Search

Бацање копља

[1]

Бацач копља Мати Јарвинен на Олимпијским играма 1932. године
Техника бацања копља, Бранко Пауковић на атлетском такмичењу „Сирмијум Пилум“ у Сремској Митровици.

Бацање копља је спортска дисциплина у којој атлетичари залетом и специфичним кретањима при избачају настоје бацити копље што даље. Копље је првобитно коришћено у лову и ратовању, а постало је олимпијски атлетски реквизит још 708. године п. н. е, када је уврштено у олимпијски програм пентатлона (петобоја). Копље је био направљено од маслиновог дрвета бацано у две дисциплине: бацање у даљ и у мету.

Многи цртежи на грчким вазама говоре да Грци нису бацали само ратничка копља, него лакша и краћа, прилагођена такмичарским приликама. О техници бацања, тешко је доносити закључке, али се по цртежима може закључити да су основна кретања била слична данашњим. Вероватно су Грци бацали копље са уздигнутог места, као и диск. Резултате које су постизали (око 50 метара) немогуће је упоређивати са данашњим, јер се не може утврдити ни тачна дужина, ни маса њихових копаља. Осим тога Грци су употребљавали специфичне петље, омче, помоћу којих су и тежа копља бацали на веће даљине.

На обновљеним Летњим олимпијским играма, бацање копља је као такмичарска дисциплина уведена на јубиларним Олимпијским међуиграма 1906. у Атини, а у званични програм на Олимпијским играма 1908. у Лондону.

Правила такмичења

Женско и мушко копље

Копље се баца с одређеног залетишта дугог 33,50 до 36,50 метара. Бацање се изводи иза дрвеног или металног полукруга полупречника 8 метара. Сегмент је бело обојен у нивоу земљишта, широм 7 cm. Копље се мора држати за хватиште. Ако копље не дотакне земљу најпре предњим врхом, хитац се не признаје. Такмичар не сме ни једним делом тела додирнути полукруг за избачај или паралелне линије које обележавају залетиште пре него што копље падне на тло. Од момента у којем се почиње спремати за бацање до момента избачаја копља, бацач се не сме потпуно окренути леђима полукругу за избачај. Копље мора бити избачено изнад рамена или изнад горњег дела руке којом се баца, а не сме бити избачено било каквим ротационим покретом.

Сваки такмичар има право на три покушаја, осморица (на мањим такмичењима шесторица) имају право на још три покушаја. Ниједан такмичар нема право на додатне покушаје, ако у прва три покушаја нема барем један успели покушај.

Маса копља за мушкарце је 800 грама, а дужина варира од 260 cm до 270 cm, док дужина копља за жене износи од 220 cm до 230 cm, а маса је 600 грама. Када је 1984. Уве Хон у Берлину шокирао јавност хицем преко 100 метара (104,80), из безбедносних разлога званичници су одлучили да се тежите копља помери напред (према врху), што је омогућило да копље увек пада на врх и смањи тадашње велике дужине око 10%. Нови пропис ступио је на снагу у 1986. у мушкој, а 1999. у женској конкуренцији.

Светски рекорди

Први светски рекорд у бацању копља у атлетици ИААФ (International Association of Athletics Federations – Међународна атлетска федерација) је признала 1912. године.[2]‍:436–441[3] Рекордер је био Швеђанин Ерик Леминг (60,64).[2]‍:436,441[4] Тренутни рекорд код мушкараца је 98,48 метара, а постигао га је Јан Железни из Чешке Републике у Јени 25. маја 1996. Код жена рекорд држи Барбора Шпотакова такође из Чешке Републике са 72,28 метра, а постигнут је у Штутгарту, 13. септембра 2008.

Рекорди у мушкој конкуренцији

(стање 28. новембар 2023)[5]

Светски рекордЈан Железни  Чешка98,48Јена, Немачка25. мај 1996.
Афрички рекордЏулијус Јего  Кенија92,72Пекинг, Кина26. август 2015.
Азијски рекордЧенг Чаоцун  Република Кина91,36Тајпеј сити, Тајван26. август 2017.
Северноамерички рекордАндерсон Питерс  Гренада93,07Доха, Катар13. мај 2022.
Јужноамерички рекорд Едгар Бауман  Парагвај84,70Сан Маркос, САД17. октобар 1999.
Европски рекордЈан Железни  Чешка98,48Јена, Немачка25. мај 1996.
Рекорд ОкеанијеЏерод Банистер  Аустралија89,02Бризбејн, Аустралија29. фебруар 2008.
Рекорд СрбијеСејад Крџалић  СФРЈ83,34Београд Србија30. мај 1987.

