijim događajima.

• 21. 3. - Kadar objavio u Mađarskoj amnestiju za pobunjenike iz 1956.
• 21. 3. - Zatvor na Alcatrazu zatvoren zbog visokih troškova.
• 21. 3. - Afera Profumo: laburistički član britanskog parlamenta pomenuo glasine da je sekretar rata John Profumo u vezi sa Christine Keeler, koja je spavala sa sovjetskim pomorskim atašeom - Profumo sutradan poriče svoju vezu.
• 22. 3. - Prvi album The Beatles-a: Please Please Me.
• 23. 3. - Pesma Evrovizije: pobedila danska numera, a Vice Vukov je 11.
• 28. 3. - Prikazan Hitchcockov film "Ptice".
• 31. 3. - Gvatemalski ministar odbrane puk. Enrique Peralta Azurdia zbacio preds. gen. Miguel Ydígoras Fuentesa (do 1966), kako bi se sprečila aktivnost bivšeg predsednika Juan José Arévaloa, koji se pre neki dan vratio u zemlju.
• mart - U Jugoslaviji olakšan poreski teret zanatlija (veliko uvećanje iz maja 1962 oteralo mnoge iz posla)^[1][7].
• mart - Iron Man se prvi put pojavio u stripu.
• mart - Direktor Mossada Isser Harel prinuđen na ostavku zbog Operacije Damokle, napada na nemačke naučnike koji učestvuju u egipatskom raketnom programu.

April/Travanj

• 1. 4. - U SAD kreće dugogodišnja sapunica General Hospital - preko 14.300 epizoda do polovine 2019, što nije kraj.
• 2. 4. - Pobuna u argentinskoj mornarici, vrhunac sukoba između antiperonističkih i tolerantnijih elemenata oružanih snaga - vojska i avijacija ugušili pobunu za tri dana.
• 6. 4. - Sporazum o prodaji Polarisa: SAD će dati Britaniji elemente podmorničkog raketnog sistema.
• 6. 4. - U razgovoru sa predstavnicima zanatlija, Tito priznaje da su porezi preveliki i da su "levičarska brzina i devijacije" krivi za "česte progone i frontalne napade" - prošle godine je zatvoreno nekoliko hiljada radnji. SIV 19. aprila smanjuje porez zanatlijama za 20%,^[8] ali radnje se sporo obnavljaju zbog "lokalnih birokrata".^[9]

• 7. 4. - Skupština FNRJ donosi Ustav, nazvan još i "Povelja samoupravljanja.
  • FNR Jugoslavija promijenila ime u Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija.
  • Savezna skupština ima pet veća: Savezno veće je veće delegata građana u opštinama i republikama; Privredno, Prosvetno-kulturno, Socijalno-zdravstveno i Organizaciono-političko veće su sastavljeni od delegata radnih ljudi u radnim zajednicama;
  • samoupravljanje kao neotuđivo pravo;
  • razdvojene funkcije Predsednika Republike (Tito, bez ograničenja mandata) i predsednika SIV-a; uvedeni Ustavni sud, potpredsednik Republike (Aleksandar Ranković, mala ovlašćenja) i Savet federacije.
  • Donesen je i novi izborni zakon - komplikovan, navodno po uzoru na "anglo-saksonsku samoupravu".^[10]
  • Narednih dana doneti i ustavi socijalističkih republika i statuti pokrajina (Kosovo i Metohija se ranije nazivalo autonomna oblast).
• 8. 4. - 35. dodjela Oscara: najbolji film "Lorens od Arabije", ukupno sedam nagrada od 10 nominacija.
• 8. 4. - Izbori u Kanadi: pobeđuju liberali Lestera B. Pearsona (premijer do 1968). On će dozvoliti raspoređivanje američkog nuklearnog oružja u Kanadi.
• 10. 4. - Potonuće nuklearne podmornice USS Thresher sa 129 članova posade.
• 10. 4. - U Dallasu je neko pucao na desničarskog bivšeg gen. Edwina Walkera - izgleda da je to bio Lee Harvey Oswald.

• 11. 4. - Pacem in terris je posljednja enciklika pape Ivana XXIII., prva upućena "svim ljudima dobre volje" a ne samo katolicima.
• 12. 4. - Birminghamska kampanja za ljudska prava: Martin Luther King, Jr. i još neki uhapšeni u Birmingemu, Alabama, zbog "neovlašćenog paradiranja". King 16. 4. piše Pismo iz Birminghamskog zatvora, opravdanje strategije nenasilnog otpora i kršenja nepravednih zakona.
• 12. 4. - Prva akcija Konfrontasija: indonežanska grupa zauzela policijsku stanicu u mestu Tebedu.
• 14. 4. - Osnovan Zavod za mentalno zdravlje u Palmotićevoj u Beogradu, prva socijalno-psihijatrijska ustanova na Balkanu.
• april - Zatvoren beogradski dvonedeljnik "Danas", navodno zbog nedostatka sredstava^[11] (poslednji broj u stvari izašao 27. februara^[12]).
• april - Demontirane su sve američke rakete PGM-19 Jupiter, koje su bile postavljene u Turskoj i Italiji (→ Kubanska raketna kriza).

• 17. 4. - Lideri Egipta, Sirije i Iraka dogovaraju federaciju - ali u Siriji se već krajem meseca sprovodi čistka naserista.
• 18. 4. - Predsednik Tito prisustvuje premijeri predstave "Dantonova smrt" u Jugoslovenskom dramskom.
• ca. 18. 4. - Rekonstrukcija savezne vlade, zamenjeno devet ministara (?) - Vojin Lukić umesto Svetislava Stefanovića na čelu unutrašnjih poslova (do 1965).
• ca. 19. 4. - Titovo pismo Kennedyju, uverava ga da Jugoslavija namerava ostati samostalna i nesvrstana. (NYT)
• 26. 4. - Nakon što je pokušana otmica dvoje dece predsednika Haitija François Duvaliera, ubijeno najmanje 73 njegovih oponenata, među njima i nekoliko visokih oficira sa porodicama.
• 27. 4. - Fidel Castro stigao u posetu Moskvi.
• 28. 4. - Izbori u Italiji: demokršćani (Aldo Moro) 38,3%, komunisti (Palmiro Togliatti) 25,3%.

Maj/Svibanj

• 1. 5. - Bivša holandska Zapadna Nova Gvineja, tj. Privremena izvršna uprava UN, je prenesena u suverenitet Indonezije pod nazivom Zapadni Irijan.
• 2 - 3. 5. - Birminghamska kampanja, Dečija krusada: đaci marširaju, uhapšeno ih je preko 600. Sutradan su upotrebljeni snažni šmrkovi i psi - slike su obišle svet.
• 3. 5. - Pan Amov avion sleteo u Beograd.^[13]
• 8. 5. - U Britaniji završena senzacionalna parnica za razvod između vojvode i vojvotkinje od Argylla, sa tvrdnjama o njenim mnogim ljubavnicima i predstavljenim polaroid-fotografijama seksualnih aktivnosti.
• maj - Parafiran sporazum sa Rumunijom o gradnji HE Đerdap^[7].
• 4. 5. - Američki državni sekretar Dean Rusk navratio u Beograd^[7]. Tito izražava želju da poboljša odnose sa SAD. (NYT)
• 4. 5. - U potonuću broda na Nilu stradalo 185 hadžija.
• 8. 5. - U gradu Huế, Južni Vijetnam, ubijeno devet budista koji su protestovali zbog zabrane isticanja budističke zastave na Budin rođendan. To je početak Budističke krize u zemlji sa budističkom većinom, ali katoličkim predsednikom Ngo Dinh Diemom.
• 8. 5. - Generalni sekretar U Thant u Beogradu.

