Eksplozije u Bejrutu 2020.
Eksplozije u Bejrutu 2020. godine izbile su 4. avgusta u Bejrutu, glavnom gradu Libana.[1][2] Eksplozije su se dogodile u bejrutskoj luci a od posledica iste je najmanje 207 ljudi poginulo i 6500 povređeno. Veliki broj ljudi se vode kao nestali pošto su ostali zarobljeni u ruševinama posle eksplozije.[3][2] Najmanje 300.000 ljudi našlo se na ulici jer su im kuće uništene a materijalna šteta premašuje deset milijardi američkih dolara.[2][4] Vlada Libana je proglasila tri dana žalosti i vanredno stanje na tri nedelje.
 | |
| Datum | 4. 8. 2020 |
|---|---|
| Vrijeme | 18:08 EEST (druga eksplozija) |
| Lokacija | Luka Bejrut, Bejrut, Liban |
| Koordinate | 33°54′04″N 35°31′08″E / 33.901°N 35.519°E |
| Nestalih | ~9 |
Uzrok eksplozije najverovatnije je višegodišnja nepažnja oko skladištenja eksplozivnog materijala u bejrutskoj luci. Eksplodiralo je 2750 tona amonijim nitrata, koji je bio uskladišten u luci od 2013. godine, bez većeg nadzora. Eksplozija je bila ravna zemljotresu jačine 3,5 stepeni po Rihterovoj skali a čuo se i osetio čak do Kipra.[5] Bila je prisutna i velika količina otrovnih gasova u vazduhu na mestu eksplozije zbog čega su tamošnje vlasti preporučile lokalnom stanovništvu nošenje maski i boravak u zatvorenom prostoru.[2][6][7]
Pozadina
Liban je uveliko pre eksplozije prolazio kroz velike probleme; država se nalazila u ekonomskoj krizi (najvećoj još od Libanskog građanskog rata), koja se posebno odrazila na valutu, a stopa siromaštva u državi je porasla na preko 50%. Osim toga, pandemija virusa korona je preplavila mnoge bolnice u zemlji što je uzrokovalo nestašicu lekova i medicinske opreme.[8][2][9]
Oktobra 2019. godine u najmanje 70 gradova u Libanu održavani su protesti protiv korupcije u državi, strogih mera štednje i nedostatka osnovne infrastrukture. Demonstracije su naterale tadašnjeg premijera Sada Harija da podnese ostavku. Međutim, ni posle toga se ništa značajno nije promenilo — ekonomska kriza se produbljavala a cene namirnica porasle su do 80%. Oko polovina države živelo je ispod granice siromaštva, a 35% ljudi je bilo nezaposleno. Ukupan nacionalni dug iznosio je 92 milijarde dolara, što je činilo oko 170% državnog bruto domaćeg proizvoda (BDP).[10]
Luka Bejrut je glavna luka u gradu i kroz nju godišnje prođe gotovo 3000 brodova a u vlasništvu je libanske vlade. U sastavu luke je bilo 16 pristaništa, 12 skladišta i silos za žito. Jedan deo luke činila je tamošnja pomorska baza.[11]
Uzrok
Eksplozije
Šteta i posledice
Žrtve
Reakcije
Reakcije u Libanu
Dvojica zvaničnika u libanskoj vladi su podneli ostavku posle eksplozija; narodni poslanik Marvan Hamadeh i ambasadorka u Jordanu Džordan Čamon smatrajući da je katastrofa pokazala da su neophodne promene u rukovodstvu.[12][13]
U okviru istrage libanske vlade, ukupno je uhapšeno 16 osoba koje se smatraju odgovornim za katastrofu.[12][14]
Šestog avgusta izbile su demonstracije u Bejrutu. Mnogi demonstranti su izjavili da je direktan uzrok eksplozija nemarnost vlasti. Takođe su optužili vladu za korupciju i loše rukovođenje državom. Oni zahtevaju, između ostalog, i ostavku predsednika države. Lokalna policija je bacala i suzavce na nekoliko okupljenih demonstranata ispred libanske skupštine. Kritike na račun libanskih vlasti stigle su od međunarodne zajednice koja je najavila konferenciju kako bi se pomoglo Libanu, ali i u reformi vlade, koju zajednica smatra odgovornu.[12][13]
Predsednik Libana Mišel Aun izjavio je da će početi istraga o eksploziji kako bi se otkrilo da li je ona posledica spoljnog uplitanja ili je u pitanju samo nemar ili nesreća.[15] Specijalni tim Interpola takođe će učestvovati u istrazi.[16]
