Urdski jezik

Urdu je veoma sličan hindiju. Govornici urdua i hindija, ukoliko ne koriste lokalizme, mogu međusobno da se razumeju. Neki lingvisti smatraju da su urdu i hindi jedan jezik sa dva sistema. Međutim, sa sociopolitičke tačke gledišta radi se o dva različita jezika. Ljudi kojima je hindi maternji ne smatraju da im je urdu maternji jezik i obrnuto (npr. kao srpskohrvatski jezik). Hindi se zapisuje pismom devanagari, a urdu persijskim pismom nastalik. Do 1947. urdu i hindi su se nazivali jednim imenom - hindustani. Posle toga došlo je do odvajanja i do „čišćenja“ hindi jezika od arabizama, odnosno urdua od reči tipičnih za sanskrit. Ova stara, "neutralna" verzija jezika i dalje se ponekad koristi (napr. u titlovima filmova koji se prikazuju i u Pakistanu i u Indiji). Urdu se danas predaje u Pakistanu kao obavezan školski predmet i to u obama školskim sistemima (engleskom i pakistanskom). Na taj način se pakistanskoj deci omogućava da nauče barem dva jezika,kako urdu, tako i neki od lokalnih jezika. Urdu je obavezan školski predmet u delovima Indije sa pretežno muslimanskim stanovništvom tako da Indija ima više od 2.900 dnevnih novina koje se štampaju na ovom jeziku. Zemlje sa velikim brojem ljudi koji govore urdu^[2]:

• Indija (48,1 milion [1997] [1])
• Bangladeš (650.000 [2])
• Ujedinjeni Arapski Emirati (600.000)
• Ujedinjeno Kraljevstvo (400.000)
• Saudijska Arabija (382.000 [3])
• SAD (350.000)
• Nepal (275.000)
• Južna Afrika (170.000)
• Oman (90.000)
• Kanada (80.895 [4] Arhivirano 2020-11-14 na Wayback Machine-u)
• Bahrein (80.000)
• Mauricijus (74.000)
• Katar (70.000)
• Nemačka (40.000)
• Norveška (26.950 [5])
• Francuska (20.000)
• Španija (18.000 [2004] [6] Arhivirano 2006-02-21 na Wayback Machine-u)
• Švedska (10.000 [2001] [7])

Rod

U urduu, kao i u hindiju, postoje samo dva roda - muški i ženski. Sva muška bića (ljudi i životinje) su muškog roda, dok su sva ženska bića ženskog roda. Imenice su takođe ili muškog ili ženskog roda, ali za ljudi kojima urdu nije maternji jezik ovo predstavlja problem. Kako ne postoji jednoobrazni sistem određivanja roda, rod svake imenice mora se naučiti napamet. Klasifikacija imenica na ženski i muški rod nije novost među jezicima indoevropske grupe. Međutim, u engleskom jeziku, iako indoevropskom, sistem klasifikacije u imenica na ženski i muški rod vremenom se izgubio što otežava učenje urdua.

Ponekad se rod imenica može odrediti na osnovu slova kojim se imenica završava. Ako se reč hindi porekla završava dugim "a", onda je ta imenica obično muškog roda. Ako se reč završava sa "i" ili "ija", onda je ta imenica najčešće ženskog roda. Za pozajmljenice iz jezika koji nemaju podelu imenica na rod (npr. iz engleskog) rod se određuje ili po zvučnosti ili upotrebi reči u rečenici. Pozajmljenice iz jezika koje imaju ovu podelu zadržavaju rod iz izvornog jezika.

Zamenice

Lične zamenice prvog lica jednine kao i drugog i trećeg lica množine ne razlikuju se u rodu, tj. sva tri oblika su ista za oba roda. Tako, na primer, ne postoji razlika između "on" i "ona" kao u engleskom jeziku. Dodatkom glagola određuje se rod zamenice, odnosno, da li se radi o njoj ili o njemu.

Urdu, kao mnogi jezici indoevropske grupe, ima tri oblika obraćanju u drugom licu jednine (ti, tebi, tobom, itd.) i u drugom i trećem licu množine (vi i Vi). Kao poređenje, engleski jezik ima opšti oblik you za drugo lice jednine i drugo i treće lice množine, dok se staro thou (ti) u modernom govoru ne upotrebljava.

آپ: formalni oblik Vi, koji se koristi u obraćanju starijim osobama. Ovaj oblik je isti za jedninu i množinu, odnosno, isto se piše i izgovara. Govornik može da bude određeniji ako kaže vi svi (آپ سب)

تُم : je neformalni oblik imenice "ti". Koristi se pri obraćanju osobama istog godišta te među prijateljima i rodbinom. Takođe ne postoji razlika u jednini ili množini, ali govornik može da bude precizniji ako na kraju reči doda imenicu koja sugeriše grupu ljudi - (تُم سب).

تُو: je neformalni oblik zamenice "ti". Koristi se samo u komunikaciji među ukućanima a bilo koja upotreba van kuće smatra se vrlo uvredljivom.

Imperativi (molbe i komande) izgovaraju se u zavisnosti od sagovornika. Glagol se koriste u skladu sa nivoom poštovanja prema osobi kojoj je molba ili zahtev upućen. Kako glagol određuje nivo poštovanja, sama reč molim ("meharbānī", مہربانی) retko se upotrebljava i to uglavnom u pisanoj formi.

Azbuka urdu jezika na prvi pogled izgleda veoma komplikovano za ljude koji se služe slovima latinskog porekla. Urdu se piše i čita zdesna nalevo i sve knjige, magazini i novine su štampane tako da se listovi okreću s leve na desnu stranu (listovi u novinama štampanim na srpskom jeziku kod čitanja se okreću sa desne na levu stranu).

Urdski jezik na Wikimedijinoj ostavi

Mediji

• Aaj Ka Akhbar Mediji na urduu
• BBC vesti na urduu
• Dnevne novine Đang
• Urdu
• Dnevne novine Đasarat
• Humor i karikature Arhivirano 2019-07-11 na Wayback Machine-u
• Vesti
• Vesti
• Azad Karači Radio

Internet izdanja Urdu rečnika

• Englesko-urdu rečnik (1884)
• Automatski prevod - Englesko-urdu rečnik Arhivirano 2006-11-01 na Wayback Machine-u
• Vebsterov englesko-urdu rečnik
• Vikipedijin rečnik
• Svakodnevni izrazi na urdu jeziku - Turizam