• 10. 5. - Raskol u SPC, nakon što američki vladika Dionisije Milivojević odbija raščinjenje od strane arhijerejskog Sabora SPC (pod uticajem komunističkih vlasti) - nastaje "Slobodna Srpska pravoslavna crkva".
• 11. 5. - Podmetnute bombe u objekte u kojima su boravili Martin Luther King, Jr. i drugi lideri crnačkog protesta u Birminghamu, Alabama, u čemu je učestvovala policija - dolazi do nereda.
• 12. 5. - Osnovana Škola za dizajn u Beogradu.
• 14. 5. - Pobuna Tuarega u Maliju - poraženi sledeće godine.^[14]
• 15. 5. - U službu ulazi R-21, prva sovjetska raketa koja se ispaljuje sa podmornice.
• 18. 5. - Sukarno je proglašen za doživotnog predsednika Indonezije (smenjen 1967).
• 18. 5. - Peti plenum CK SKJ: Tito napada "kineske dogmate" i njihovu "ratnohuškačku politiku"^[15][16]
• ca. 18. 5. - Jugoslavija će dati šest miliona dolara vojne pomoći Indiji, "za odbranu od komunističke Kine". (NYT)

• 20. 5. - Tigran Petrosjan je novi šahovski prvak nakon pobede nad Botvinikom (do 1969).
• 22. 5. - Grčki političar Grigoris Lambrakis fatalno ranjen od strane krajnjih desničara u Solunu. Njegova sahrana 28. maja u Atini pretvara se u masovne demonstracije. (→ roman i film Z).
• 23. 5. - Predizborni miting u Kosovskoj Mitrovici, Petar Stambolić i Fadil Hoxha napadaju albanski režim Envera Hoxhe i Mehmeta Shehua
• 25. 5. - U Adis Abebi osnovana Organizacija afričkog jedinstva (od 2002. Afrička unija, Dan Afrike je 25. maj).
• 26. 5. - Na konferenciji u Teheranu, Afganistan i Pakistan dogovorili obnovu diplomatskih odnosa, prekinutih 1960. (→ Paštunistan).
• 27. 5. - Bob Dylan izdao uticajni album The Freewheelin' Bob Dylan.
• 27 - 28. 5. - U čehoslovačkom zamku Liblice održana Konferencija "Franz Kafka", o piscu kojeg na istoku smatraju dekadentnim: znak demokratizacije i anticipacija Praškog proleća.
• 28. 5. - Jedan od najjačih ciklona ubio najmanje 11.000 ljudi u Istočnom Pakistanu (Bangladešu), u okolini Chittagonga.

Jun/Juni/Lipanj

• maj - jun - Savezni, republički i lokalni izbori u SFRJ: zborovi birača su utvrdili kandidate, opštinske skupštine su među njima izabrale poslanike za veća radnih zajednica; republička i Savezno veće su izabrani neposredno; republičke i pokrajinske skupštine biraju poslanike za Veće naroda Savezne skupštine^[17].
• 31. 5. - 2. 6. - Na svetskom šampionatu u rvanju u Sofiji, zlatnje medalje uzeli Borivoje Vukov i Stevan Horvat a srebrnu Branislav Simić.
• 3. 6. - Umro papa Ivan XXIII.
• 3. 6. - Južnovijetnamska vojska izliva hemikalije na glavu budistima koji se mole u Hueu - SAD privatno upozoravaju Diemovu vladu.
• 3. 6. - Northwest Airlines Flight 293: vojni čarter pao u more pored Aljaske, stradale 103 osobe.
• 5. 6. - Savezni sekretarijat industrije objavio uslove za učešće stranaca u gradnji kapitalnih projekata u SFRJ.^[18]
• 5. 6. - Pokret 15. hordad: neredi u Iranu sa stotinama mrtvih i ranjenih, dan nakon hapšenja Homeinija koji je osudio šaha i njegove reforme.
• 5. 6. - Afera Profumo: britanski državni sekretar za rat John Profumo podneo ostavku, priznavši da je lagao Parlament.
• 7. 6. (15-Muharram-1383) - U senegalskom gradu Touba otvorena najveća džamija u supsaharskoj Africi, sedište muridijskog bratstva.

• 11. 6. - Budistički monah Thích Quảng Đức se spalio u Saigonu, protestujući zbog represije nad budistima.
• 11. 6. - Guverner George Wallace stoji na vratima Univerziteta Alabama, kako bi sprečio ulazak crnih studenata - uklonio se nakon što je Nacionalna garda Alabame federalizovana kako bi sprovela predsedničko naređenje.
• 11. 6. - U obraćanju naciji, preds. Kenedi predlaže Zakon o građanskim pravima (donesen 1964).
• 12. 6. - U državi Misisipi ubijen Medgar Evers, crni aktivista za ljudska prava.

• 12. 6. - Premijera filma "Kleopatra" - do tada najskuplji film, komercijalni neuspeh uprkos najvećoj gledanosti.
• 15. 6. - Kinesko-sovjetski raskol: Maovo pismo od 25 tačaka osporava sovjetsku liniju i njihovo prvenstvo.

• jun - Na pariskoj avioizložbi predstavljen Soko G-2 Galeb.

• 16. 6. - Valentina Tereškova je prva žena u svemiru, na trodnevnom putovanju u Vostoku 6. U orbiti se od 14-og nalazi i Valerij Bikovski koji će postavlja rekord sa pet dana.
• 16. 6. - Izbori za Savezno i republička veća u SFRJ. Glasači potvrđuju 120 kandidata za Savezno veće koje su izabrale opštinske skupštine.^[19]
• 17. 6. - Odobreno prvo izdanje ASCII koda.
• 17. 6. - Grčki premijer Konstantinos Karamanlis napušta položaj posle osam godina, usled sukoba s dvorom.
• 19. 6. - Sovjetski Mars 1 je prva letelica pored Marsa, ali zbog kvara antene nema nikakvih podataka.

• 21. 6. - Milanski nadbiskup Giovanni Montini je novi papa Pavao VI. (do 1978).
• 21. 6. - Albanski Radio Tirana javlja da je u Kukësu osuđena "grupa agenata SAD i Jugoslavije", od toga trojica na smrt, optužena da je pomagala "američkim agentima ubačenim padobranom u Albaniju da organizuju ustanak"^[7].
• 21. 6. - Prekid pregovora o pristupanju Bruneja Maleziji.^[20]
• 22. 6. - Zapadna Nemačka i Jugoslavija započinju prve zvanične razgovore nakon šest godina.
• 24 - 25. 6. - Na ekonomskoj konferenciji CK istočnonemačke Partije socijalističkog jedinstva usvojene smernice Novog ekonomskog sistema planiranja i uprave, zamena za petogodišnje planove (Državni savet usvaja 15. jula).

• 26. 6. - Kenedi u podeljenom Berlinu: Ich bin ein Berliner!.
• 26. 6. - Levi Eškol je novi premijer Izraela (do 1969), nakon što je David Ben-Gurion odstupio iz ličnih razloga.
• 27. 6. - Jugoslavija protestuje NR Kini zbog izjava Liu Shao-chija i Choe Yong Kena. (NYT)
• 28. 6. - Peti plenum Savezne konfe­rencije SSRN Jugoslavije: jedan broj vodećih funkcionera oslobođen dužnosti usled prezauzetosti, među kojima i Tito, novi predsednik SSRNJ Lazar Koliševski, generalni sekretar Milentije Popović.
• 29. 6. - Edvard Kardelj je novi predsednik Savezne skupštine; sutradan prva sednica, izbor članova Saveta federacije.
• 30. 6. - Na zajedničkoj sednici svih veća Savezne skupštine Josip Broz Tito izabran za predsednika republike, a za potpredsednika Aleksandar Ranković, koji je time viđen kao Titov naslednik^[21] (do pada 1966). U nastavku na sednici Saveznog veća Petar Stambolić izabran za predsednika Saveznog izvršnog veća (do 1967).
  • U inostranstvu se misli da prejudiciranje Rankovića kao Titovog naslednika i "diktatura srpske Udbe" može staviti nacionalni problem u prvi plan^[22].
• 30. 6. - Masakr u Ciaculliju: u eksploziji auto-bombe u predgrađu Palerma poginulo sedam policajaca i vojnika - vrhunac Prvog mafijaškog rata.

