Генетички модификована храна
Генетички модификована храна (ГМ храна) или биотехнолошка храна, је храна која у себи садржи генетички модификоване организме.[1] Њу је могуће производити захваљујући бројним открићима из области биотехнологије, гране науке која доживљава процват на почетку 20. века.[2]
Утицај на здравље људи
Светска здравствена организација (СЗО) и досадашња научна истраживања недвосисмлено наводе да тренутно доступна ГМ храна не доноси већи ризик за погоршање здравља људи у поређењу са конвецијалном исхраном, али да сваки продукт треба да буде проверен пре пуштања на тржише.[3][4][5][6][7][8]
У поређењу са традиционалним укрштањем и оплемењивањем биљака у пољопривреди, што такође представља вештачки начин модификације биолошких организама, биотехнолошко модификовање је знатно прецизније и носи мањи ризик за нежељене исходе.[9][10][11] Такође, други прозиводи добијени технологијом рекомбиноване ДНК се рутински користе у медицини у циљу побољшања здравља, као што су инсулин, хормон раста и моноклонална антитела (нпр. инфликсимаб).[12][13][14]
Доказани су економски и здравствени бенефити од производње и коришћења ГМ хране, као што је коришћење тзв. златног жита превенција дефицита витамина А и могућег последичног слепила.[10] Узгајање генетички модификованог плави патлиџан у Бангладешу је за више од 60% смањило употребу штетних пестицида.[15][16]
Истраживања су показала да широм света постоји забринутост или противљење коришћењу ГМ хране, али и да изразити противници не поседују адекватну информисаност о овој теми.[17]
