Међународна награда Букер

Међународна награда Букер (енгл. The International Booker Prize) je књижевна награда која се додељује за најбоље дело страног писца преведено на енглески језик и објављено у Великој Британији.[1] Као својеврсна допуна Букеровој награди, додељује се од 2005. године.

Међународна награда Букер
ДодељујеMan Group
Земља Уједињено Краљевство
Награда50.000 фунти
Први пут додељена2005.
Званичан сајтhttps://thebookerprizes.com/international

До 2019. спонзор награде била је инвестициона фирма Man Group, па је била позната као Међународна Ман награда Букер. Од 2020. године награда се додељује као Међународна награда Букер.[2]

Први добитник награде је био албански књижевник Исмаил Кадаре, а међу лауреатима су амерички писац Филип Рот, канадска списатељица Алис Манро, нигеријац Чинуа Ачебе, пољска књижевница Олга Токарчук и др.

Историја награде

Историјат Награде се може поделити у два периода, од 2005. до 2015, и после 2015. године.

Међународна награда Букер је основана 2005. године, и до 2015. године додељивана је сваке две године. Додељивана је за укупан допринос једног писца, који је објавио дело, или оригинално на енглеском језику, или превeдено на енглески језик. Вредност награде је износила 60,000 фунти. Преводилац је добијао награду од 15,000 фунти.[3]

Фондација Букер награде је 2015. године објавила да ће се Међународна награда Букер од 2016. године удружити са Независном наградом за страну књижевност и постати награда за фикцију у преводу.[4] Од тада се награда додељује једном годишње за једно књижевни дело, преведено на енглески језик и објављено у Великој Британији, а не сваке две године за целокупан рад писца. Прихватљиви су и романи и збирке прича.[5] Награда од 50.000 фунти дели се подједнако између аутора и преводиоца. Сваки аутор и преводилац у ужем избору добија 1.000 фунти.[6]

Добитници награде

Добитници до 2015.

ГодинаАуторДржаваНоминовани
2005Исмаил КадареАлбанијаМаргарет Атвуд , Сол Белоу, Габријел Гарсија Маркес, Гинтер Грас, Милан Кундера, Станислав Лем, Дорис Лесинг, Ијан Макјуан, Нагиб Махфуз, Томас Елој Мартинес, Кензабуро Ое, Синтија Озик, Филип Рот, Мјуријел Спарк, Антонио Табуки, Џон Апдајк, Абрахам Б. Јехошуа
2007Чинуа Ачебе[7]НигеријаМаргарет Атвуд, Џон Банвил, Питер Кери, Дон ДеЛило, Карлос Фуентес, Дорис Лесинг, Ијан Макјуан, Хари Мулиш, Алис Манро, Мајкл Ондатје, Амос Оз, Филип Рот, Салман Ружди, Мишел Турније
2009Алис МанроКанадаПитер Кери, Еван С. Конел, Махасвета Деви, Е. Л. Доктороу, Џејмс Келман, Марио Варгас Љоса, Арношт Лустиг, Алис Манро, В. С. Најпол, Џојс Керол Оутс, Антонио Табуки, Нгуги ва Тионго, Дубравка Угрешић, Људмила Улицка
2011Филип РотСАДВанг Ањи, Хуан Гојтисоло, Џејмс Келман, Џон ле Каре, Амин Малуф, Дејвид Малуф, Дача Мараини, Рохинтон Мистри, Филип Пулман, Мерилин Робинсон, Филип Рот, Су Тунг, Ен Тајлер
2013Лидија ДејвисСАДУ.Р. Анантамурти, Ахарон Апелфелд, Инитизар Хусејин, Ијан Лианке, Мари Ндије, Јосип Новаковић, Мерилин Робинсон, Владимир Сорокин, Петер Штам
2015Ласло КраснахоркаиМађарскаСесар Аира, Ибрахим ал-Кони, Хода Баракат, Марис Конде, Мија Кото, Амитав Гош, Фани Хоу, Ален Мабанку, Марлен ван Никерк

Добитници од 2016.

ГодинаАуторДржаваНаслов делаПреводилацНоминовани
2016Хан Канг[8]Јужна КорејаВегетаријанкаДебора СмитЖозе Едуардо Агвалуза, Елена Феранте, Орхан Памук, Роберт Зетелер
2017Давид Гросман[1]ИзраелКоњ улази у барЏесика КоенМатијас Енар, Рој Јакобсен, Дорте Норс, Амос Оз, Саманта Швеблин
2018Олга Токарчук[9]ПољскаБегуниЏенифер КрофтАнтонио Муњос Молина, Виржини Депент, Хан Канг, Ласло Краснахоркаи, Ахмед Садави
2019Јокха Ал-Хартхи[2]ОманНебеска телаМерилин БутАни Ерно, Марион Пошман, Олга Токарчук, Хуан Габријел Васкес, Алиа Трабуко Зеран

Види још

Референце

Спољашње везе