Jul/Juli/Srpanj

• 2. 7. - Svetski rekorder u skakanju motkom Brian Sternberg polomio vrat na treningu i ostao kvadriplegičar.
• 3. 7. - Svetozar Gligorić pobedio svetskog šampiona Tigrana Petrosjana na turniru u Los Angelesu.
• 3. 7. - Pobuna u Ar-Rashidu: neuspešni komunistički pokušaj da obore iračku baasističku vladu.
• 5. 7. - U Moskvi počinju sovjetsko-kineski razgovori: NR Kina se protivi miroljubivoj koegzistenciji, kampanji protiv Staljinovog kulta ličnosti itd.
• 6. 7. - Jugoslavija optužuje Albaniju za subverzivne aktivnosti.
• 6. 7. - Prvi sastanak parlamentarne antimafijaške komisije u Italiji.
• 7. 7. - Predsednički izbori u Argentini: izabran centrista Arturo Umberto Illia (do 1966).
• jul? - Konsituisane republičke i pokrajinske skupštine u SFRJ, predsednici: Rato Dugonjić (Bosna i Hercegovina), Andrija Mugoša (Crna Gora), Ivan Krajačić (Hrvatska), Vidoe Smilevski (Makedonija), Ivan Maček (Slovenija), Du­šan Petrović (Srbija), Stanoje Aksić (Kosovo) i Radovan Vlajković (Vojvodina)^[17].
• 7. 7. - Teroristička skupina Tolić - Oblak prešla talijansku granicu - ubrzo uhvaćeni.
• 8. 7. - Miroslav Cerar osvojio zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Beogradu.
• 11. 7. - Vojni udar u Ekvadoru: preds. Monroy zbačen dan nakon što je na prijemu pijan vređao američkog ambasadora, adm. Jijón je v.d. predsednika do 1966.
• 12. 7. - Lansiran prvi američki izviđački satelit iz programa KH-7 Gambit, s rezolucijom manjom od metra.
• 12. 7. - Počinjeno prvo od Moors ubistava: petoro dece do 1965.
• 14. 7. - Pronađen i ubijen zaverenik Clément Barbot, nekadašnji šef Tonton Macoute - pošto je preds. Duvalieru ranije bilo rečeno da se Barbot pretvorio u crnog psa, ovaj je naredio ubijanje svih takvih pasa.
• jul - U Atini održana prva svetska konferencija o miru putem zakona - program za jačanje međunarodnog prava i sudske mašinerije (od komunističkih zemalja prisutna samo Jugoslavija).
• jul - Sarajevski okružni tužilac zabranio distribuciju filma "Grad"^[11].
• 18. 7. - Sirijski naseristi, na čelu s puk. Jassemom Alwanom, pokušali vojni udar protiv Baasove vlade, u borbama stradaju stotine ljudi - kraj naserističkog uticaja u zemlji, 27 oficira će biti pogubljeno.
• 19. 7. - Test pilot Joseph A. Walker dostigao visinu od 105,9 km na raketnom avionu North American X-15 (u avgustu još jedan rekord, ali nezvanični, od 107,96 km).
• 20. 7. - Kinesko-sovjetski raskol: dvonedeljni razgovori sovjetske i kineske KP u Moskvi okončani bez uspeha.
• 20. 7. - U Moskvi potpisan sporazum po kome SSSR šalje u SFRJ raznu opremu, npr. dve termocentrale od 100 MW i opremu za željezaru u Zenici.^[23]

• 26. 7. - Skoplje, glavni grad Makedonije, pre 6 sati ujutru zadesio razoran zemljotres, preko 1000 mrtvih, uništene tri četvrtine grada. Pomoć iz celog sveta.
• 26. 7. - Lansiran je Syncom 2, koji 3. avgusta postaje prvi geostacionarni satelit.
• 28. 7. - George F. Kennan napušta položaj ambasadora u SFRJ, nezadovoljan razvojem odnosa (npr. Kongres opozvao status SFRJ kao najpovlašćenije nacije, o čemu govori početkom novembra).
• 30. 7. - U Moskvi izvešteno da je Kim Philby dobio azil.
• 28. 7. - 3. 8. - 10. Filmski festival u Puli, Velika zlatna arena za film "Licem u lice"^[24].
• 31. 7. - Manilski sporazum Malaje, Filipina i Indonezije: poslednje dve bi pristale na Maleziju, ako bi se sproveli referendumi na Bornejskim teritorijama.

• leto - Robert Rauschenberg nagrađen prvom nagradom na Međunarodnoj izložbi grafičkih umetnosti u Jugoslaviji^[7].

Avgust/August/Kolovoz

• 1. 8. - Opština Selfkant, holandska od 1949, vraćena je Nemačkoj za 280 miliona maraka.
• 4. 8. - Oko 500 haićanskih pobunjenika ušlo iz Dominikanske republike, cilj im je da zbace François Duvaliera.
• 5. 8. - Ministri SSSR, SAD i UK potpisali u Moskvi Ugovor o delimičnoj zabrani nuklearnih proba (dozvoljene samo podzemne probe) - stupio na snagu 10. 10., otvoren je i za druge zemlje. Kina zbog ovog sporazuma naziva SSSR "nakazama" i "čudovištima".
• 7. 8. - Kennedyjevi dobijaju sina Patricka, ali prerano rođeno dete umire dva dana kasnije.
• 8. 8. - "Velika pljačka vlaka" u Engleskoj - procenjeno da je uzeto 2,6 miliona funti (45,4 miliona u funtama iz 2019).
• 8. 8. - Osnovan Afrički nacionalni savez Zimbabvea (ZANU): otcepili su se od Afričkog narodnog saveza Zimbabvea (ZAPU) Joshue Nkomoa, biće bliži maoizmu, za razliku od prosovjetskog ZAPU-a.
• 9. 8. - Lee Harvey Oswald uhapšen u New Orleansu: delio je letke Komiteta ferplej za Kubu i potukao sa se trojicom Kubanaca - pušten je sutradan.
• 15. 8. - Posle trodnevne pobune sindikata i vojske, nazvane Trois Glorieuses, zbačen predsednik Republike Kongo Fulbert Youlou. Nasleđuje ga Alphonse Massamba-Débat (do 1968), zemlja skreće ulevo.
• 20. 8. - Sovjetski lider Nikita Hruščov stigao u posetu Jugoslaviji (Beograd, Skoplje, Crna Gora, Dalmacija, Brioni).
• 21. 8. - Budistička kriza u Južnom Vijetnamu: vojska izvršila raciju i vandalizovala više budističkih pagoda u zemlji, uz veliki broj ubijenih, po naređenju Ngô Đình Nhua, mlađeg brata predsednika Diema (katolika).
• 21. 8. - Avion Tupoljev Tu-124 sleteo na Nevu u Lenjingradu, svih 52 putnika i č. p. preživeli.
• 21. 8. - Nemica Ellen Rometsch, osumnjičena kolgerla, špijunka i predsednikova ljubavnica, proterana iz SAD.

