Надин Гордимер
Надин Гордимер (енгл. Nadine Gordimer; Спрингс, 20. новембар 1923 — Јоханезбург, 13. јул 2014), била је јужноафричка књижевница, политички активиста и добитник Нобелове награде за књижевност 1991.[1][2] У својим делима бавила се питањима морала и расизма, посебно у контексту апартхејда у Јужној Африци.
Надин Гордимер | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 20. новембар 1923. |
Место рођења | Спрингс, Јужноафричка Унија |
Датум смрти | 13. јул 2014.90 год.) ( |
Место смрти | Јоханезбург, Јужноафричка Република |
Образовање | Универзитет Витватерсранда |
Награде | Нобелова награда за књижевност |
Написала је више од 30 књига, укључујући и романе "Јулски људи", као и "Прича мог сина" "Случајни сусрет" и "Додји себи", који су преведени на српски језик. Букерову награду добиле је 1974. за роман "Конзерватор". На српски језик су преведени њени романи: „Прича мога сина“ (My Son's Story, 1990), „Случајни сусрет“ (The Pickup, 2001) и „Дођи себи“ (Get a Life, 2005).
Рани живот
Гордимер је рођен у близини Спрингса, Гаутенг, рударског града у Источном Ранду изван Јоханезбурга. Била је друга ћерка својих родитеља. Њен отац, Исидоре Гордимер, био је литвански јеврејски имигрант часовничар из Жагаре (тада Руска Империја, сада Литванија),[3][4] а њена мајка, Хана „Нан“ (Мајерс) Гордимер, била је из Лондона.[5][6] Њена мајка је била из асимилиране породице јеврејског порекла; Гордимер је одрасла у секуларном домаћинству.[3][7]
Породично порекло
Гордимерино рано интересовање за расну и економску неједнакост у Јужној Африци делимично су обликовали њени родитељи. Искуство њеног оца као избеглице из царске Русије помогло је у формирању Гордимериног политичког идентитета, али она није била ни активиста ни посебно саосећајна према искуствима црнаца под апартхејдом.[8] Насупрот томе, Гордимер је видела активизам своје мајке, чија је забринутост због сиромаштва и дискриминације са којима се суочавају црнци у Јужној Африци довела до тога да оснује јаслице за црну децу.[6] Гордимер је такође била сведок владине репресије из прве руке као тинејџер; полиција је извршила рацију у њеној породичној кући, запленивши писма и дневнике из собе за послугу.[6]
Гордимер је школована у католичкој самостанској школи, али је као дете углавном била везана за кућу јер је њена мајка, из „својих чудних разлога“, није дала у школу (очигледно се плашила да Гордимер има слабо срце).[8] Везана за кућу и често изолована, почела је да пише у раном детињству, а прве приче објавила је 1937. са 15 година.[9] Њено прво објављено дело била је кратка прича за децу „Потрага за виђеним златом“, која се појавила у Дечјем недељном експресу 1937. године; Отприлике у исто време на Форуму се појавила још једна дечија прича „Дођи сутра“. Са 16 година објавила је своје прво дело фикције за одрасле.[6][10][11][12]
Каријера
Гордимер је студирала годину дана на Универзитету Витватерсранд, где се први пут мешала са колегама професионалцима преко траке боја. Такође се укључила у ренесансу Софијатауна. Није стекла диплому, већ се 1948. преселила у Јоханезбург, где је након тога живела. Док је похађала часове у Јоханезбургу, наставила је да пише, објављујући углавном у локалним јужноафричким часописима. Сакупила је многе од ових раних прича у Лице у лице, дело објављено 1949.
Године 1951, Њујоркер је прихватио Гордимерову причу „Чувач мртвих“,[13] чиме је започета дугу везу и приближено је њено дело много већој публици. Гордимер, која је рекла да верује да је кратка прича књижевна форма за наше доба,[9] наставила је да објављује кратке приче у Њујоркеру и другим истакнутим књижевним часописима. Њен први издавач, Лулу Фридман, била је супруга парламентараца Бернарда Фридмана, и управо је у њиховој кући, „Тол трис“ у Првој авенији, Нижи Хотон, Јоханезбург, Гордимер је упознала друге антиапартхејдске писце.[14]
Гордимерин први роман, Дани лажи, објављен је 1953. године.
Библиографија
Референце
Литература
Спољашње везе
- Преминула нобеловка Надин Гордимер (Б92, 14. јул 2014)
- Works by Надин Гордимер at Open Library
- Надин Гордимер на сајту IMDb (језик: енглески)
- Short Stories by Nadine Gordimer on the Web
- Надин Гордимер на сајту C-SPAN (језик: енглески)
- Надин Гордимер на сајту NPG (језик: енглески)