Сенице (породица)

Са изузетком три монотипична рода Sylviparus, Melanochlora и Pseudopodoces, различите врсте сеница веома личе једне на друге. Породица сеница је једна од птичјих породица са најсличним врстама у оквиру породице.^[2] Дужина већине врста (сви родови без три монотипична рода) је од 10 до 16cm, а маса од 7 до 30g. Када се укључе врсте из три монотипична рода дужина се креће од 9 до 21cm, а маса од 5 до 50g. Већина варијација у породици се односи на боју перја.^[3]

Кљунови сеница су углавном кратки. Врсте које се више хране инсектима имају тање кљунове, а оне које једу семење дебље. Најнеобичнији кљун има врста тибетанска сеница (Pseudopodoces humilis), чији је кљун дуг и закривљен.^[3]

Сенице насељавају већи део Европе, Азије, Северне Америке и Африке. Врсте рода Poecile настањују Европу, Азију и Северну Америку. Сибирска сеница (Poecile cinctus) има велики ареал, насељава простор од Скандинавије до Аљаске и Канаде. Већина врста из рода Periparus насељава југоисточну Азију (две врсте су ендемске на Филипинима), док јелова сеница (Periparus ater, раније Parus ater) насељава територију од Британских острва до северне Африке и Јапана. Од две ћубасте сенице из рода Lophophanes, једна врста ћубаста сеница (Lophophanes cristatus, раније Parus cristatus) насељава Европу, а друга сива ћубаста сеница централну Азију.^[3] Род Baeolophus је ендемски у Северној Америци. Род Parus укључује велику сеницу (Parus major) која је насељена од западне Европе до Монголије. Род Cyanistes насељава Европу, Азију и северну Африку, а врсте из родова Pseudopodoces, Sylviparus и Melanochlora насељавају Азију.^[3]

Подврсте