Кунић
Кунић је назив за ситне сисаре из породице зечева (Leporidae). Постоји десет родова кунића. Обично живе 4—10 година, док домаћи кунић (Oryctolagus cuniculus domesticus) може живети 6—12 година, па и више. Кунићи, за разлику од зечева, копају јазбине у земљи. Млади долазе на свет после месец (30) дана гестације. Рађају се слепи и без длаке, а прогледају са навршене две недеље. Стога се млади кунићи сматрају алтрицијалним, за разлику од прекоцијалних зечева.
Кунић Темпорални опсег: | |
---|---|
Sylvilagus audubonii | |
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Класа: | Mammalia |
Ред: | Lagomorpha |
Породица: | Leporidae |
Укључене групе | |
|
Oryctolagus cuniculus обухвата европску врсту кунића и њене потомке, 305 светских раса[1] домаћих кунића. Sylvilagus обухвата 13 врста дивљих кунића, међу њима и седам врста чекињастих кунића. Европски кунић, који је уведен на све континенте осим Антарктика, познат је широм света као дивљи плен и као припитомљени облик стоке и кућног љубимца. Са својим раширеним утицајем на екологију и културу, кунић је, у многим деловима света, део свакодневног живота — као храна, одећа, пратилац и извор уметничке инспирације.
Терминологија и етимологија
Мужјаци кунића се називају баковима, а женке се зову даз, на енглеском говорном подручју. Старији израз за одраслог кунића који се користио до 18. века је coney (ултиматно изведен од латинског cuniculus), док се rabbit некада односио само на младе животиње.[2] Други термин за младог зеца је зеко (енгл. bunny), иако се овај термин често неформално примењује (посебно код деце) на зечеве уопште, посебно на домаће. У скорије време, израз kit или kitten се користи за означавање младог зеца.
Група зечева је позната као колонија или гнездо (или, повремено warren, мада се ово чешће односи на место где зечеви живе).[3] Група беба зечева произведених од једног парења назива се леглом,[4] а група домаћих зечева који живе заједно понекад се назива стадо.[5]
Сама реч зец потиче од средњоенглеског rabet, позајмице из валонског robète, што је била умањеница од француског или средњохоландског robbe.[6]
Таксономија
Кунићи и зечеви су раније били сврстани у ред Rodentia (глодари) до 1912. године, када су премештени у нови ред, Lagomorpha (који такође укључује пике). Испод су неки од родова и врста зеца.
- Brachylagus idahoensisпигмејски кунић
- Nesolagus netscheriсуматрански пругасти кунић(модел)
- Oryctolagus cuniculusевропски кунић(дивљи тасмански примерак)
- Pentalagus furnessiамими кунић(Taxidermy specimen)
- Romerolagus diaziвулкански кунић(Taxidermy specimen)
- Sylvilagus aquaticusмочварни кунић(младунче)
- Sylvilagus auduboniiпустињски памучни реп
- Sylvilagus bachmaniгрмасти кунић
- Sylvilagus brasiliensisтапети(таксидермијски узорак)
- Sylvilagus palustris hefneriмочварни кунић са Фрорида Кис
- Ред Lagomorpha
- Фамилија Leporidae (делом)
- Род Brachylagus
- Пигмејски кунић, Brachylagus idahoensis
- Род Bunolagus
- Речни кунић, Bunolagus monticularis
- Род Lepus
- Род Nesolagus
- Суматрански пругасти кунић, Nesolagus netscheri
- Анамитски пругасти кунић, Nesolagus timminsi
- Род Oryctolagus
- Европски кунић, Oryctolagus cuniculus
- Род Pentalagus
- Амами кунић, Pentalagus furnessi
- Род Poelagus
- Централноафрички кунић, Poelagus marjorita
- Род Romerolagus
- Вулкански кунић, Romerolagus diazi
- Род Sylvilagus
- Мочварни кунић, Sylvilagus aquaticus
