Контаминација
Контаминација је загађење или тровање животне средине и живих организама отровним супстанцама или коришћењем материјала који нарушавају здравље корисника.[1] Контаминирана храна, земља, вода, ваздух или затворени простори могу озбиљно угрожавати опстанак живих организама. Најтежи облик контаминираности настаје излагањем животне средине или организама великим количинама снажно радиоактивних супстанци или хемијским отровима. Загађење може имати облик било које супстанце (чврсте, течне или гасне) или енергије (као што су радиоактивност, топлота, звук или светлост). Загађивачи, компоненте загађења, могу бити или стране супстанце/енергије или природни загађивачи. Иако загађење животне средине може бити узроковано природним догађајима, реч загађење генерално имплицира да загађивачи имају антропогени извор — то јест, извор створен људским активностима. Загађење се често класификује као тачкасто или не-тачкасто загађење. У 2015. загађење је усмртило 9 милиона људи широм света.[2][3]
Извори и узроци
Загађење ваздуха долази из природних и људских (антропогених) извора. Међутим, глобално људски загађивачи из сагоревања, грађевинарства, рударства, пољопривреде и ратовања су све значајнији у једначини загађења ваздуха.[4]
Емисије моторних возила су један од водећих узрока загађења ваздуха.[5][6][7] Кина, Сједињене Државе, Russia|Русија, Индија[8] Мексико и Јапан су светски лидери у емисији загађења ваздуха. Главни стационарни извори загађења су хемијска постројења, електране на угаљ, рафинерије нафте,[9][10] петрохемијске фабрике, активности одлагања нуклеарног отпада, спалионице, велике фарме стоке (млечне краве, свиње, живина, итд.), фабрике PVC-а , фабрике за производњу метала, фабрике пластике и друге тешке индустрије. Пољопривредно загађење ваздуха долази од савремених пракси које укључују чисту сечу и спаљивање природне вегетације, као и прскање пестицида и хербицида.[11]
Сваке године се генерише око 400 милиона метричких тона опасног отпада.[12] Само Сједињене Државе производе око 250 милиона метричких тона.[13] Американци чине мање од 5% светске популације, али производе отприлике 25% светског 
Неки од чешћих загађивача земљишта су хлоровани угљоводоници (CFH), тешки метали (као што су хром, кадмијум – који се налази у пуњивим батеријама и олово – који се налази у оловној боји, авионском гориву и још увек у неким земљама у бензину), MTBE, цинк , арсеник и бензол. Године 2001. серија извештаја у штампи која је кулминирала у књизи под називом Судбоносна жетва открила је широко распрострањену праксу рециклирања индустријских нуспроизвода у ђубриво, што је резултирало контаминацијом тла разним металима. Обичне општинске депоније су извор многих хемијских супстанци које улазе у земљиште (и често подземне воде), које потичу из широког спектра прихваћеног отпада, посебно супстанци које су тамо илегално одбачене, или са депонија пре 1970. године које су можда биле под малом контролом у САД или ЕУ. Било је и неких необичних ослобађања полихлорованих дибензодиоксина, који се обично називају диоксини ради једноставности, као нпр. TCDD.[19]
Емисије гасова стаклене баште
Извор: Управа за енергетске информације.[20][21]
Угљен-диоксид, иако је виталан за фотосинтезу, понекад се назива загађењем, јер повишени нивои тог гаса у атмосфери утичу на климу Земље. Нарушавање животне средине такође може да истакне везу између области загађења које би се нормално класификовале посебно, као што су вода и ваздух. Недавне студије су истраживале потенцијал дуготрајног пораста нивоа атмосферског угљен-диоксида да изазове благо, али критично повећање киселости океанских вода, и могуће ефекте тога на морске екосистеме.
У фебруару 2007. године, извештај Међувладиног панела за климатске промене (IPCC), који представља рад 2.500 научника, економиста и креатора политике из више од 120 земаља, потврдио је да су људи примарни узрок глобалног загревања од 1950. године. Људи имају начине за смањење емисије гасова стаклене баште и избегавање последица глобалног загревања, закључује се у великом климатском извештају. Али да би се променила клима, прелазак са фосилних горива као што су угаљ и нафта треба да се деси у року од деценија, према коначном овогодишњем извештају Међувладиног панела УН-а за климатске промене.[22]
Ефекти
Људско здравље
Лош квалитет ваздуха може убити многе организме, укључујући и људе. Загађење озоном може изазвати респираторне болести, кардиоваскуларне болести, упалу грла, бол у грудима и загушење. Загађење воде узрокује приближно 14.000 смртних случајева дневно, углавном због контаминације воде за пиће непречишћеном канализацијом у земљама у развоју. Процењује се да 500 милиона Индијаца нема приступ одговарајућем тоалету,[26][27] Преко десет милиона људи у Индији се разболело од болести које се преносе водом 2013. године, а 1.535 људи је умрло, већином деце.[28] Скоро 500 милиона Кинеза нема приступ безбедној води за пиће.[29] Анализа из 2010. процењује да је 1,2 милиона људи сваке године прерано умрло у Кини због загађења ваздуха.[30] Висок ниво смога са којим се Кина суочава већ дуже време може да оштети тела цивила и изазове различите болести.[31] СЗО је 2007. проценила да загађење ваздуха узрокује пола милиона смртних случајева годишње у Индији.[32] Студије су процениле да би број људи убијених годишње у Сједињеним Државама могао да буде преко 50.000.[33]
Студија Ланцет комисије за загађење и здравље из октобра 2017. показала је да глобално загађење, посебно токсични ваздух, вода, земљиште и радна места, годишње убију девет милиона људи, што је троструко више од броја смртних случајева изазваних АИДС-ом, туберкулозом и маларијом заједно, и 15 пута више од смрти узрокованих ратовима и другим облицима људског насиља.[34] Студија је закључила да је „загађење један од великих егзистенцијалних изазова антропоценске ере. Загађење угрожава стабилност Земљиних система подршке и угрожава наставак опстанка људских друштава.”[3]
Види још
Референце
Литература
- Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
Спољашње везе
- Агенција за заштиту животне средине
- OEHHA proposition 65 list
- National Toxicology Program – from US National Institutes of Health. Reports and studies on how pollutants affect people
- TOXNET – NIH databases and reports on toxicology
- TOXMAP Архивирано на сајту Wayback Machine (15. децембар 2019) – Geographic Information System (GIS) that uses maps of the United States to help users visually explore data from the United States Environmental Protection Agency (EPA) Toxics Release Inventory and Superfund Basic Research Programs
- EPA.gov – manages Superfund sites and the pollutants in them (CERCLA). Map the EPA Superfund
- Toxic Release Inventory – tracks how much waste US companies release into the water and air. Gives permits for releasing specific quantities of these pollutants each year. Map EPA's Toxic Release Inventory Архивирано на сајту Wayback Machine (2. октобар 2010)
- Agency for Toxic Substances and Disease Registry – Top 20 pollutants, how they affect people, what US industries use them and the products in which they are found
- Toxicology Tutorials from the National Library of Medicine Архивирано на сајту Wayback Machine (20. мај 2016) – resources to review human toxicology.
- World's Worst Polluted Places 2007, according to the Blacksmith Institute
- The World's Most Polluted Places at Time.com (a division of Time Magazine)
- Chelyabinsk: The Most Contaminated Spot on the Planet Documentary Film by Slawomir Grünberg (1996)
- Nieman Reports | Tracking Toxics When the Data Are Polluted