• 24. 8. - State Department šalje "telegram 243" (Cable 243) američkoj ambasadi u Sajgonu: ili će predsednik Diem smeniti svog brata, ili će SAD "istražiti mogućnost alternativnog vođstva u Južnom Vijetnamu".
• 24. 8. - Odigrane prve utakmice Bundeslige.
• 24. 8. - Levičarski gerilci iz FALN oteli igrača Real Madrida Alfreda Di Stéfana iz hotela u Karakasu - pušten je dva dana kasnije.
• 28. 8. - Martin Luther King predvodi Marš za slobodu na Washington u kojem sudjeluje 250 000 ljudi i drži svoj poznati govor (I Have a Dream) ispred Lincolnovog Memorijala.
• 30. 8. - Na Radio izložbi u Berlinu, Philips predstavio prvu audio kasetu, Compact Cassette, namenjenu diktafonima.
• 30. 8. - Proradio "Crveni telefon" između Moskve i Washingtona - zapravo teleprinter.
• avgust-septembar - Jugoslovenski pukovnik Branko Pavlović je v.d. komandanta UNYOM-a, Osmatračke misije UN u Jemenu, u kome je građanski rat.
• 31. 8. - Premijer Lee Kuan Yew proglašava de fakto nezavisnost Singapura - ovoga dana je trebala biti proglašena Malezija, što je odloženo do 16. septembra radi UN misije ispitivanja volje stanovnika Saravaka i Sabaha, koji su danas takođe objavili de fakto nezavisnost.^[25]

Septembar/Rujan

• 1. 9. - Odigrana prva utakmicaa na Stadionu Crvena zvezda: Crvena zvezda - Rijeka 2:1 (neformalni naziv "Marakana", od 2014. Stadion Rajko Mitić).
• 4. 9. - Swissair Flight 306: avion pao ubrzo po poletanju iz Züricha, stradalo svih 80 p. i č. p., uključujući 43 meštanina malog sela Humlikon.
• 7. 9. - Zapadna Nemačka će platiti Jugoslaviji odštetu za žrtve medicinskih eksperimenata. (NYT)
• 10. 9. - Mafijaški bos na Siciliji Bernardo Provenzano optužen za ubistvo - biće uhapšen tek 2006.
• 12. 9. - 52. konferencija Interparlamentarne unije u Beogradu.
• 12. 9. - Potpisan Ankarski sporazum o odnosima EEZ i Turske - kretanje prema carinskoj uniji s krajnjim ciljem članstva.
• 12. 9. - Pobuna narednika u Braziliji, jer im je uskraćeno učešće u politici.

• 13. 9. - Završeno je nalivanje betona na Brani Kanjona Glen na rijeci Colorado u Arizoni, visine 220 m; ostali radovi završeni do 1966, jezeru Powell ispred brane je potrebno do 1980. da se napuni, tada do 30 kubnih kilometara.
• 15. 9. - Podmetnuta bomba u baptističku crkvu u Birminghamu, Alabama, poginule četiri devojčice na nedeljnoj školi.
• 15. 9. - Pošto je odobren prvi ustav Alžira, kojim je uspostavljen jednopartijski sistem, predsednik ministarskog veća Ahmed Ben Bella postaje prvi predsednik zemlje (zbačen 1965).
• septembar - Na sajmu u Frankfurtu predstavljen Porsche 911.
• septembar? - Stana Tomašević postaje ambasador u Norveškoj - prva žena ambasador iz SFRJ^[26].
• septembar - Nemačke novine pišu da je u Jugoslaviji dozvoljeno izdavanje sedam katoličkih tjednika, tiraže 150.000.^[27]
• septembar - Pojavio se strip X-Men.
• 16. 9. -  Malezija je osnovana ujedinjenjem nezavisne Malajske Federacije i britanskih krunskih kolonija Singapur, Saravak i Severni Borneo/Sabah (Singapur isključen 1965).
• 18. 9. - Konfrontasi: rulja u Džakarti zapalila britansku ambasadu.

• 18. 9. - 25. 10. - Titova američka turneja: Brazil, Čile, Bolivija, Peru, Meksiko, SAD. Neki zvaničnici u Brazilu i Čileu se protivili njegovoj poseti, emigranti u SAD demonstriraju, dojava o bombi nakratko odložila polazak broda SS Rotterdam 25. 10.^[7][28].
• 20. 9. - Predsednik Kennedy u Generalnoj skupštini UN predlaže zajedničku američko-sovjetsku misiju na Mesec.
• 20. 9. - Jozef Lenárt je novi čehoslovački premijer (do 1968); prethodnik Viliam Široký je prinuđen na ostavku nakon rehabilitacije osuđenih u procesima 1950-tih. Praški nadbiskup Josef Beran je oslobođen u oktobru.
• 25. 9. - Vojni udar u Dominikanskoj Republici: izabrani predsednik Juan Bosch zbačen posle svega sedam meseci na čelu.
• 29. 9. - Otvoren drugi period Drugog vatikanskog koncila (do 4. 12.).
• septembar/oktobar - Valachijeva saslušanja u Senatu SAD: Joseph Valachi daje mnoge informacije o mafiji.

Oktobar/Listopad

• 1. 10. - Izašao prvi broj lista "Politika ekspres" (izlazio do 2004).
• 1. 10. - Pješčani rat: marokanske snage ulaze u Alžir i zauzimaju dve oaze (→ Veliki Maroko).
• 1. 10. - Nigerija postaje republika na treću godišnjicu nezavisnosti, generalni guverner Nnamdi Azikiwe postaje predsednik (do puča 1966).
• 2. 10. - Usvojen izveštaj McNamara–Taylorove misije u J. Vijetnamu: preporučuje se povlačenje 1.000 Amerikanaca do kraja godine i glavnine tokom 1965, ne podržava se obaranje Diema.
• 3. 10. - Predsednik Hondurasa Ramón Villeda Morales zbačen u krvavom vojnom udaru deset dana pre izbora, za koje se očekivalo da će ih dobiti drugi liberal. Gen. Oswaldo López Arellano vlada 1963-71. i 1972-75.
• 3 - 9. 10. - Uragan Flora je jedan od najsmrtonosnijih u Karibima sa preko 7.000 mrtvih, uglavnom na Kubi i Hispanioli.
• 4. 10. - U SAD ažuriran plan OPLAN 380-63, koji je predviđao invaziju Kube za 1964.
• 4. 10. - Sporazumom u Bagdadu, Irak priznao granice i nezavisnost Kuvajta.
• 4 - 16. 10. - Jacqueline Kennedy, u depresiji zbog smrti deteta, boravi u Grčkoj, na jahti Aristotela Onazisa.
• 5. 10. - Preds. Kennedy doneo odluku da uskrati pomoć južnovijetnamskoj vladi.
• 7. 10. - Poleteo prvi Learjetov avion, Learjet 23.
• 9. 10. - Klizište izaziva prelivanje preko brane Vajont u severnoj Italiji i pogibiju preko 2.000 ljudi.
• 9. 10. - Nakon hapšenja prošlog jula, počinje Rivonijski proces grupi u kojoj se nalazi i Nelson Mandela - osuđeni sledećeg juna.
• 10. 10. - U Londonu prikazan Bondov film "Iz Rusije s ljubavlju".
• 10. 10. - Nakon razgovora sa šefom FBI J. Edgar Hooverom, državni tužilac Robert F. Kennedy odobrio prisluškivanje Martin Luther King, Jr.a.
• 12. 10. - Arturo Umberto Illia je novi predsednik Argentine, vlada liberalno (oboren vojnim udarom 1966).
• 13. 10. - The Beatles sviraju She Loves You u ITV-jevoj emisiji Sunday Night at the London Palladium - nacionalna Beatlemanija.

