Ева

Назив Ева је у вези са називима жена и живот, Живана, Живка, кева.^[8] У Првој књизи Мојсијевој, 3. поглаве, 20. стих, стоји: И Адам надјену жени својој име Ева, зато што је она мати свима живима. Живо, је на латинском vivo. У преводу на енгелски стоји: And Adam called the name of his wife Life, because she was the mother of all living. Life је живот, и у том преводу не стоји Ева него живот. Блиски су и енглески називи за жену и живот, wife-life, јер је жена та која даје живот. Исто, и у грчком преводу, није наведена Ева, него живот: Ζωή (зои - живот). ^[9] На енглеском Eve се чита као Ив. Ђуро Даничић је то превео са Јева. На јеврејском и кева (נְקֵבָה) се у Библији користи да означи жену (Књига Постања 1,27: 5,2), а у српском је то жаргонски назив за мајку. ^[10]

Стварање

У Постанку 2:18–22, жена је створена да буде езер ки-негдо, израз који је посебно тешко превести, за мушкарца. Ки-негдо значи „поред, супротно, пандан њему“, а езер значи активна интервенција у име друге особе.^[12] Жена се назива ишах, жена, уз објашњење да је то зато што је преузета од иша, што значи „мушкарац”; те две речи у заправо нису повезане. Касније, након што се прича о врту заврши, добиће име, Ḥawwāh (Ева). То значи „живети“ на хебрејском, од корена који може да значи и „змија“.^[13] Дугогодишња егзегетска традиција сматра да употреба ребра са мушке стране наглашава да и мушкарац и жена имају једнако достојанство, јер је жена створена од истог материјала као и мушкарац, обликована и оживљена истим процесима.^[14] У ствари, реч која се традиционално преводи као „ребро“, на енглеском такође може значити бочну страну, комору или греду.^[15] Ребро је игра речи на сумерском, јер реч „ти“ значи „ребро“ и „живот“.^[16]

Бог је створио Еву од ’aḥat miṣṣal‘otaiv (אַחַת מִצַּלְעֹתָיו), што се традиционално преводи као „једно од његових ребара“. Термин може значити кривину, храмање, невољу и страну. Традиционално читање је недавно доведено у питање од стране феминистичких теолога који сугеришу да га уместо тога треба приказати као „страна“, подржавајући идеју да је жена једнака мушкарцу, а не њему подређена.^[17] Такво читање дели елементе заједничке са Аристофановом причом о пореклу љубави и раздвајању полова у Платоновом Симпозијуму.^[18] Недавна сугестија, заснована на запажањима да мушкарци и жене имају исти број ребара, спекулише да је кост била бакулум, мала структура пронађена у пенису многих сисара, али не и код људи.^[19]

Изгон из Раја

Ева се налази у наративу о избацивању из Раја у Постанку 3 који је у традицији мудрости окарактерисан као парабола или „прича о мудрости“.^[20] Овај наративни део се приписује Јахвисту (Ј) документарном хипотезом због употребе YHWH.^[21]

У наративу о изгону из Раја размењује се дијалог између змије са ногама и жене (3:1–5).^[22] Змија је идентификована у 2:19 као животиња коју је Јахве направио међу зверима у пољу.^[23] Жена је вољна да разговара са змијом и одговори на цинизам створења понављањем Јахвеове забране из 2:17.^[24] Змија директно оспорава Јахвеову заповест.^[25] Адам и жена греше (3:6–8).^[26] Јахве испитује Адама, који криви жену (3:9–13).^[22] Јахве тада изазива жену да објасни, и она криви змију, која је проклета да пузи по стомаку, изгубивши тако своје удове.^[27]

Божанска изрицања три пресуде се тада стављају на све кривце (3:14–19).^[22] Пророчанство пресуде и природа злочина прво се поставља на змију, затим на жену и на крају на Адама. Након што је Јахве проклео змију,^[28] жена добија казну која утиче на две главне улоге: рађање деце и њен подређени однос према мужу.^[29] Затим следи Адамова казна.^[30] Реакција Адама, именовање Еве, и Јахве који прави кожну одећу описани су у сажетом наративу (3:20–21). Извештај о врту се завршава разговором Елохима, одређујући протеривање пара и извршење те одлуке (3:22–24).^[22]

Мајка човечанства

Ева (и жене после ње) осуђена је на живот туге и муке у порођају, и да буде под влашћу свог мужа. Адам и Ева су имали два сина, Каина и Авеља (Кајин и Хекел), први је обрађивао земљу, а други чувао овце. Након Абелове смрти, Ева је родила трећег сина, Сета (Шета), од кога потиче Ноје (а тиме и читаво савремено човечанство). Према Постанку, Сет се родио када је Адам имао 130^[31] година^[32] „син сличан њему и попут његовог лика“.^[32] Постанак 5:4 каже да је Ева имала синове и кћери осим Кајина, Авеља и Сета.

• Адам и Ева

Ева на Викимедијиној остави.

• The Slaves of the Immaculate Heart of Mary (24. 12. 2000). „Saint Adam and Saint Eve (First Age of the world)”. Catholicism.org (на језику: енглески). Приступљено 22. 12. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)