Чола царство
Династија Чола (там. சோழர் /ˈt͡ʃoːɻə/) била је династија тамилских владара из јужне Индије, која се сматра једном од најдуговечнијих у историји. Нека од тумачења њен почетак повезују с натписима које је још у 3. веку п. н. е. оставио Ашока, владар Мауријског царства; крај династије, која је владала различитим територијама, је у 13. веку.
Историја Јужне Азије        Историја Индије | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Камено доба | 70.000–7000. п. н. е. | ||||
| Култура Мергар | 7000–3300. п. н. е. | ||||
| Цивилизација долине Инда | 3.300.–1700. п. н. е. | ||||
| Касна Харапа култура | 1700.–1300. п. н. е.. | ||||
| Ведска цивилизација | 1500.–500. п. н. е. | ||||
| · Краљевства античке Индије | · 1200.–700. п. н. е. | ||||
| Махаџанапади | 700.–300. п. н. е. | ||||
| Царство Магада | 684.–26. п. н. е. | ||||
| · Мауријско царство | · 321.–184. п. н. е. | ||||
| Средња краљевства Индије | 230. п. н. е.–1279. нове ере | ||||
| · Сатавахана царство | · 230. п. н. е.–199. нове ере | ||||
| · Кушанско царство | · 60.–240. нове ере | ||||
| · Гупта царство | · 240.–550. | ||||
| · Чола царство | · 848.–1279. | ||||
| Исламски султанати у Индији | 1210.–1596. | ||||
| · Делхијски султанат | · 1206.–1526. | ||||
| · Декански султанати | · 1490.–1596. | ||||
| Хојсала царство | 1040.–1346. | ||||
| Виџајанагарско царство | 1336.–1565. | ||||
| Могулско царство | 1526.–1707. | ||||
| Марата царство | 1674.–1818. | ||||
| Колонијална Индија | 1757.–1947. | ||||
| Подела Индије | 1947.– | ||||
| Историје држава Република Индија · Пакистан · Бангладеш Шри Ланка · Непал · Бутан · Малдиви | |||||
| Регионалне историје Пенџаб · Јужна Индија · Тамил Наду · Бенгал · Асам Пакистански региони · Синд · Тибет | |||||
Средиште Чола је била плодна долина реке Кавери; статус велесиле су уживали од друге половине 9. до почетка 13. века.[1] Под њиховом влашћу је скоро два века било уједињено подручје јужно од Тунгабадре.[2] Династија је под Раџараџом Чолом I и његовим сином Раџендром Чолом I стекла статус војне, економске и културне силе не само на простору Јужне него и Југоисточне Азије.[3] Раџендра Чола је статус великог владара стекао војним походима на север, који су допрли све до Гангеса, као и уништењем дотадашње поморске силе Шривиџаја, те бројним изасланствима које је слао на кинески двор.[4]
Од око 1010 до 1200. територија Чола се пружала од Малдива на југу па све до реке Годавари у данашњој држави Андра Прадеш.[5] Раџараџа Чола је осим целе Јужне Индије, освојио делове данашње Шри Ланке те освојио Малдиве.[3] Раџендра Чола је приликом похода на Гангеш успео поразити Махипалу, владара Пала Царства. Такође је успешно напао државе Малајског архипелага.[6][7] Династија Чола је почела слабити с успоном династије Пандиџа почетком 13. века, која је коначно довела до њеног завршетка.[8][9][10]
Чола владари су, с друге стране, остали упамћени по покровитељству над тамилском књижевношћу као и градњом бројних храмова. Били су познати и по томе што су храмове користили и за економске активности,[11][12] као и специфичном облику државне управе.
