Једнопартијска држава

Једнопартијска држава или једнопартијски систем је ауторитативни и тоталитарни облик државног уређења са једном политичком партијом, која поставља све државне функционере из својих редова и врши утицај на све делове друштва.[1] У највећем броју случајева, друге партије бивају стављене ван закона. Идеологија политичке партије у једнопартијској држави је готово увек екстремна, било да се односи на левицу, тј. комунизам или десницу, тј. нацизам, фашизам, националистичке војне диктатуре, те апсолутистичке монархије.

  Предсједничке републике са пуним предсједничким системом.
  Државе са полупредсједничким системом.
  Парламентарне републике са извршним предсједништвом бираним у парламенту.
  Парламентарна република са церемонијалним предсједником, гдје предсједник владе представља извршну власт.
  Уставне монархије у којима извршну власт припада монарху, а обично је врши предсједник владе.
  Уставне монархије, које имају одвојеног шефа владе али краљевска породица држи политичку моћ.
  Апсолутне монархије.
  Једнопартијске државе.
  Војне диктатуре.

Понекад, у држави формално влада вишепартијски систем (страначки плурализам), али и даље постоји владајућа партија која има доминантан утицај у влади и парламенту.

Владавина Комитета уније и напретка (CUP) у Османском царству након османског државног удара 1913. сматра се првом једнопартијском државом.[2]

Концепт

Једнопартијске државе се објашњавају разним методама. Заговорници једнопартијске државе најчешће тврде да је постојање одвојених партија у супротности са националним јединством. Други тврде да је једна странка авангарда народа, те да се стога њено право да влада не може легитимно довести у питање. Совјетска влада је тврдила да више партија представља класну борбу и због тога је Совјетски Савез правно овластио и признао једну партију која је водила пролетаријат, односно Комунистичку партију Совјетског Савеза.

Неке једнопартијске државе забрањују само опозиционе партије, док дозвољавају савезничким странкама да постоје као део сталне коалиције као што је народни фронт. Међутим, ове странке су у великој мери или потпуно потчињене владајућој странци и морају прихватити монопол владајуће партије као услов свог постојања. Примери за то су Народна Република Кина под Уједињеним фронтом, Национални фронт у бившој Источној Немачкој и Демократски фронт за поновно уједињење Кореје у Северној Кореји. Друге могу да ставе ван закона све друге странке, али да допусте нестраначким члановима да се кандидују за законодавна места као независни, као што је био случај са тајванским покретом Тангвај 1970-их и 1980-их, као и на изборима у бившем Совјетском Савезу. Други могу и да ставе ван закона све друге странке и да укључе чланство у партији као предуслов за обављање јавних функција, као што је у Туркменистану под владавином Сапармурата Нијазова или Заиру под Мобутуом Сесе Секоом.

У својим земљама, доминантне странке које владају једнопартијским државама често се називају једноставно Партија. На пример, у контекстру Совјетског Савеза, Партија је означавала Комунистичку партију Совјетског Савеза; у се у Републици Замбији пре 1991. године, односила се на Уједињену националну партију независности.

Већином једнопартијских држава влада једно од следећег:

  1. Партија која подржава идеологију марксизма–лењинизма и авангардизма (понекад се описују као „комунистичке државе“, као што је Совјетски Савез)
  2. Партија која подржава националистичку или фашистичку идеологију (као што је Краљевина Италија под Националном фашистичком партијом или Немачка под Нацистичком партијом)
  3. Странка која је дошла на власт након независности од колонијалне владавине. Једнопартијски системи често произлазе из деколонизације, јер једна партија добија доминантну улогу у ослобађању или борби за независност.

Једнопартијске државе се обично сматрају ауторитарним, у мери у којој су повремено тоталитарне. С друге стране, не функционишу све ауторитарне или тоталитарне државе према једнопартијском систему. Неке, посебно међу апсолутним монархијама и војним диктатурама, немају потребу за владајућом странком, па стога све политичке партије чине нелегалним.

Садашње једнопартијске државе

Према подацима из 2022 the following countries are legally constituted as one-party states:

ЗемљаШеф странкеНазив лидераПартијаИдеологијаДатум успостваљањаТрајањеНапомене
Кина
Си Ђинпинг
Генерални секретар Комунистичка партија КинеСоцијализам са кинеским карактеристикама1. октобар 194974 године, 210 данаПредводи Уједињени фронт
Куба
Мигел Дијаз Канел
Први секретар Комунистичка партија КубеМарксизам-лењинизам, фиделизам, чегеваризм, левичарски национализам16. април 196163 године, 12 дана
Еритреја
Исајас Афеверки
Председавајући Народни фронт за демократију и правдуеритрејски национализам, етатизам24. мај 199330 година, 340 дана
Лаос
Тонглоун Сисоулит
Генерални секретар Народна револуционарна партија ЛаосаКајсон фомвиханска мисао2. децембар 197548 година, 148 дана
Северна Кореја
Ким Џонг Ун
Генерални секретар Радничка партија КорејеЏуче идеја, сонгун10. октобар 194578 година, 201 данПредводи Демократски фронт за поновно уједињење отаџбине
Сахарска Арапска Демократска Република
Брагим Гали
Генерални секретар ПолисариоСахарски национализам, социјалдемократија27. фебруар 197648 година, 61 дан
Вијетнам
Нгујен Фу Чонг
Генерални секретар Комунистичка партија ВијетнамаХо Ши Минова мисао, социјалистички оријентисана тржишна економија2. септембар 194578 година, 239 дана

