Предлошка:Инфокутија јаглерод

Јаглерод  (6C)
Најпознати алотропи на јаглеродот:
графит (лево) и дијамант (десно)
Спектрални линии на јаглеродот
Општи својства
Име и симболјаглерод (C)
Изгледграфит: црн
дијамант: безбоен
Алотропиграфит, дијамант
Јаглеродот во периодниот систем
Водород (двоатомски неметал)
Хелиум (благороден гас)
Литиум (алкален метал)
Берилиум (земноалкален метал)
Бор (металоид)
Јаглерод (повеќеатомски неметал)
Азот (двоатомски неметал)
Кислород (двоатомски неметал)
Флуор (двоатомски неметал)
Неон (благороден гас)
Натриум (алкален метал)
Магнезиум (земноалкален метал)
Алуминиум (слаб метал)
Силициум (металоид)
Фосфор (повеќеатомски неметал)
Сулфур (повеќеатомски неметал)
Хлор (двоатомски неметал)
Аргон (благороден гас)
Калиум (алкален метал)
Калциум (земноалкален метал)
Скандиум (преоден метал)
Титан (преоден метал)
Ванадиум (преоден метал)
Хром (преоден метал)
Манган (преоден метал)
Железо (преоден метал)
Кобалт (преоден метал)
Никел (преоден метал)
Бакар (преоден метал)
Цинк (преоден метал)
Галиум (слаб метал)
Германиум (металоид)
Арсен (металоид)
Селен (повеќеатомски неметал)
Бром (двоатомски неметал)
Криптон (благороден гас)
Рубидиум (алкален метал)
Стронциум (земноалкален метал)
Итриум (преоден метал)
Циркониум (преоден метал)
Ниобиум (преоден метал)
Молибден (преоден метал)
Технециум (преоден метал)
Рутениум (преоден метал)
Родиум (преоден метал)
Паладиум (преоден метал)
Сребро (преоден метал)
Кадмиум (преоден метал)
Индиум (слаб метал)
Калај (слаб метал)
Антимон (металоид)
Телур (металоид)
Јод (двоатомски неметал)
Ксенон (благороден гас)
Цезиум (алкален метал)
Бариум (земноалкален метал)
Лантан (лантаноид)
Цериум (лантаноид)
Празеодиум (лантаноид)
Неодиум (лантаноид)
Прометиум (лантаноид)
Самариум (лантаноид)
Европиум (лантаноид)
Гадолиниум (лантаноид)
Тербиум (лантаноид)
Диспрозиум (лантаноид)
Холмиум (лантаноид)
Ербиум (лантаноид)
Тулиум (лантаноид)
Итербиум (лантаноид)
Лутециум (лантаноид)
Хафниум (преоден метал)
Тантал (преоден метал)
Волфрам (преоден метал)
Рениум (преоден метал)
Осмиум (преоден метал)
Иридиум (преоден метал)
Платина (преоден метал)
Злато (преоден метал)
Жива (преоден метал)
Талиум (слаб метал)
Олово (слаб метал)
Бизмут (слаб метал)
Полониум (слаб метал)
Астат (металоид)
Радон (благороден гас)
Франциум (алкален метал)
Радиум (земноалкален метал)
Актиниум (актиноид)
Ториум (актиноид)
Протактиниум (актиноид)
Ураниум (актиноид)
Нептуниум (актиноид)
Плутониум (актиноид)
Америциум (актиноид)
Кириум (актиноид)
Берклиум (актиноид)
Калифорниум (актиноид)
Ајнштајниум (актиноид)
Фермиум (актиноид)
Менделевиум (актиноид)
Нобелиум (актиноид)
Лоренциум (актиноид)
Радерфордиум (преоден метал)
Дубниум (преоден метал)
Сиборгиум (преоден метал)
Бориум (преоден метал)
Хасиум (преоден метал)
Мајтнериум (непознати хемиски својства)
Дармштатиум (непознати хемиски својства)
Рендгениум (непознати хемиски својства)
Копернициум (преоден метал)
Нихониум (непознати хемиски својства)
Флеровиум (слаб метал)
Московиум (непознати хемиски својства)
Ливермориум (непознати хемиски својства)
Тенесин (непознати хемиски својства)
Оганесон (непознати хемиски својства)


C

Si
борјаглеродазот
Атомски број6
Стандардна атомска тежина (Ar)12,011[1] (12,0096–12,0116)[2]
Категорија  повеќеатомски неметал, понекогаш се смета за металоид
Група и блокгрупа 14 (јаглеродна), p-блок
ПериодаII периода
Електронска конфигурација[He] 2s2 2p2
по обвивка
2, 4
Физички својства
Фазацврста
Точка на сублимација3915 K ​(3642 °C)
Густина близу с.т.аморфен: 1,8–2,1 г/см3[3]
графит: 2,267 г/см3
дијамант: 3,515 г/см3
Тројна точка4600 K, ​10,800 kPa[4][5]
Топлина на топењеграфит: 117 kJ/mol
Моларен топлински капацитетграфит: 8,517 J/(mol·K)
дијамант: 6,155 J/(mol·K)
Атомски својства
Оксидациони степени+4, +3,[6] +2, +1,[7] 0, −1, −2, −3, −4[8] ​(благо кисел оксид)
ЕлектронегативностПолингова скала: 2,55
Енергии на јонизацијаI: 1086,5 kJ/mol
II: 2352,6 kJ/mol
II: 4620,5 kJ/mol
(повеќе)
Ковалентен полупречникsp3: 77 pm
sp2: 73 pm
sp: 69 пм
Ван дер Валсов полупречник170 пм
Color lines in a spectral range
Спектрални линии на јаглерод
Разни податоци
Кристална структураграфит: ​проста шестаголна
Кристалната структура на јаглеродот

(црн)
Кристална структура ​дијамантска коцкеста
Кристалната структура на јаглеродот
Брзина на звукот тенка прачкадијамант: 18,350 м/с (при 20 °C)
Топлинско ширењедијамант: 0,8 µм/(m·K) (при 25 °C)[9]
Топлинска спроводливостграфит: 119–165 W/(m·K)
дијамант: 900–2300 W/(m·K)
Електрична отпорностграфит: 7,837 µΩ·m[10]
Магнетно подредувањедијамагнет[11]
Модул на растегливостдијамант: 1050 GPa[9]
Модул на смолкнувањедијамант: 478 GPa[9]
Модул на збивливостдијамант: 442 GPa[9]
Поасонов соодносдијамант: 0,1[9]
Мосова тврдостграфит: 1–2
дијамант: 10
CAS-број7440-44-0
Историја
Откриенстарите Египќани и Сумерци[12] (3750 г. п.н.е.)
Препознаен како елемент одАнтоан Лавоазје[13] (1789)
Најстабилни изотопи
Главна статија: Изотопи на јаглеродот
изоПЗполураспадРРРЕ (MeV)РП
11Cвеш20 мин.β+0,9611B
12C98,9 %12C е стабилен со 6 неутрони
13C1,1 %13C е стабилен со 7 неутрони
14Cтрага5730 гβ0,15614N
| наводи | Википодатоци

Наводи