• 14. 10. - Otkriven spomenik "Tri pesnice" u niškom Spomen parku Bubanj.
• 14. 10. - Faktički počinje Adenska kriza: Radfanski ustanak protiv Britanaca u Južnoarapskoj Federaciji (do 1967).
• 15. 10. - Vojni vladar Južne Koreje Park Chung-hee dobija na predsedničkim izborima, pobedio je bivšeg predsednika Yun Posuna sa 46,6 prema 45,1%
• 16. 10. - Nakon povlačenja Konrada Adenauera, novi zapadnonemački kancelar je ministar ekonomike Ludwig Erhard (do 1966).
• 16. 10. - Lee Harvey Oswald se zaposlio u zgradi Teksaškog skladišta udžbenika.
• 17. 10. - Susret Tita i predsednika Kenedija u Vašingtonu.
• 18. 10. - Britanski premijer Harold Macmillan dao ostavku, nasleđuje ga Sir Alec Douglas-Home (do 1964).
• 18. 10. - Francuska mačka Félicette na suborbitalnom letu.
• 20. 10. - Izgradnjom deonice Osipaonica-Beograd završen Autoput Bratstva i jedinstva.

• 21. 10. - Blizu Lublina ubijen Józef Franczak, poslednji "ukleti vojnik" antikomunističkog otpora u Poljskoj.
• 22. 10. - Tito drži govor na XVIII zasedanju Generalne skupštine UN.
• 22. 10. - U Indiji predstavljena brana Bhakra, betonska gravitaciona, visine 226 m.
• 23. 10. - Povodom 100-godišnjice engleske Fudbalske asocijacije odigran meč Engleska - Ostatak Sveta (2:1); iz Jugoslavije je učestvovao golman Milutin Šoškić.
• 24. 10. - Američki ambasador u UN Adlai Stevenson drži govor u Dalasu, nakon kojeg je udaren plakatom po glavi.
• 26. 10. - Sa nove američke nuklearne podmornice USS Andrew Jackson je lansirana raketa Polaris na daljinu od 3.700 km - sa podmornice se može pogoditi bilo koja tačka na kopnu.
• 28. 10. - Počinje kontroverzno trogodišnje rušenje nadzemnog dijela njujorškog kolodvora Pennsylvania, nekada najvećeg na svijetu.
• 28. 10. - Vojni udar u Dahomeju (dan. Beninu): načelnik štaba Christophe Soglo zbacio Huberta Magu kako bi sprečio građanski rat u zemlji kojom besne protesti.
• 30. 10. - Osnovan Lamborghini.
• 30. 10. - Maroko i Alžir dogovorili primirje za 2. novembar. Pre neki dan, u Alžir je stigla kubanska vojna jedinica.

Novembar/Studeni

• 1. 11. - Stupila na snagu instrukcija saveznog sekretarijata rada: SFRJ je prva socijalistička zemlja koja zvanično dopušta radnicima da traže posao na Zapadu - pre svega nekvalifikovanim, uz određene uslove^[29].
• 1. 11. - SFRJ prekida trgovinu sa Južnom Afrikom. Istog dana, tamo su obešena trojica pripadnika ANK.

• 1. 11. - Otvorena opservatorija Arecibo, radio teleskop prečnika 305 m na Portoriku (radi do 2020).
• 1. 11. - Zvanični početak rada opservatorije Arecibo na Portoriku.
• 2. 11. - Vojnim udarom zbačen južnovijetnamski predsednik Ngo Dinh Diem - kasnije istog dana se predao s bratom, obojica su ubijeni.
• 3. 11. - Izbori u Grčkoj: Unija centra Jorgosa Papandreua nadmašila Nacionalnu radikalnu uniju ranijeg premijera Konstantinosa Karamanlisa sa 138:132 - Papandreu je premijer u dva navrata 1963-65 a Karamanlis napušta zemlju do 1974.
• 7. 11. - Senat SAD, protivno želji administracije, zabranio svaku ekonomsku ili vojnu stranu pomoć Jugoslaviji, osim ako predsednik ne oceni da je ona vitalna za interese SAD (ne odnosi se na višak poljoprivrednih proizvoda)^[7].
• 7. 11. - "Čudo u Lengedeu": 11 nemačkih rudara je izvučeno nakon 14 dana iz potopljenog rudnika putem tzv. Dahlbusch bombe (29 je ipak stradalo, od čega 10 u međuvremenu).
• 7. 11. - Prikazana komedija It's a Mad, Mad, Mad, Mad World.
• 9. 11. - Eksplozija u japanskom rudniku Miike, poginulo 458 ljudi, uglavnom od trovanja ugljen-monoksidom; istog dana u Jokohami poginula 161 osoba u sudaru tri voza.
• 10. 11. - Malcolm X drži govor u Detroitu, Message to the Grass Roots: belci su zajednički neprijatelj, nema revolucije bez nasilja, kritika Marša na Vašington.
• 10 - 22. 11. - U Džakarti se održavaju Igre novih dolazećih snaga (GANEFO), jer je Indonezija bila privremeno isključena iz MOK.
• 10 - 14. 11. - Eparhija za Ameriku i Kanadu prekida odnose sa SPC dok traje komunistički režim.
• novembar? - Otvoren rudnik uranijuma Kalna u Srbiji.
• 13 - 18. 11. - Vojni udar u Iraku: naseristički oficiri oborili baasističku vladu, preds. Abdul Salam Arif preuzima stvarnu vlast (do 1966, a Baas se vraća na vlast 1968-2003).
• 14. 11. - U bujicama i klizištima na severu Haitija stradalo oko 500 ljudi.
• 15. 11. - Podmorski vulkan dao Islandu novo ostrvo: Surtsey.
• 18. 11. - U SAD klijentima ponuđeni telefoni sa dugmićima i tonskim biranjem.

• 19. 11. - Norodom Sihanouk prekida odnose Kambodže i SAD, jer Amerikanci podržavaju gerilu Khmer Serei.
• 22. 11. - Atentat na Johna F. Kennedyja: U Dallasu, Texas, ubijen predsjednik SAD John F. Kennedy.
• 22. 11. - Satelitom Relay 1 emitovana je prva TV slika iz SAD u Japan: umesto snimljene Kennedyjeve poruke, puštena je vest o atentatu.
• 23. 11. - BBC emitira prvu epizodu Doctor Whoa, najdugovječnije science fiction televizijske serije svih vremena.
• 24. 11. - Jack Ruby ubio Lee Harvey Oswald-a.
• 25. 11. - Pogreb predsednika Kenedija (SFRJ predstavljaju preds. SIV Petar Stambolić i sekr. i. p. Koča Popović).
• 27. 11. - Prvi govor preds. Johnsona pred Kongresom, nazvan Let Us Continue: nastaviće sa Kennedyjevim programima, uključujući zakon o ljudskim pravima i smanjenje poreza.
• 29. 11. - Trans-Canada Air Lines Flight 831: u padu aviona ubrzo po poletanju iz Montreala stradalo svih 118 p. i č. p..

• 30. 11. - Predsednici Jugoslavije i Rumunije potpisali sporazum o gradnji HE Đerdap.
• 30. 11. - Kiparski predsednik Makarios predlaže 13 amandmana za efikasnije funkcionisanje vlasti, ali čime bi se smanjio uticaj turske manjine.
• 30. 11. - Izbori u Australiji: liberali Roberta Menziesa povećali većinu. Aboridžini su prvi put mogli glasati jednakopravno.