Бивше једнопартијске државе

ЗемљаПартијаИдеологијаДатум успостављањаДатум расформирањаКонтинент
 Османско царствоПартија уније и прогреса[3]Итихадизам11. јун 1913.1918Азија/Европа
Тинокиста КостарикаПеликвистка партијаНационализам19171919Северна Америка
 Турска (једнопартијски период) Републиканска народна партијаКемализам19231945Азија/Европа
 Камбоџа (сангкумска ера)СангкумКмерски национализам, национални конзервативизам, ројализам, етатизам, будистички социјализам, економски национализам19551970Азија
 КамерунКамерунски народни демократски покретВелики шатор, национализам, франкофилија19751990Африка
 ТунисНео ДестурТуниски национализам, бургибизам19631964АФрика
 ТунисСоцијалистичка дестуријска партијаТуниски национализам, секуларизам, бургибизам19641981Африка
 ТуркменистанСоцијалистичка дестуријска партијаТуркменски национализам, секуларизам, друштвени конзервативизам, свеобухватна партија19922008Азија
 Република Кина[Note 1]/Тајван КуоминтангТридемизам1. јул 1925.15. јул 1987.Азија
Сиријска РепубликаАрапски ослободилачки покретПанарабизам, модернизам, прозападњаштво19531954Азија
Република АфганистанНационална револуционарна партијаПаштунски национализам, паштунизација, антикомунизам, републиканизам, секуларизам14. фебруар 1977.[4][5]28. април 1978.Азија
 Алжир Фронт националног ослобођењаАрапски социјализам, алжирски национализам, панарабизам, антиимперијализам19621989Африка
 БангладешБангладешкa Кришак Срамик Авами лигаБенгалски национализам, социјализам19751975Азија
Бурма Бурманска партија социјалистичког програмаБурмански пут ка социјализму19621988Азија
 Зеленортска Острва Афричка партија за независност Гвинеје и Зеленортских ОстрваКомунизам, марксизам-лењинизам19751980Африка
 Зеленортска ОстрваАфричка партија за независност Зеленортских ОстрваКомунизам, марксизам-лењинизам19801990Африка
 Централноафричка РепубликаПокрет за друштвену еволуцију црне АфрикеАфрички национализам, антиимперијализам, прогресивизам, антиимперијализам19621980Африка
 ЏибутиНародни рели за напредакИнтереси Исе19771992Африка
 Екваторијална ГвинејаУједињена национална радничка партијаАфрички национализам, персонализам, антиимперијализам, антиколонијализам, антирасизам, панафриканизам, анти-интелектуализам19701979Африка
 ЕгипатАрапска социјалистичка унијаАрапски национализам, арапски социјализам, панарабизам, насеризам19621976Африка
 Еритреја Еритрејски народноослободилачки фронтЛевичарски национализам1991 (Привремена влада)

1993 (Призната држава)

1994Африка
 ГанаConvention People's PartyНкрумајизам, афрички социјализам, афрички национализам, панафриканизам19641966Африка
 ГвинејаДемократска партија Гвинеје – Афрички демократски скупАфрички национализам, афрички социјализам, панафриканизам19581984Африка
 Гвинеја БисаоАфричка партија за независност Гвинеје и Зеленортских ОстрваКомунизам, марксизам-лењинизам19741991Африка
 ИндонезијаИндонежанска национална партијаНационализам, мархенизам17. август 1945.3. новембар 1945.Азија
ИракИрачка арапска социјалистичка унијаАрапски национализам, арапски социјализам, панарабизам, насеризам19641968Азија
Ирак Арапска социјалистичка Баас партија (Национални напредни фронт)Бааски садамизам19682003Азија
ЛибијаЛибијска арапска социјалистичка унијаАрапски национализам, арапски социјализам, панарабизам, насеризам, национализам19711977Африка
Демократска Република МадагаскарНационални фронт за одбрану револуцијеЛевичарски национализам, научни социјализам19761989Африка
 МалиСуданска унија – Афрички демократски скупАфрички национализам, афрички социјализам, панафриканизам19601968Африка
 МалиДемократска унија народа МалијаАфрички социјализам, демократски централизам19761991Африка
 МауританијаМауританска народна партијаНационализам, централизам, исламски социјализам19611978Африка
 Сао Томе и ПринсипеПокрет за ослобођење Сао Томе и Принсипеа / Социјалдемократска партијаКомунизам, марксизам-лењинизам19751990Африка
 СенегалСоцијалистичка партија СенегалаАфрички национализам, афрички социјализам19661974Африка
 СејшелиНародни напредни фронт СејшелаКомунизам, марксизам-лењинизам19771991Африка
 Сијера ЛеонеСвинародни конгресАфрички национализам, демократски социјализам19781991Африка
Демократска Република Судан Суданска социјалистичка унијаАрапски национализам, арапски социјализам, антикомунизам19711985Африка
 Сирија Арапска социјалистичка Баас партија (Национални напредни фронт)Нео-Баас196327. фебруар 2012.[6][7]Азија

Напомене

Референце

Спољашње везе