Reakcije u svetu
Mnoge države uputile su Libanskoj Republici reči podrške i saučešća. Saučešća su iskazali zvaničnici SAD, UK, Nemačke, Italije, Srbije, Izraela, Irana, Iraka, Katara, Egipta, Jordana, Saudijske Arabije i dr. Razne države su takođe ponudile i poslale humanitarnu pomoć Bejrutu i Libanu.[17] Francuska će organizovati međunarodnu konferenciju za pomoć Libanu, a ključnu ulogu će preuzeti Svetska banka i UN s paketom finansijske pomoći.[13]
Jedna od država koja je ponudila pomoć je Izrael čiji su lideri ranije demantovali navode da je ta zemlja imala veze s eksplozijama.[18]
Ministarstvo inostranih poslova Nemačke saopštilo je da je osoblje nemačke ambasade povređeno u eksploziji kao i da je sama zgrada ambasade oštećena. Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da će Nemačka uputiti pomoć Libanu.[17]
Francuski predsednik Emanuel Makron lično je posetio Bejrut 6. avgusta; ujedno je i prvi svetski lider koji je posetio Bejrut nakon nesreće.[12]
Države i organizacije koje su poslale pomoć
Francuska — Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da će Francuska poslati ekipe civilne zaštite i hitne pomoći kao i nekoliko tona medicinske opreme u Bejrut.[7]
Rusija — Ministarstvo za vanredne situacije Rusije poslaće u Bejrut mobilnu bolnicu s lekarima kao i spasioce, stručnjake (ruske službe za fitosanitarni nadzor) s laboratorijom za otkrivanje nove koronavirusne infekcije.[19]
Izrael —
Turska —
Azerbejdžan — Azerbejdžanska Republika doniraće milion dolara humanitarne pomoći.[20]
Jermenija —
SAD — Američki predsednik Donald Tramp objavio je da su tri velika aviona na putu prema Libanu sa medicinskim osobljem i proizvodima, vodom i hranom.[21]
Kanada —
Ujedinjeno Kraljevstvo — UK je najavila da će pomoći Bejrutu s pet miliona funti i da će obezbediti medicinsku pomoć kao i pomoć u potrazi za preživelima, izjavio je britanski ministar spoljnih poslova Dominik Rab.[22]
Australija — Država Australija najavila je da će dati 1,4 miliona dolara za humanitarnu podršku Bejrutu. Australijska ministarka spoljnih poslova Mariza Pejn je najavila da će se novac uložiti u Svetski program hrane i Crveni krst kako bi se obezbedila hrana, medicinska pomoć i osnovna dobra stanovništvu Bejruta. Ambasada Australije je takođe oštećena u eksploziji.[23]
Kina —
Holandija — Holandija će poslati ukupno 67 ljudi, među kojima su lekari, policajci i vatrogasci, u Bejrut.[23]
Nemačka — Nemačka će poslati 47 spasilaca u Bejrut.[23]
Srbija — Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uputio je telegram saučešća predsedniku Libana, Mišelu Aunu, povodom eksplozije, i naveo da je Srbija spremna, ako je potrebno i u okviru svojih mogućnosti, pruži pomoć u otklanjanju posledica razaranja glavnog grada Libana.[24]
Hrvatska — Republika Hrvatska će poslati više od 120.000 evra pomoći.[21]
Evropska unija — Evropska unija angažovala je sistem za civilnu zaštitu kako bi se skupila oprema i ljudstvo da bi se pomoglo glavnom gradu Libana. Planirano je da se pošalje više od 100 vatrogasaca s vozilima i psima tragačima kao i opremom za nalaženje ljudi zatrpani u ruševinama. Češka Republika, Francuska, Nemačka, Grčka, Poljska i Holandija u tome učestvuju i očekuje se da im se pridruže i ostale članice.[23]
Ujedinjene nacije —
Irak — Država će poslati u Liban šest kamiona hitne medicinske pomoći kao i medicinski tim.[23]
Jordan — Kralj Jordana Abdulah II obećao je da će njegova zemlja poslati „poljsku” bolnicu, specijaliste i medicinsko osoblje.[23]
Katar — Država Katar će poslati „poljske” bolnice u Bejrut pošto je „tamošnji zdravstveni sistem preopterećen”.[23]
Saudijska Arabija —
Sirija —
UAE —