Decembar/Prosinac

• 1. 12. - Nagaland je 16. indijska država - izdvojena iz Assama za Naga plemena.
• 2. 12. - Umro čogjal (kralj) Sikkima Tashi Namgyal, nasleđuje ga Palden Thondup Namgyal, poznat po braku sa Amerikankom Hope Cooke (poslednji kralj, vlada do 1975).
• 3. 12. - Warrenova komisija započinje istraživanje atentata na Kenedija.
• 3. 12. - U Jugoslaviji otvorena fabrika plastike koju su gradili Amerikanci (NYT).
• 3. 12. - "Politika" piše da SSSR nudi milijardu dolara pomoći Brazilu.^[30]
• 4. 12. - Završen drugi period Drugog vatikanskog koncila: usvojen je Sacrosanctum Concilium, prijedlog reforme katoličke liturgije.

• 5. 12. - Aldo Moro prvi put postaje premijer Italije (1963-68. i 1974-76), na čelu koalicione vlade.
• 7. 12. - Tony Verna sa CBS upotrebio instant replay tokom utakmice amer. fudbala - Marshall McLuhan je to nazvao "postkonvergentnim trenutkom u istoriji medija televizije".
• 8. 12. - Kidnapovan Frank Sinatra, Jr., pušten dva dana kasnije nakon što je otac platio otkup.
• 8. 12. - Umro premijer Tajlanda gen. Sarit Thanarat, nasleđuje ga gen. Thanom Kittikachorn (do 1973) - nastavlja se proamerička i antikomunistička politika.
• 8. 12. - Pan Am Flight 214: avion pogođen munjom tokom holding paterna kod Filadelfije, pada nakon eksplozije goriva - 81 žrtva.
• 10. 12. - Sultanat Zanzibar se osamostalio od UK - crnci izvode revoluciju već u januaru, u savezu sa Tanganjikom će nastati Tanzanija.
• 10. 12. - Proglašeno vanredno stanje u britanskoj Koloniji Aden, nakon što je na adenskom aerodromu bačena bomba na britanske oficire (borbe će trajati do 1967).

• 12. 12. -  Kenija nezavisna od UK, premijer je Jomo Kenyatta (predsednik od 1964. do smrti 1978).
• 14. 12. - Šest zemalja osniva Srednjoamerički obrambeni savjet protiv ljevičarskih gerila. Istog dana, Thomas C. Mann je imenovan za državnog podsekretara za Latinsku Ameriku
• 17. 12. - Zabranjena distribucija Majetićevog romana "Čangi", kao "pornografskog"^[11].
• 17. 12. - Park Chung-hee preuzima predsednički položaj Južne Koreje (ubijen 1979) - Treća republika i autoritarna Četvrta do 1972, odn. '81; nastavak ekonomskog Čuda na reci Han.
• 18. 12. - Studenti iz Gane protestuju u Moskvi zbog ubistva kolege.
• 20. 12. - U Frankfurtu počinje prvi Aušvički proces.
• 21. 12. - Počinju krvavi neredi na Kipru između Grka i Turaka, što Turci zovu Krvavi Božić a Grci Turska pobuna - 538 poginulih s obe strane za par dana.
• 22. 12. - Grčki kruzer Lakonia potonuo nakon požara na Atlantiku - stradalo je 128 od 1022 ljudi.
• 25. 12. - Gene Keyes u Champaign, Illinois prvi je u SAD javno zapalio poziv za regrutaciju, u znak protesta zbog Vijetnamskog rata.
• 25. 12. - Ulica Džona Kenedija u Beogradu dobija to ime. (NYT)
• 26. 12. - "I Want to Hold Your Hand" i "I Saw Her Standing There" izdate u SAD, čime Beatlemanija kreće i tamo.
• 27. 12. - Iz kašmirskog hrama Hazratbal nestala muslimanska relikvija, Muhamedova dlaka - dolazi do nereda, dok se nije ponovo pojavila 4. januara.
• 29. 12. - Grčka je vlada poslala trupe na Cipar kako bi prekinula građanski rat koji je tamo izbio.
• 31. 12. - Raspuštena britanska Federacija Rodezije i Nyasalanda (današnje Zambija, Zimbabve i Malavi).
• decembar - Partijska rukovodstva Srbije i Crne Gore objavili sporazume o ekonomskoj saradnji i pruzi Beograd-Bar^[31].

Kroz godinu

• Proizvodnja u SFRJ porasla za 15%, kao i izvoz, zemlju je posetilo milion i po turista (+40%, postoji i cifra od 2,5 miliona^[32])^[33]. Požnjeveno 4,52 miliona tona pšenice, kao i rekordne 1959. U SFRJ je za pet godina udvostručen broj traktora, kombajna je 13 puta više, đubriva tri puta, poboljšano je i seme.^[34]
• "Šrafciger industrija": Jugoslavija ima oko 200 licenci za industrijske proizvode, najviše u metalopreradi i mašinogradnji, skoro sve iz Zapadne Evrope - posredništvo za zapadnu robu na istoku.^[35]
• Harvey Ball izmislio Smiley-a.
• U Engleskoj izmišljena dekorativna lava lampa.
• Propala žetva pšenice u SSSR, moraju uvoziti sa zapada (9,7 miliona tona prema prošlogodišnjih 242 hiljade^[36]).
• Prvi put dodeljena Njegoševa nagrada (Mihailo Lalić za roman "Lelejska gora").
• U Jugoslaviji se snima strana koprodukcija "Dugi brodovi".
• Trente Glorieuses: Francuska je pretekla Veliku Britaniju po GDP.^[37]
• Objekt 3C 48 je identificiran kao prvi kvazar. (?)
• Osnovana Europa Nostra, evropska federacija za kulturnu baštinu.

• 
  Kantarevac, Mostar
• 
  Poplava u Čakovcu, ožujak 1963.
• 
  Tito i Hruščov u Velenju
• 
  Tito i Hruščov u Kopru
• 
  Tito i Hruščov u Kopru
• 
  Tito i Hruščov u Skoplju
• 
  Tito i Hruščov u Skoplju
• 
  Tito u Skoplju
• 
  Tito u Skoplju
• 
  Tito u Skoplju
• 
  U Skoplju
• 
  U Skoplju

Rukovodstvo SFRJ:

• • Predsednik Republike: Josip Broz Tito
  • Predsednik Saveznog izvršnog veća: Josip Broz Tito, od 29. 6. Petar Stambolić
  • Predsednik Savezne skupštine: Petar Stambolić pa Edvard Kardelj

• Nove države (Malezija je nastala ujedinjenjem Malajske Federacije sa Saravakom, britanskim Severnim Borneom tj. Sabahom i Singapurom; Zanzibar je bio samostalan nekoliko meseci):

• Televizija. TV serije: "Promaja", "Muzej voštanih figura" (1962-63), "Detelina sa tri lista", "Šest svečanih pozivnica" (1963-64), "Na slovo, na slovo" (1963-64, starija verzija) (TV Beograd); "Na licu mjesta" (TV Zagreb).
• Neki domaći filmovi: "Licem u lice", "Nevesinjska puška", "Desant na Drvar" (→ Kategorija:Filmovi 1963.).

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1963.

