Тензин Гјатсо

Тензин Гјатсо (кин. 丹增嘉措, пин. Dānzēng Jiācuò; рођен 6. јула 1935)^[1] је четрнаести по реду тибетански духовни и световни вођа.^[2] Тибетанци верују да је Далај Лама реинкарнација Буде, чији дух након смрти улази у тело новорођеног дечака којег идентификују традиционалним методама.^[3]

Тензин Гјатсо
Његова светост XIV Далај Лама
Породица
Родитељи	Чоекјонг Тсеринг Дики Тсеринг
Период	17. новембар 1950 — данашњост
Крунисање	17. новембар 1950.
Претходник	Тубтен Гјатсо
Наследник	XV Далај Лама
Потпис

Тензин Гјатсо пети је од шеснаесторо деце у пољопривредној породици на Тибету у покрајини Ћингхај. Са две године проглашен је као „Тулку“, реинкарнација тринаестог Далај Ламе. Дана 17. новембра 1950, са петнаест година, проглашен је челником Тибета и најважнијим политичким управником, у време када се Тибет суочавао са насилном окупацијом Народне Републике Кине. Он је такође је вођа школе Гелуг, најновије школе тибетанског будизма,^[4] коју је формално водио Ганден Трипа. Централна влада Тибета, Ганден Фодранг, поверила је Далај Лами привремене обавезе до његовог изгнанства 1959. године.^[5][6]

Тензин Гјатсо је Тибет напустио 1959. године и склонио се у Индију након неуспеха Тибетског покрета отпора где је покушавао да успостави централну тибетску администрацију, уједно тражећи начин како да сачува тибетску културу и просвету, а хиљаде избеглица следило је Далај Ламу у Индију. Он се пензионисао као политички вођа 2011. године да би уступио место демократској влади.^[7][8][9] Харизматични и признати јавни говорник, Тензин Гјатсо је први Далај Лама који је отпутовао на Запад где је настојао да упозна свет с будизмом и промовисати концепт универзалне одговорности, етике и међурелигијске комуникације.

Године 1989. добио је Нобелову награду за мир за свој ненасилни отпор кинеској окупацији.^[10]