Евромајдан

термин који се употребљава за масовне демонстрације у Украјини које су отпочеле 21. новембра 2013.

Евромајдан (укр. Євромайдан) је термин који се употребљава за масовне демонстрације у Украјини које су отпочеле 21. новембра 2013. након што је тамошња влада која је изабрана након парламентарних избора 2012. одбила да потпише споразум о ближој интеграцији Украјине са ЕУ. Демонстрације ће кулминирати 22. фебруара 2014. сменом председника Виктора Јануковича (која је противна члану 11. Устава Украјине), и руском анексијом Крима 16. марта 2014. након којег ова аутономна република бива прикључена Русији и потписивањем 21. марта 2014. споразума о интеграцији са ЕУ од стране нове револуционарне украјинске владе.[27]

Евромајдан
У смеру казаљке на сату одозго лево: Велика застава ЕУ вијори се Мајданом 27. новембра 2013, опозициона активисткиња и популарна певачица Руслана говори маси на Мајдану 29. новембра 2013,
Про ЕУ митинг на Мајдану,
Евромајдан на Европском тргу 1. децембра,
постоље од срушена статуа Лењина,
гомила усмерава црево на милицију,
дрво украшено заставама и постерима
Датум21. новембар 2013. — 23. фебруар 2014. (3 месеца и 2 дана)
Локација
ПоводГлавни катализатор:
  • Одлука владе да не потпише Споразум о придруживању Украјине и Европске уније[1]

Остали фактори:

  • Руска спољна политика[2] и претња руским трговинским санкцијама[3]
  • Корупција у влади[4]
  • Полицијска бруталност[5]
  • Све ауторитарније председништво Виктора Јануковича[6]
Циљеви
  • Потписивање Споразума о придруживању ЕУ и Споразума о слободној трговини[1]
  • Оптерећење председника Виктора Јануковича[7]
  • Ванредни избори[8]
  • Поновно усвајање амандмана на Устав Украјине из 2004. године
  • Међународне санкције против чланова владе Јануковича и Азарова[9]
  • Одбијање чланства у Царинској унији[10]
МетодеДемонстрације, интернет активизам, грађанска непослушност, грађански отпор, хактивизам[11], вандализам, заузимање управних зграда[12]
СтатусРеволуција и победа опозиције;
  • Фебруарска револуција на Мајдану 2014.
  • Преведено у демонстрације за „Јединствену Украјину“ руском војном интервенцијом[13][14] (20. фебруара) и припајањем Крима Русији
  • Уклањање Виктора Јануковича са функције
  • Пораст великих тензија са Русијом
  • Избијање руско-украјинског рата
  • Повратак устава из 2004.
  • Олександар Турчинов постаје вршилац дужности председника
  • Превремени председнички избори
  • Спровођење и накнадно укидање закона који ограничавају грађанске слободе
  • Бивша украјинска премијерка и лидерка опозиције Јулија Тимошенко пуштена је из затвора[15].
  • Занимање локалних самоуправа
  • Забрана Партије региона од стране локалних самоуправа под контролом антивладиних активиста[18] Председник Јанукович нуди опозицији место премијера Украјине
  • Амнестија притвореним демонстрантима, у замену за предају свих окупираних зграда и улица („Закони о таоцима“)[19][20][21][22][23][24][25]
  • Нова Влада Украјине наставила је припреме за потписивање Уговора о придруживању ЕУ[26].
Стране у цивилном сукобу

Влада Украјине

Страна подршка

Водеће фигуре
Про-ЕУ демонстрације у Кијеву, 27. новембра 2013

Види још

Референце