Сиднејска опера

Сиднејска опера је грађена у експресионистичком, модерном уметничком стилу, са серијом претходно направљених огромних бетонских „шкољки“ које су формирале кров грађевине.^[8][9] Опера покрива 18.000 квадратних метара (1,8 хектара) земље. Такође је дугачка 183, и 120 m широка (код најшире тачке). Опера лежи на 580 постављених стубова који су пободени на 25 m испод морске површине. Снабдева се струјом чија је потрошња једнака потрошњи града од 25.000 становника. Кровови опере су прекривени са 1,056 милиона блиставо белих и крем-белих шведских плочица, које се периодично одржавају и замењују.^[10][11]

Место на ком данас стоји опера је некада било место на ком се налазило утврђење које је уједно било и складиште. Након конкурса 1957, и рушења складишта 1958, изградња је почела наредне 1959. године. На конкурсу је победио дански архитекта Јерн Уцон. Након много потешкоћа и веома великих проблема на које су Уцон и његови помоћници наилазили током припрема, изградња је почела. Међутим, на самом почетку јавили су се нови проблеми. Нико до тада није направио ништа слично, те нису могли учити на грешкама других. Један од највећих архитектонских изазова биле су „шкољке“ по којима је Сиднејска опера данас позната у читавом свету. Наиме, за такав изазов био им је потребан потпуно нови начини изградње бетонских делова, јер се до тада већина бетонских делова на лицу места обалгала дрвеном оплатом и онда пунила бетоном. За „шкољке“ такав поступак је био незамислив. Тада су Јерн и његови помоћници дошли на идеју да „шкољке“ праве у деловима и онда их склапају на лицу места. Али и даље нико није имао идеју о томе како их поставити, а да се при удару јаког ветра не сруше. Онда је Уцон једног дана гулећи наранџу дошао до решења. Узео је кору наранџе и исекао на делове и запазио да кад их ређа под различитим угловима добија потпуно нове облике, иако су делови исти. Након тога су архитекте веома брзо разрадиле планове и градња је могла почети. Али јавио се нови проблем, како поставити те делове на толику висину?Направљена је нова дизалица која се прилагођавала облику и висини шкољки. Сви ти проблеми довели су до тога да је цена повећана чак 10 пута.^[12] Због несугласица са клијентом Јецон одлази из Аустралије 1966. Екстеријер је завршен према његовим идејама, али ентеријер није. Аустралијска влада је нашла локалне архитекте који нису дорасли изазову. Због тога је Сиднејска опера једна од најлошијих што се тиче акустике. Опера која је завршена 1973. године коштала је 102 милиона долара.^[13] Оригинални датум завршетка, одређен од стране владе, био је 26. јануар 1963.Место на ком данас стоји опера је некада било место на ком се налазило утврђење које је уједно било и складиште. Након конкуса 1957, и рушења складишта 1958, изградња је почела наредне 1959. На конкурсу је победио дански архитекта Јерн Уцон. Након много потешкоћа и веома великих проблема на које су Уцон и његови помоћници наилазили током припрема, изградња је почела. Међутим, на самом почетку јавили су се нови проблеми. Нико до тада није направио ништа слично, те нису могли учити на грешкама других. Један од највећих архитектонских изазова биле су „шкољке“ по којима је Сиднејска опера данас позната у читавом свету. Наиме, за такав изазов био им је потребан потпуно нови начини изградње бетонских делова, јер се до тада већина бетонских делова на лицу места обалгала дрвеном оплатом и онда пунила бетоном. За „шкољке“ такав поступак је био незамислив. Тада су Јерн и његови помоћници дошли на идеју да „шкољке“ праве у деловима и онда их склапају на лицу места. Али и даље нико није имао идеју о томе како их поставити, а да се при удару јаког ветра не сруше. Онда је Уцон једног дана гулећи наранџу дошао до решења. Узео је кору наранџе и исекао на делове и запазио да кад их ређа под различитим угловима добија потпуно нове облике, иако су делови исти. Након тога су архитекте веома брзо разрадиле планове и градња је могла почети. Али јавио се нови проблем, како поставити те делове на толику висину?Направљена је нова дизалица која се прилагођавала облику и висини шкољки. Сви ти проблеми довели су до тога да је цена повећана чак 10 пута.^[12] Због несугласица са клијентом Јецон одлази из Аустралије 1966. Екстеријер је завршен према његовим идејама, али ентеријер није. Аустралијска влада је нашла локалне архитекте који нису дорасли изазову. Због тога је Сиднејска опера једна од најлошијих што се тиче акустике. Опера која је завршена 1973. године коштала је 102 милиона долара.^[13] Оригинални датум завршетка, одређен од стране владе, био је 26. јануар 1963.

Постоје назнаке да ће у рестаурацији Сиднејске опере, бити коришћени Јуцонови нацрти, и да ће бити побољшан и тај део тако да једно од највећих дела 20. века заживи у пуном сјају.

Сиднејску оперу сачињавају пет позоришних сала, пет студија намењних за извођење проба, две главне дворане, четири ресторана, шест барова као и многобројне продавнице сувенира.

Пет позоришних сала у којима се изводе дела су:

• Концертна дворана са капацитетом од 2,679 места. У њој се налазе величанствене оргуље са више од десет хиљада цеви.
• Оперско позориште са капацитетом од 1,547 места представља главни простор на којем се изводе представе и концерти.
• Драмско позориште прима 544 људи
• Атеље са 318 места
• још једно позориште са 398 места

Сиднејска опера је знанично отворена 20. октобра 1973. године од стране Краљице Елизабете II, аустралијске краљице. Отварање, праћено ватрометом и извођењем Бетовенове Девете симфоније су уживо преносили медији.

Сиднејска опера на Викимедијиној остави.

• Званични веб-сајт
• Фотографије ове грађевине
• ABC, The Opera House Project
• World heritage listing for Sydney Opera House At unesco.org, 2007
• Competition drawings submitted by Jørn Utzon to the Opera House Committee
• Wolanski Foundation's annotated bibliography of sources on Sydney Opera House
• Architect Matt Taylor's response to the building
• Listen to an excerpt from the 'Sydney Opera House Opening Concert' and read more about it on australianscreen online
• The Edge of the Possible Documentary film with Jørn Utzon at filmartmedia.com, 21 September 2011
• Autopsy On a Dream – the making of the Sydney Opera House at ABC Arts News 17 October 2013
• Timeline: 40 years of the Sydney Opera House at ABC News 22 October 2013
• „Sydney Opera House”. Dictionary of Sydney. Приступљено 8. 10. 2015. 
• Sydney Opera House at Google Cultural Institute