Januar/Siječanj

• 1. 1. - Dražen Ladić, hrvatski nogometaš
• 1. 1. - Srđan Dragojević, srpski režiser
• 3. 1. - Mladen Kvesić, hrvatski pjevač
• 4. 1. - Till Lindemann, pevač Rammstein-a
• 11. 1. - Mia Begović, glumica
• 14. 1. - Steven Soderbergh, filmski režiser, scenarista...
• 16. 1. - James May, TV novinar, voditelj
• 16. 1. - Dodë Gjergji, biskup prizrenski
• 21. 1. - Hakeem Olajuwon, košarkaš
• 21. 1. - Detlef Schrempf, košarkaš
• 26. 1. - José Mourinho, fudbaler, trener

Februar/Veljača

• 4. 2. - Pirmin Zurbriggen, skijaš
• 5.2. Franko Marušić, kirurg
• 8. 2. - Marijan Ban, hrvatski pjevač
• 14. 2. - Enrico Colantoni, glumac
• 15. 2. - Dubravka Stojanović, istoričarka
• 17. 2. - Michael Jordan, američki košarkaš
• 17. 2. - Florence Hartmann, francuska novinarka i spisateljica
• 19. 2. - Seal, kantautor
• 19. 2. - Tomaž Pandur, slovenski teatarski režiser († 2016)
• 20. 2. - Charles Barkley, američki košarkaš
• 21. 2. - William Baldwin, glumac
• 26. 2. - Milko Đurovski, fudbaler

Mart/Ožujak

• 17. 3. - Emir Šišić, pilot JNA
• 18. 3. - Vanessa Williams, američka glumica i pjevačica
• 20. 3. - Miroslav Lajčák, slovački diplomata, visoki predstavnik za BiH
• 21. 3. - Ronald Koeman, fudbaler, trener
• 25. 3. - Anja Šovagović-Despot, glumica
• 27. 3. - Quentin Tarantino, američki glumac i režiser

April/Travanj

• 5. 4. - Amila Sulejmanović, pjevačica
• 6. 4. - Rafael Correa, predsednik Ekvadora
• 8. 4. - Julian Lennon, muzičar, Johnov sin
• 13. 4. - Gari Kasparov, ruski šahist, svjetski šahovski prvak 1985. - 2000.
• 16. 4. - Dejan Ristanović, pionir računarske štampe u SFRJ
• 18. 4. - Eric McCormack, glumac
• 18. 4. - Conan O'Brien, TV voditelj, komičar
• 21. 4. - John Cameron Mitchell, američki glumac, reditelj i scenarista
• 21. 4. - Roy Dupuis, glumac
• 26. 4. - Jet Li, glumac, stručnjak borilačkih veština
• 27. 4. - Russell T. Davies, britanski scenarista i producent

Maj/Svibanj

• 1. 5. - Neven Ljubičić, hrvatski političar
• 9. 5. - Sanja Doležal, hrvatska pjevačica i tv-voditeljica
• 11. 5. - Natasha Richardson, britanska glumica († 2009)
• 22. 5. - Maja Gojković, srpska političarka
• 24. 5. - Shauna Grant, glumica († 1984)
• 25. 5. - Mike Myers, kanadski glumac i komičar
• 31. 5. - Viktor Orbán, premijer Mađarske

Jun/Juni/Lipanj

• 3. 6. - Anica Dobra, srpska glumica
• 6. 6. - Eric Cantor, američki političar
• 9. 6. - Johnny Depp, američki filmski glumac
• 9. 6. - Tatjana Šimić, glumica, model
• 10. 6. - Marc Girardelli, austrijsko-luksemburški alpski skijaš
• 13. 6. - Damir Agičić, suvremeni hrvatski povjesničar
• 14. 6. - Rambo Amadeus, crnogorski rock-pjevač i tekstopisac
• 14. 6. - Rialda Kadrić, glumica († 2021)
• 15. 6. - Helen Hunt, glumica
• 24. 6. - Predrag Radosavljević Preki, fudbaler
• 25. 6. - George Michael, britanski pop-rock glazbenik i pjevač († 2016)
• 25. 6. - John Benjamin Hickey, američki glumac
• 26. 6. - Mihail Hodorkovski, bivši ruski oligarh
• 26. 6. - Goran Raičević, atletičar († 1999)
• 29. 6. - Teodosije Šibalić, episkop raško-prizrenski
• 30. 6. - Vladimir Vermezović, fudbaler

Jul/Juli/Srpanj

• 15. 7. - Brigitte Nielsen, glumica, model
• 16. 7. - Phoebe Cates, glumica
• 16. 7. - Srečko Katanec, fudbaler, trener
• 17. 7. - Matti Nykänen, finski skakač u skijaškim skokovima, olimpijski pobjednik († 2019)
• 18. 7. - Marc Girardelli, skijaš
• 22. 7. - Emily Saliers, američka muzičarka (Indigo Girls)
• 22. 7. - Emilio Butragueño, fudbaler
• 23. 7. - Slobodan Živojinović - Boba, teniser
• 24. 7. - Karl Malone, američki košarkaš
• 27. 7. - Goran Maksimović, strelac
• 30. 7. - Lisa Kudrow, američka glumica

Avgust/August/Kolovoz

• 1. 8. - Coolio, rep-muzičar († 2022)
• 3. 8. - James Hetfield, pevač Metallica-e
• 6. 8. - Kevin Mitnick, haker, savetnik za kompjutersku bezbednost
• 9. 8. - Whitney Houston, američka pop pjevačica († 2012)
• 10. 8. - Andrew Sullivan, engleski politički komentator i pisac
• 14. 8. - Emmanuelle Béart, glumica
• 21. 8. - Ante Jelavić, član Predsjedništva BiH
• 22. 8. - Tori Amos, muzičarka

Septembar/Rujan

• 6. 9. - Husnija Kamberović, bosanskohercegovački pisac i historičar
• 6. 9. - Geert Wilders, holandski političar
• 14. 9. - Robert Herjavec, kanadski biznismen
• 16. 9. - Richard Marx, muzičar
• 19. 9. - David Seaman, golman
• 19. 9. - Jarvis Cocker, frontmen Pulp-a
• 26. 9. - Vesna Stanojević, srpsko-engleska glumica
• 27. 9. - Daniela Trbović, hrvatska tv-voditeljica
• 29. 9. - Les Claypool, pevač i basista Primus-a

Oktobar/Listopad

• 6. 10. - Elisabeth Shue, glumica
• 9. 10. - Dragana Jugović del Monaco, operska pevačica
• 10. 10. - Dragan Bjelogrlić, glumac, scenarista, producent
• 10. 10. - Daniel Pearl, novinar († 2002)
• 16. 10. - Danko Cvjetičanin, hrvatski košarkaš
• 22. 10. - Goran Svilanović, srpski političar, diplomata
• 25. 10. - Amir Brka, bosanski pisac
• 28. 10. - Eros Ramazzotti, talijanski pjevač
• 31. 10. - Dunga, brazilski fudbaler
• 31. 10. - Dermot Mulroney, glumac
• 31. 10. - Rob Schneider, glumac, komičar
• 31. 10. - Johnny Marr, rok-muzičar

Novembar/Studeni

• 2. 11. - Borut Pahor, premijer, predsednik Slovenije
• 2. 11. - Dragoljub Brnović, fudbaler
• 3. 11. - Vojislav Žanetić, scenarista, stručnjak za advertajzing
• 5. 11. - Jean-Pierre Papin, fudbaler, trener
• 5. 11. - Tatum O'Neal, glumica
• 6. 11. - Branka Pujić, glumica
• 10. 11. - Mike Powell, atletičar
• 13. 11. - Vinny Testaverde, igrač američkog fudbala
• 18. 11. - Peter Schmeichel, danski golman
• 19. 11. - Terry Farrell (glumica)
• 21. 11. - Nicollette Sheridan, glumica
• 22. 11. - Miloslav Samardžić, književnik, izdavač

Decembar/Studeni

• 4. 12. - Sergej Bupka, skakač motkom
• 15. 12. - Slobodan Janković Boban, srpski košarkaš. († 2006)
• 15. 12. - Olivera Viktorović, glumica
• 18. 12. - Brad Pitt, američki glumac
• 19. 12. - Jennifer Beals, glumica
• 26. 12. - Lars Ulrich, bubnjar Metallica-e

Kroz godinu

• Savina Geršak, glumica
• Aleksandar Zograf, crtač stripa

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1963.

