Смарагд

Смарагди су ретко и вредно драго камење и због тога се покушало са синтетичком производњом смарагда. Први успешан комерцијални произвођач синтетичких смарагда био је Карол Чатам. Други велики произвођач је Пјер Жилсон, који их производи од 1964. Обично се безбојни берил користи као центар кристализације. Кристал расте око 1 милиметар месечно, тако да се за 7 месеци произведе смарагд величине 7 милиметара. Први веома успешан комерцијални смарагд се продавао као „Емерита“ или „Симералди“, а производња је била у Инзбруку. Од 1965. до 1975 Јунион Карбид проиводи синтетичке смарагде хидротермалним процесом. Постижу раст и трећину милиметра дневно.

Смарагд се сматра традиционалним драгим каменом за оне рођене у мају, као и оне рођене у знаку бика и рака.^[4]

Смарагдно зелена је изумљена у Немачкој 1814. Узимањем сирћетне киселине, мешањем и кувањем с сирћетом, а затим додавањем арсена настала је светла плаво-зелена нијанса.^[5] Током 19. века паришко зелена боја, која садржи арсен, стављала се на тржиште као смарагдно зелена.^[6] Била је позната по томе што је узроковала смрт, јер је била популарна боја која се користила за тапете. Викторијанске су жене ову светлу боју користиле за хаљине, а цвећарице на лажном цвећу.

Смарагдно зелена (енг. emerald) или швајнфуртска зелена уведена је у употребу почетком 19. века. Има светлозелену нијансу, отровна је и непостојана према светлости и киселинама, реактивно се понаша према многим пигментима. Замењена је синтетским органским бојама.

Виридиан

Виридиан или хромхидроксидна зелена је плаво-зелени пигмент, хидратизовани хром(III) оксид, средње засићености и релативно тамне нијансе. Састоји се више од зелене него плаве боје. Тачније, реч је о тамној нијанси пролетно зелене боје. Виридиан узима своје име од латинског viridis, што значи „зелено”.^[7] Прва забележена употреба виридиана као назива боја на енглеском језику била је око 1860.^[8]

Хромхидроксидна зелена или виридиан се често назива и емерод зелена (фра. vert emeraude), што би се могло превести као смарагдно зелена. Врло брзо након проналаска, седамдесетих година 19. века постала је тражена зелена боја. Хромхидроксидна зелена је дубље зелене обојености, прозирна и слабије покривне моћи, отпорна према светлости, алкалијама и киселинама. Користи се у свим техникама сликања. Уљана боја суши умереном брзином иако се припрема с више везива, а осушени премаз је еластичан и постојан. Хромхидроксидна зелена приликом загрејавања губи воду градећи хромов оксид блеђе маслинасте нијансе.^[9]

• 
  Смарагд
• 
  Смарагд на кварцу, из рудника Карнајба, Пиндобаку, ултрамафички комплекс Кампо Формосо, Баија, Бразил
• 
  Кредно смарагдни прстен, садржи смарагда врхунског квалитета од 37 карата, у америчком Националном музеју природне историје
• 
  Смарагдни кристали
• 
  Петокаратни смарагд из Муза са хексагоналним попречним пресеком
• 
  Гачала смарагд, један од највећих драгуљских смарагда на свету, на 858 carats (171,6 g). Пронађен 1967. године у руднику Ла Вега де Сан Хуан у Гачали, Колумбија. Чува се у Националном природњачком музеју у Вашингтону
• 
  Колумбијски смарагди
• 
  Груби смарагдни кристали из долине Пањшир у Авганистану
• 
  Велики, дихексагонални призматични кристал од 1.390 карата нерезан са тамнозеленом бојом. Он је прозиран и садржи мало инклузија у горњих 2/3, а прозиран је у доњем делу. Смештен у Мим музеју, Бејрут, Либан.

• Списак минерала

• Ali, Saleem H. (2006). The Emerald City: Gemstone mining in Brazil
• World Bank: CASM Initiative
• Emerald
• Emerald has priority over beryl as a mineral name
• EMERALD, the green variety of beryl