- Пустињски чекињасти кунић, Sylvilagus audubonii
- Калифорнијски чекињасти кунић, Sylvilagus bachmani
- Шумски чекињасти кунић, Sylvilagus brasiliensis
- Мексички чекињасти кунић, Sylvilagus cunicularis
- Дајсов чекињасти кунић, Sylvilagus dicei
- Источноамерички кунић, Sylvilagus floridanus
- Трес Миријас чекињасти кунић, Sylvilagus graysoni
- Омилтем чекињасти кунић, Sylvilagus insonus
- Санхозеански чекињасти кунић, Sylvilagus mansuetus
- Планински чекињасти кунић, Sylvilagus nuttallii
- Мочварни кунић, Sylvilagus palustris
- Новоенглески чекињасти кунић, Sylvilagus transitionalis
Екологија
Кунићи су животињски плен и стога су стално свесни свог окружења. На пример, у медитеранској Европи, кунићи су главни плен црвених лисица, јазаваца и иберијских рисова.[7] Ако се суочи са потенцијалном претњом, кунић се може укочити и посматрати, а затим упозорити друге у јами снажним ударцима о земљу. Кунићи имају изузетно широко видно поље, а добар део је посвећен скенирању изнад главе.[8] Они преживљавају предацију тако што се копају, скакућу цик-цак покретима и, ако су ухваћени, наносе снажне ударце задњим ногама. Њихови јаки зуби омогућавају им да једу и гризу како би избегли борбу.[9] Најдуговечнији кунић забележен, припитомљени европски кунић који је живео на Тасманији, угинуо је у доби од 18 година..[10] Животни век дивљих кунића је много краћи; просечна дуговечност источноамеричког кунића, на пример, је мања од једне године.[11]
Станиште и опсег
Станишта кунића обухватају ливаде, шуме, травњаке, пустиње и мочваре.[12] Кунићи живе у групама, а најпознатија врста, европски кунић, живи у јазбинама, односно зечјим рупама. Група јазбина се назива лавориште.[12]
Еколошки проблеми
Кунићи су били извор еколошких проблема када су их људи унели у дивљину. Као резултат њиховог апетита и брзине размножавања, уништавање дивљих кунича може бити проблематично за пољопривреду. Тровање гасом (фумигација јазбина),[13] баријере (ограде), одстрел, хватање и лов омчом коришћени су за контролу популације кунића, али најефикасније мере су болести као што су миксоматоза (миксо или микси, колоквијално) и калицивирус. У Европи, где се кунићи узгајају у великом обиму, они су заштићени од миксоматозе и калицивируса генетски модификованим вирусом. Вирус је развијен у Шпанији и користан је за узгајиваче кунића. Ако би се пробио у дивље популације у областима као што је Аустралија, могао би да изазове бум популације, јер су те болести најозбиљније претње опстанку кунића. Кунићи у Аустралији и Новом Зеланду сматрају се таквим штеточинама да су власници земљишта законски обавезни да их контролишу.[14][15]
Види још
- Домаћи кунић
- Европски кунић
- Патуљасти кунић
Референце
Литература
- Windling, Terri. The Symbolism of Rabbits and Hares
Спољашње везе
- House Rabbit Society
- House Rabbit Society of Australia Inc.[мртва веза]
- Rabbit Information Service Архивирано на сајту Wayback Machine (1. децембар 2008)
- Australian Companion Rabbit Society Архивирано на сајту Wayback Machine (29. октобар 2005)
- British Rabbit Council
- Island Gems Rabbit Information
- Fuzzy-Rabbit's Rabbit Information
- American Rabbit Breeders Association
- Thai Rabbit Club
- Rabbit Care Articles and Cute Rabbit Pictures on Petsyclopedia
- American Rabbit Breeders Association organization, which promotes all phases of rabbit keeping
- House Rabbit Society an activist organization that promotes keeping rabbits indoors