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

• 12. 1. - Spasoje Tešić, general KJ (* 1879)
• 27. 1. - Marko Rašica, slikar (* 1883)
• 28. 1. - Jean Piccard, hemičar, inženjer, balonista (* 1884)

• 2. 2. - Maksimilijan Vanka, hrvatski slikar i kipar (* 1889.)
• 6. 2. - Abd-el-Krim, marokanski vojskovođa, pravnik i novinar (*1882.)
• 9. 2. - Abd al-Karim Qasim, premijer Iraka (* 1914)
• 11. 2. - Sylvia Plath, književnica (* 1932)
• 17. 2. - Mate Balota, hrvatski književnik i ekonomist (* 1898.)
• 28. 2. - Rajendra Prasad, prvi predsednik Indije (* 1884)

• 1. 3. - Felice Casorati, slikar (* 1883)
• 5. 3. - Patsy Cline, country pevačica (* 1932)
• 16. 3. - Elisabeth Petznek, kćerka austrougarskog prestolonaslednika Rudolfa (* 1883)
• 21. 3. - Josip Pavičić, hrvatski književnik (* 1895.)
• 30. 3. - August Cilić, glumac, komičar (* 1891)

April/Travanj – Jun/Lipanj

• 5. 4. - Božidar Maslarić, borac, političar, narodni heroj (* 1895)
• 6. 4. - Otto Struve, astronom (* 1897)
• 13. 4. - Vjera Bojničić, slikarica (* 1883)
• 13. 4. - Stjepan Zimmermann, filozof (* 1884)
• 17. 4. - Viktor Car Emin, hrvatski književnik (* 1870.)
• 23. 4. - Ivo Horvat, hrvatski botaničar (* 1897.)

• 6. 5. - Theodore von Kármán, fizičar, inženjer (* 1881)
• 16. 5. - Oleg Penkovski, špijun (* 1919)
• 25. 5. - Mehdi Frashëri, bivši premijer Albanije (* 1872)

• 3. 6. - Ivan XXIII., papa (* 1881.)
• 3. 6. - Nâzım Hikmet, pesnik (* 1902)
• 10. 6 - Anita King, glumica, egzibicioni vozač (* 1884)
• 11. 6. - Thích Quảng Đức, budistički monah, demonstrant (* 1897)
• 12. 6. - Medgar Evers, aktivista za ljudska prava (* 1925)
• 16. 6. - Savo Burić, general-potpukovnik JNA, narodni heroj (* 1915)
• 18. 6. - Pedro Armendáriz, glumac (* 1912)

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

• 5. 7. - Hristifor Crnilović, slikar, kolekcionar, pedagog (* 1886)
• 14. 7. - Sivananda Saraswati, promicatelj joge i vedante (* 1887)

• 7. 8. - Aleksandar Binički, operni pjevač (* 1885)
• 9. 8. - Patrick Bouvier Kennedy, sin JFK (* 1963)
• 9. 8. - Ernest Bošnjak, pionir filma u Somboru (* 1876)
• 10. 8. - Estes Kefauver, američki političar, istražitelj organizovanog kriminala (* 1903)
• 27. 8. - W. E. B. Du Bois, aktivista za ljudska prava (* 1868)
• 28. 8. - Prvoslav Karamatijević Pivo, slikar, učesnik NOB (* 1912)
• 30. 8. - Guy Burgess, špijun (* 1911)
• 31. 8. - Georges Braque, francuski slikar (* 1882.)

• 4. 9. - Robert Schuman, jedan od osnivača EZ, Saveta Evrope i NATO (* 1886)
• 15. 9. - Slavko Kolar, hrvatski književnik i filmski scenarist (* 1891.)
• 25. 9. - Kurt Zeitzler, nemački general (* 1895)

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

• 6. 10. - Branko Lazarević, književnik, diplomata (* 1883)
• 7. 10. - Bogomir Aćimović Dalma, slikar, vajar (* 1899)
• 7. 10. - Gustaf Gründgens, švedski glumac i režiser (* 1899)
• 11. 10. - Edith Piaf, francuska pjevačica (* 1915.)
• 11. 10. - Jean Cocteau, francuski umetnik (* 1889)
• 22. 10. - Milan Petrović (lekar) (* 1886)
• 24. 10. - Beverly Wills, glumica (* 1933)
• 29. 10. - Adolphe Menjou, glumac (* 1890)

• 1. 11. - Lê Quang Tung, komandant južnovijetnamskih specijalnih snaga (* 1923)
• 2. 11. - Ngo Dinh Diem, predsednik Južnog Vijetnama (* 1901)
• 2. 11. - Ngô Đình Nhu, brat i savetnik predsednika Diema (* 1910)
• 3. 11. - Bora Kostić, srpski šahista-velemajstor (* 1887)
• 22. 11. - John F. Kennedy, predsjednik SAD (* 1917.)
• 22. 11. - J. D. Tippit, dalaski policajac (* 1924)
• 22. 11. - Aldous Huxley, engleski književnik (* 1894.)
• 22. 11. - Clive Staples Lewis, sjevernoirski pisac (* 1898)
• 24. 11. - Lee Harvey Oswald, američki atentator (* 1939)
• 25. 11. - Milivoje S. Lozanić, hemičar (* 1878)

• 10. 12. - Arsenije Bradvarević, mitropolit budimski (* 1883)
• 12. 12. - Theodor Heuss, prvi predsednik SR Nemačke (* 1884)
• 25. 12. - Josip Gostić, operni pjevač (* 1900.)
• 25. 12. - Tristan Tzara, pjesnik, esejist (* 1896)
• 28. 12. - Paul Hindemith, njemački skladatelj (* 1895.)

Kroz godinu

• Marica Barić, sportski padobranac (* 1942)
• Nikola Miličević, astronom, franjevac (* 1887)
• Ivan Zemljak, arhitekt (* 1893)

• Fizika: Eugene Wigner (doprinos teoriji atomskog jezgra i elementarnih čestica, naročito putem otkrića i primene principa fundamentalne simetrije), Maria Goeppert-Mayer i J. Hans D. Jensen (otkrića u vezi strukture nuklearnog omotača)
• Kemija: Karl Ziegler i Giulio Natta (otkrića na polju hemije i tehnologije visokih polimera, → Ziegler–Natta katalizator)
• Fiziologija i medicina: John Carew Eccles, Alan Lloyd Hodgkin i Andrew Huxley (otkrića u vezi jonskih mehanizama uključenih u ekscitaciju i inhibiciju u perifernim i centralnim delovima membrane nervne ćelije, → sinapsa, akcioni potencijal)
• Književnost: Jorgos Seferis (eminentno lirsko pisanje, inspirisano dubokim osećanjem za helenski svet kulture)
• Mir: Međunarodni odbor Crvenog križa i Liga društava Crvenog križa

Literatura

• Osa Archivum Catalog Arhivirano 2022-03-31 na Wayback Machine-u. HU OSA; Records of Radio Free Europe/Radio Liberty Research Institute: Publications Department: Background Reports; Open Society Archives at Central European University, Budapest.
• Milan Bajec, Ivan Dolničar (1981). Jugoslavija 1941-1981, Beograd: Eksport pres.

• "A Study of Yugoslav Workers' Councils, Theory and Practice (Part III)", 18 March 1963. HU OSA 300-8-3-9644

1963 na Wikimedijinoj ostavi