Vakcina

Vakcina (prema lat. vaccinus: kravlji), cjepivo (ijek.) ili cepivo (ek.), oslabljene specifične antigene supstance koje sadrže žive oslabljene-atenuisane, mrtve-inaktivisane uzročnike bolesti i njihove toksine. NJima se postiže veštački aktivan imunitet.^[1]

Podela vakcina

Prema broju antigena koje sadrže vakcine se dele na:

monovakcine-koje sadrže jedan antigen (npr. vakcina protiv tuberkuloze-BCG)
kombinovane-koje sadrže više antigena (npr. DTP vakcina protiv difterije, tetanusa i pertusisa).

Prema biološkoj formi dele se na:

žive bakterijske (npr. BCG vakcina protiv tuberkuloze)
mrtve bakterijske (vakcine protiv trbušnog tifusa, kolere, pertusisa, paratifusa)
žive virusne^[2] (MMR vakcina protiv morbila, mumpsa i rubeole, zatim Sejbinova vakcina protiv dečje paralize, vakcina protiv gripa)
mrtve virusne (vakcina protiv gripa, poliomijelitisa, Salkova vakcina)
vakcine na bazi anatoksina-vakcine gde je izmenjen toksin (izgubio toksično dejstvo, a zadržao antigeno svojstvo) npr. DT vakcina protiv difterije i tetanusa
vakcine dobijene genetičkim inženjeringom (vakcina protiv hepatitisa B)

Reference

Vanjske veze

Kalendar vakcinacije deteta
Vakcinacija dece Arhivirano 2011-09-03 na Wayback Machine-u

Ovaj članak o medicini je u začetku. Možete pomoći Wikipediji tako da ga proširite.

[1]

[2]