Француска Полинезија
Француска Полинезија (франц. Polynésie française, Etablissements Français d’Oceanie, тах. Porinetia Farani) је француска прекоморска територија. Састоји се из већег броја мањих острва, атола и архипелага у јужном Тихом океану између 15° јужне географске ширине и 140° западне географске дужине. Најпознатији атол је Муруроа, а најпознатије и најнасељеније острво је Тахити.
| Француска Полинезија Porinetia Farani Polynésie Française | |
|---|---|
 Грб | |
Крилатица: Tahiti Nui Mare'are'a (тахићански: Велики Тахити златних магли) | |
_(small_islands_magnified)_(Polynesia_centered).svg) | |
| Главни град | Папете |
| Највећи град | Фааа |
| Службени језик | тахићански, француски |
| Владавина | |
| Облик државе | француске прекоморске територије |
| — Шеф државе | Емануел Макрон |
| — Председник скупштине | Оскар Темару |
| Историја | |
| | |
| Географија | |
| Површина | |
| — укупно | 4.167 km² km2 (180) |
| — вода (%) | 12 |
| Становништво | |
| — 2012.[1] | 268.270 (183) |
| — густина | 63 ст./km2 |
| Економија | |
| Валута | Франак француских пацифичких колонија (CFP-Franc) |
| Остале информације | |
| Временска зона | UTC -10, -9:30, -9 |
| Интернет домен | .pf |
| Позивни број | +689 |
Историја
Тахити је од 1842. француски протекторат, а од 1880. француска колонија. Преостала острва постала су француске колоније до 1881.
У септембру 1995. Француска је извела атомску пробу у атолу Муруроа и тиме изазвала протесте широм света. Атомске пробе су обустављене јануара 1996.
Географија
Француска Полинезија се састоји из 128 острва и атола, који су подељени у 5 административних јединица:
Архипелаг Туамоту (Archipel des Tuamotu) (78 атола)
Аустралска Острва (Archipel des Australes) (7 острва)
Друштвена Острва (Archipel de la Société) (14 острва)
Острва Гамбје (Archipel des Gambier) (14 острва)
Острва Маркиз (Archipel des Marquises) (15 острва)
Острва се простиру на простору океана од 4.000.000 km², а површина копна је тек нешто изнад 4.000 km².
Становништво
Становништво Француске Полинезије чине: 83% Полинежани, 12% Европљани, и 5% Азијати (већином Кинези). По статистици из 2002, 69% становништва је живело на острву Тахити.
43,1% становника је млађе од 20 година.
Пописи
| 1907 | 1911 | 1921 | 1926 | 1931 | 1936 | 1941 | 1946 | 1951 | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 30,600 | 31,900 | 31,600 | 35,900 | 40,400 | 44,000 | 51,200 | 58,200 | 63,300 | ||||
| 1956 | 1962 | 1971 | 1977 | 1983 | 1988 | 1996 | 2002 | 2007 | ||||
| 76,323 | 84,551 | 119,168 | 137,382 | 166,753 | 188,814 | 219,521 | 245,516 | 259,596 | ||||
| Званични подаци пописа.[2][3] | ||||||||||||
Политика
У политичком животу територије у последњих десетак година на власти су се смењивали поборник независности Оскар Темару и близак сарадник владе у Паризу Гастон Флосе. Од фебруара 2008. председник локалне скупштине је Гастон Флосе.
Фебруара 2004. статус Француске Полинезије је промењен. Председник локалне скупштине и влада су добили више надлежности. Француска држава је одговорна за спољну политику, судство, унутрашњу безбедност и монетарну политику.
Француска Полинезија није део ЕУ, али су становници француски држављани, стога имају право да гласају за Европски парламент. Закони ЕУ се не примењују у Француској Полинезији. Званична валута је франак француских пацифичких колонија.
Економија
Привреда територије се заснива на пољопривреди, рибарству, туризму, експлоатацији дрвета, кобалта и донацијама из француске метрополе. Најважније пољопривредне културе су кокосови ораси, ванила, воће и поврће.
Значајан извозни производ су црни тахићански бисери.
Телевизијске станице
У Француској Полинезији постоје 3 ТВ станице: RFO Tempo Polynésie, RFO Télé Polynésie des Senders и TNTV (Tahiti Nui TV).
Занимљивости
Пол Гоген је годинама живео и сликао на острвима Француске Полинезије. Сахрањен је у насељу Атуона на острву Хива Оа у саставу Острва Маркиз.
