Велшки језик

Велшки језик (вел. Cymraeg или y Gymraeg) је један од келтских језика, који заједно са бретонским и корнијским припада британској подгрупи ових језика. Њиме говори око 611.000 људи у Велсу и око 130.000 у Енглеској. Постоји и 5000 говорника велског у велшкој емигрантској колонији у долини Чубут (Патагонија). Велшки је келтски језик који је највише у употреби данас.

У Велсу је, поред енглеског, велшки званични језик и језик школства. Постоје два дијалекта овог језика, северни и јужни.

За велшки језик су карактеристични такозвани „конјуговани предлози“, т. ј. предлози спојени са личним заменицама које су им објекат. Велске именице могу бити мушког или женског рода, али се не мењају по падежима. Постоји само одређени члан. Први сугласник у речима се мења зависно од граматичког контекста (ова појава се назива мутација). Различити суфикси се користе да означе једнину и множину. У говорном велском конјугација се врши употребом помоћног глагола, док се у писаном језику мења (конјугује) основни глагол.

За разлику од бретонског језика, велшки језик је и даље виталан. Великом броју деце велшки је матерњи језик, а језик се користи и у свим областима свакодневог живота. У појединим крајевима Велса, рецимо на северу, проценат говорника велског је до 70%. Током последње деценије број говорника је у порасту.

По подацима из 2001, велшки добро говори 21% становника Велса. Даље, 7% становништва се служи овим језиком. Преосталих 71% Велшана не разуме велшки језик. Говорници велшког претежно живе у сеоским срединама, док су они који користе само енглески језик концентрисани у градовима.