Рајнер Вајс

амерички физичар

Рајнер „Рај” Вајс (енгл. Rainer "Rai" Weiss; Берлин, 29. септембар 1932) амерички је физичар, познат по доприносу на пољу гравитационе физике и астрофизике. Професор је на MIT-у и ванредни професор LSU. Најбоље је познат по томе што је измислио ласерску интерферометричку технику која је основни принцип рада детектора LIGO. Рајнер Вајс је био директор научне радне групе COBE.[1][2][3]

Рајнер Вајс
Вајс (децембар 2006)
Лични подаци
Датум рођења(1932-09-29)29. септембар 1932.(91 год.)
Место рођењаБерлин, Вајмарска република
ОбразовањеМасачусетски институт технологије (бакалауреат, мастер, докторат)
теза (1962, Џеролд Р. Закаријас): „Старк ефекат и хиперфина структура хидроген флуорида” (енгл. Stark Effect and Hyperfine Structure of Hydrogen Fluoride)
Научни рад
Пољефизика
  • (ласерска физика
  • експериментална гравитација
  • GWB)
ИнституцијаМасачусетски институт технологије
УченициБрус Ален; Дирк Милнер, Дејвид Овенс, Патриша Дауни, Данијел Дјуи, Џефри Ливас, Шаул Езекил, Нелсон Кристенсен, Петер Фритшел, Мишел Стефенс, Џозеф Ковалик, Џозеф Гијаим, Парта Саха, Нергис Мавалвала, Бошнер, Брајан Ланц, Џулијен Силвестре, Рајан Лоренс, Рана Адикари
МенториРоберт Х. Дики (утицаји)
Познат попионир у ласерској интерферометричкој опсервацији гравитационих таласа
НаградеНобелова награда за физику (2017)
још 7
  • Награда Ајнштајн (2007)
  • Награда за фундаменталну физику (2016)
  • Награда Грубера за космологију (2016)
  • Награда Шоа (2016)
  • Награда Кавлија (2016)
  • Награда Харвија (2016)
  • Награда принцезе од Астурије (2017)

Године 2017, Вајс је добио Нобелову награду за физику — заједно са Кипом Торном и Беријем Баришом, за „одлучујуће доприносе LIGO детектору и опсервацију гравитационих таласа”.[4][5][6][7]

Детињство и образовање

Рајнер Вајс је рођен 29. септембра 1932. године у Берлину, Вајмарска република (данас Немачка); син је Гертруде Лознер и Фредерика А. Вајса.[8][9] Његова мајка, хришћанка, била је глумица.[10] Његов отац, физичар, неуролог и психоаналитичар, био је приморан да напусти Немачку због нациста односно јер је био Јевреј и члан Комунистичке партије. Породица је прво избегла у Праг, али су услед немачке окупације Чехословачке по Минхенском споразуму (1938) морали да беже; филантропска породица Стикс из Сент Луиса омогућила им је добију визе и уђу у САД.[11] Вајс је детињство провео у Њујорку, где је похађао Колумбијску гимназију. Студирао је на MIT-у и након што је напустио школовање у првој години[12] вратио се и добио SB (1955) и PhD (1962) од докторског ментора Џеролда Закаријаса. Предавао је на Универзитету Тафтс (1960—1962), био постдокторант на Универзитету Принстон (1962—1964), а потом се придружио MIT-у (1964).[8]

Постигнућа

Вајс је основао два поља фундаменталног физичког истраживања од свог рођења до зрелог доба: карактеризација космичког позадинског зрачења,[3] те интерферометричка опсервација гравитационих таласа.

Направио је прва мерења спектра космичког микроталасног позадинског зрачења, када је постао кооснивач и научни саветник за Насин сателит COBE (микроталасно позадинско зрачење).[1] Вајс је такође измислио интерферометрички детектор гравитационих таласа, те био кооснивач пројекта NSF LIGO (детекција гравитационих таласа). Оба ова напора су рад и суочавање са изазовима у науци мерења са физиком као веома важном за разумевање универзума.[13]

У фебруару 2016, био је један од пет научника[а] који су на прес-конференцији представили односно потврдили да је прва детекција гравитационих таласа остварена септембра 2015. године. Вајс је добио Нобелову награду за физику 2017.[14][15][16][17]

Почасти и награде

Рајнер Вајс је добио бројна признања и награде.

  • 2006, са Џоном С. Медером, он и COBE тим су добили Груберову награду у космологији.[2]
  • 2007, са Роналдом Древером, добио је Награду Ајнштајн за овај рад.[18]
  • За постигнуће детекције гравитационих таласа, 2016. и 2017. је добио следеће награде:
  • Специјална Награда за фундаменталну физику,[19]
  • Груберова награда за космологију,[20]
  • Шоова награда,[21]
  • Кавлијева награда за астрофизику[22]
  • Харвијева награда, са Кипом Торном и Роналдом Древером[23]
  • Америчка награда за генијалност, магазина Смитсонијан, у категорији физичке науке; са Кипом Торном и Беријем Баришом[24]
  • Награда Вилис Е. Ламб за ласерску науку и квантну оптику, 2017[25]
  • Награда принцезе Астурије (2017), заједно са Кипом Торном и Беријем Баришом[26]
  • Нобелова награда за физику (2017), заједно са Кипом Торном и Беријем Баришом[27]

Одабране публикације

Напомене

Референце

Литература

Спољашње везе