Velški jezik

Velški jezik (velški: Cymraeg ili y Gymraeg) je jedan od keltskih jezika, koji zajedno sa bretonskim i kornijskim pripada britanskoj podgrupi ovih jezika. Njime govori oko 611.000 ljudi u Velsu i oko 130.000 u Engleskoj. Postoji i 5000 govornika velškog u velškoj emigrantskoj koloniji u dolini Čubut (Patagonija). Velški je keltski jezik koji je najviše u upotrebi danas.

Velški jezik Cymraeg (y Gymraeg)
Države govorenja	Ujedinjeno Kraljevstvo, Argentina, SAD, Kanada, Australija, Novi Zeland
Regije govorenja	Wales, Patagonija
Broj govornika	oko 700.000
Klasifikacija	indoeuropski  keltski   otočni keltski    britonski     velški
Službeni status
Služben u	Wales
Regulatori	---
Jezični kôd
ISO 639-1	cy
ISO 639-2	wel(B), cym(T)
ISO 639-3	{{{iso3}}}
SIL	WLS
p • r • u

U Velsu je, pored engleskog, velški zvanični jezik i jezik školstva. Postoje dva dijalekta ovog jezika, severni i južni.

Za velški jezik su karakteristični takozvani „konjugovani predlozi“, t.j. predlozi spojeni sa ličnim zamenicama koje su im objekat. Velške imenice mogu biti muškog ili ženskog roda, ali se ne menjaju po padežima. Postoji samo određeni član. Prvi suglasnik u rečima se menja zavisno od gramatičkog konteksta (ova pojava se naziva mutacija). Različiti sufiksi se koriste da označe jedninu i množinu. U govornom velškom konjugacija se vrši upotrebom pomoćnog glagola, dok se u pisanom jeziku menja (konjuguje) osnovni glagol.

Za razliku od bretonskog jezika, velški jezik je i dalje vitalan. Velikom broju dece velški je maternji jezik, a jezik se koristi i u svim oblastima svakodnevog života. U pojedinim krajevima Velsa, recimo na severu, procenat govornika velškog je do 70%. Tokom poslednje decenije broj govornika je u porastu.

Po podacima iz 2001, velški dobro govori 21 % stanovnika Velsa. Dalje, 7 % stanovništva se služi ovim jezikom. Preostalih 71 % Velšana ne razume velški jezik. Govornici velškog pretžno žive u seoskim sredinama, dok su oni koji koriste samo engleski jezik skoncentrisani u gradovima.