Kolostrum
Mlezivo ili gruševina, lat. kolostrum (koristi se i izraz prvo mleko), oblik је mleka koji stvaraju mlečne žlezde sisara u kasnoj trudnoći. Kod ženki većine vrsta kolostrum se stvara neposredno pre porođaja. Sadrži veću količinu belančevina nego obično mleko.[1] Takođe, sadrži antitela koja štite novorođenče od bolesti.
Čovečji kolostrum
Kolostrum ima blag laksativni učinak, pa pomaže novorođenčetu da ima česte stolice. Tako se iz tela izbacuje višak žutog pigmenta bilirubina, proizvoda razgradnje eritrocita s fetalnim hemoglobinom, te se time sprečava žutica. Kolostrum sadrži velik broj imunosnih ćelija (npr. limfocita)[2] i antitela poput IgA, IgG i IgM, koji su među glavnim komponentiama imunskog sistema. Tu su i druge komponente imunskog sistema, kao što su laktoferin,[3] lizozim,[4] laktoperoksidaza[5] i razne belančevine. U kolostrumu su i citokini (hemijske materije koje omogućuju komunikaciju između ćelija),[6] uključujući interleukine,[6] faktori tumorske nekroze,[7] hemokine[8] i druge.
Kolostrum je bogat belančevinama, vitaminom A, magnezijumom i natrijum hloridom, ali je od zrelog mleka siromašniji ugljeni hidratima, mastima, glukozom i kalijumom. Također sadrži vitamin E, mlečni šećer laktozu i pigment β-karoten koji mu daje žutu boju. Zbog velike količine belančevina jako je gust. Najvažnije bioaktivne komponente jesu faktori rasta i antimikrobni faktori. Antitela u kolostrumu su nositelji pasivne imunosti, dok faktori rasta podstiču rast creva.
Izlučuje se u vrlo malim količinama, 2-20 mL (od pola do četiri čajne kašike) po podoju, prilagođeno detetovom kapacitetu probavnog sistema. Prosečna dnevna doza je oko 100 mL. Nakon nekoliko dana izgled i količina mleka se menjaju, te se izlučuje prelazno mleko. Prelazno je mleko svetlije boje, izlučuje se u većim količinama i sadrži više masti nego kolostrum. Pretvaranje prelaznog u zrelo mleko traje 7-14 dana. Zrelo je mleko belje boje i ima oko 88% vode.[9] Sadrži mnogo korisnih materija, ali manje nego kolostrum. Energijska vrednost kolostruma iznosi 67 kcal/dL, dok je energijska vrednost zrelog mleka 72 kcal/dL.
Kolostrum u ostalih životinja
Kolostrum je od presudne važnosti za novorođenčad životinja zato što one ne primaju antitela preko posteljice. Kolostrum varira u količini i kvalitetu. U mlečnoj industriji kvalitet kolostruma meri se količinom imunoglobulina G po litri. Novorođeno tele mora dnevno konzumirati 4 litre, s tim da svaki kolostrum mora sadržavati barem 50 IgG/L. Količina imunoglobulina G može se meriti različitim uređajima, kao što su kolostrometar, optički refraktometar i digitalni refraktometar. Kod uzgoja većine muznih krava, tele se odvaja od majke odmah nakon rođenja i hrani se kolostrumom iz bočice.