Рекорди у женској конкуренцији

(стање 28. новембар 2023)[6]

Светски рекордБарбора Шпотакова  Чешка72,28Штутгарт, Немачка13. септембар 2008.
Афрички рекордСунет Вилјун  Јужноафричка Република69,35Њујорк, САД9. јун 2012.
Азијски рекордЛу Хуејхуеј  Кина67,98Шенјанг, Кина2. август 2019.
Северноамерички рекордОслеидис Менендез  Куба71,70Хелсинки, Финска14. август 2005.
Јужноамерички рекордФлор Луиз  Колумбија65,47Будимпешта, Мађарска25. август 2023.
Европски рекордБарбора Шпотакова  Чешка72,28Штутгарт, Немачка13. септембар 2008.
Океанијски рекордКетрин Мичел  Аустралија68,92Голд Коуст, Аустралија11. април 2018.
Рекорд СрбијеТатјана Јелача  Србија64,21Цирих, Швајцарска14. август 2014.

Листа најбољих резултата у бацању копља за мушкарце

Ово је листа 10 атлетичара који су најдаље бацили копље, са стањем на дан 28. новембар 2023. (Напомена: неки атлетичари су више пута бацали даљине дуже од 10. најдужег хица свих времена, приказан је само најбољи резултат сваког атлетичара.)[5]

РангРезултатТакмичарЗемљаМестоДатум
1.98,48Јан Железни  ЧешкаЈена25. мај 1996.
2.97,76Јоханес Фетер  НемачкаХожов6. септембар 2020.
3.93,90Томас Релер  НемачкаДоха5. мај 2017.
4.93,09Аки Парвиаиен  ФинскаКуортане26. јун 1999.
5.93,07Андерсон Питерс  ГренадаДоха13. мај 2022.
6.92,72 Џулијус Јего  КенијаПекинг25. август 2015.
7.92,61Сергеј Макаров  РусијаШефилд30. јун 2002.
8.92,60Рејмонд Хехт  НемачкаОсло21. јул 1995.
9.92,06Андреас Хофман  НемачкаОфенбург2. јун 2018.
10.91,69Констадинос Гацијудис  ГрчкаКуортане24. јун 2000.

Листа најбољих резултата у бацању копља за жене

Ово је листа 10 атлетичарки које су најдаље бациле копље, са стањем на дан 28. новембар 2023. (Напомена: неке атлетичарке су више пута бацале даљине дуже од 10. најдужег хица свих времена, приказан је само најбољи резултат сваке атлетичарке.)[6]

РангРезултатТакмичаркаЗемљаМестоДатум
1.72,28Барбора Шпотакова  ЧешкаШтутгарт21. август 2008.
2.71,90*Марија Абакумова  РусијаТегу2. септембар 2011.
3.71,70Ослеидус Менендез  КубаХелсинки14. август 2005.
4.71,40Марија Андрејчук  ПољскаСплит9. мај 2021.
5.70,20Кристина Оберголф  НемачкаМинхен23. јун 2007.
6.69,48Трине Хатестад  НорвешкаOslo28. јул 2000.
7.69,35Сунет Вилјун  Јужноафричка РепубликаЊујорк9. јун 2012.
8.69,19Кристин Хусонг  НемачкаХожов30. мај 2021.
9.68,92Кетрин Мичел  АустралијаГолд Коуст11. април 2018.
10.68,43Сара Колак  ХрватскаЛозана6. јул 2017.

*Светска атлетика је поништила резултат Абакумове од 71.90 м због наводног допинговања, па се за њен најбољи резултат узима хитац од 70.53 м постигнут 1. септембра 2013. у Берлину.

Истакнути бацачи копља

Бацачица копља

Жене

Бацач копља

Мушкарци

Види још

Референце

Литература

  • Kanerva, Juha; Tikander, Vesa. Urheilulajien synty (на језику: Finnish). Teos. ISBN 9789518513455. 
  • Jukola, Martti (1935). Huippu-urheilun historia (на језику: Finnish). Werner Söderström Osakeyhtiö. 

Спољашње везе

Преузето из „https:https://www.search.com.vn/wiki/index.php?lang=sr&q=Бацање_копља&oldid=26510090”
🔥 Top keywords: Главна странаУЕФА Лига шампионаПосебно:ПретражиДора БакојаниКарло АнчелотиЗоран МилановићСрбијаУ клинчу (3. сезона)Датотека:Moj Happy Život.pngFacebookСавет ЕвропеКсенија ПајчинБобан Петровић (музичар)У клинчуПеп ГвардиолаИранНикола ТеслаМарио НакићДубаиБеоградФК Реал МадридKane KorsoФК Манчестер СитиЛука ИлићИзраелМихајло ПупинМилица РакићМасакр у СребренициЈошко ГвардиолРепублика СрпскаAndrej PlenkovićСписак финала Купа европских шампиона и УЕФА Лиге шампионаДоситеј ОбрадовићТихомир СтанићПрви светски ратЛука МодрићТунел (ТВ серија)Зорана МићановићХрватска демократска заједница