Списак добитника Нобелове награде за хемију

Прва Нобелова награда за хемију је додељена 1901. Јакобусу Хенрикусу ван ’т Хофу, из Холандије, „за откриће закона хемијске динамике и осмотског притиска у растворима”, а добио је 150.782 шведске круне. Најмање 25 Нобеловаца добило је награду за доприносе на пољу органске хемије, што је више него на било којем другом пољу хемије.^[2] Ричарду Куну (1938) и Адолфу Бутенанту (1939) њихове владе нису дозволиле да прихвате награду. Касније су добили медаљу и диплому, али не и новац. Фредерик Сангер је један од два Нобеловца која су добила Нобелову награду за исту област, и то 1958. и 1980. године. Други је Џон Бардин који је добио Нобелову награду за физику 1956. и 1972. године. Двоје других Нобеловаца су добили награду двапут, за хемију и за неку другу област: Марија Кири (за физику 1903. и за хемију 1911.) и Лајнус Полинг (за хемију 1954. и за мир 1962.).^[3] До 2018. године, награда је додељена 180 особа, укључујући пет жена: Марија Кири, Ирена Жолио-Кири (1935), Дороти Хоџкин (1964), Ада Јонат (2009) и Френсис Арнолд (2018).^[4][5]

Награда није додељивана осам пута. Девет пута је додела награде одгођена за следећу годину. Награда није додељена 1914. године јер је Нобелов одбор за хемију одлучио да те године ниједан номиновани научник није испуњавао потребне критеријуме, али је додељена 1915. године Теодору Вилијаму Ричардсу и рачунала се за 1914. годину.^[6] Овај преседан поновљен је и за награду 1918. године која је додељена Фрицу Хаберу,^[7] као и 1920. године Валтеру Нернсту,^[8] 1921. године Фредерику Содију,^[9] 1925. године Рихарду Жигмондију,^[10] 1927. године Хајнриху Отоу Виланду,^[11] 1938. године Ричарду Куну,^[12] 1943. године Ђерђу де Хевешу^[13] и 1944. године Отоу Хану,^[14] при чему је свака награда додељена наредне године.

1900-е

Нобелова награда за хемију, 1900-е

Година	Слика	Добитник	Држава	Разлог	Реф
1901		Јакобус Хенрикус ван ’т Хоф	Холандија	„за откриће закона хемијске динамике и осмотског притиска у растворима”	[15]
1902		Херман Емил Фишер	Немачко царство	„за рад на синтези шећера и пурина”	[16]
1903		Сванте Август Аренијус	Шведска	„за електролитичку теорију дисоцијације”	[17]
1904		сер Вилијам Ремзи	Уједињено Краљевство	„за откриће елемената инертних гасова у ваздуху”	[18]
1905		Адолф фон Бајер	Немачко царство	„за рад на органским бојеним растворима и хидроароматичним једињењима”	[19]
1906		Анри Моасан	Француска	„за истраживање и изоловање елемента флуора и за проналазак електричне пећи која носи његово име” (погледајте: Моасанова електрична пећ)	[20]
1907		Едуард Бухнер	Немачко царство	„за биохемијско истраживање и откриће ферментације без присуства ћелија”	[21]
1908		сер Ернест Радерфорд	Уједињено Краљевство  Нови Зеланд	„због истраживања дезинтеграције елемената и хемије радиоактивних супстанци”	[22]
1909		Вилхелм Оствалд	Немачко царство	„за рад на катализи и истраживање основних принципа хемијске равнотеже и брзине реакција”	[23]

1910-е

Нобелова награда за хемију, 1910-е

Година	Слика	Добитник	Држава	Разлог	Реф
1910		Ото Валах	Немачко царство	„за рад на пољу алицикличних једињења”	[24]
1911		Марија Кири	Пољска	„за откриће радијума и полонијума и за истраживање радијуима”	[25]
1912		Виктор Грињар	Француска	„за откриће Грињаровог реагенса”	[26]
		Пол Сабатје		„за методу хидрогенизације органских једињења”
1913		Алфред Вернер	Швајцарска	„за рад на везивању атома у молекуле”	[27]
1914		Теодор Вилијам Ричардс	Сједињене Америчке Државе	„за одређивање атомских тежина великог броја елемената”	[28]
1915		Рихард Мартин Вилштетер	Немачко царство	„за истраживања на пољу биљних пигмената”	[29]
1916	Награда није додељивана
1917
1918		Фриц Хабер	Немачко царство	„за синтезу амонијака”	[30]
1919	Награда није додељивана

1920-е

Нобелова награда за хемију, 1920-е

Година	Слика	Добитник	Држава	Разлог	Реф
1920		Валтер Херман Нернст	Немачка	„за рад на пољу термохемије”	[31]
1921		Фредерик Соди	Уједињено Краљевство	„за рад на хемији радиоактивних супстанци и истраживања изотопа”	[32]
1922		Франсис Вилијам Астон	Уједињено Краљевство	„за откриће изотопа у великом броју нерадиоактивних елемената и за његово правило целог броја”	[33]
1923		Фриц Прегл	Аустрија  Краљевина Југославија	„за откривање методе микроанализе органских супстанци”	[34]
1924	Награда није додељивана
1925		Рихард Адолф Жигмонди	Немачка  Мађарска	„за демонстрацију хетерогене природе колоидних раствора и због метода које је за то користио”	[35]
1926		Теодор Сведберг	Шведска	„за рад на дисперзним системима”	[36]
1927		Хајнрих Ото Виланд	Немачка	„за истраживање жучне киселине и сличних супстанци”	[37]
1928		Адолф Ото Рајнхолд Виндаус	Немачка	„за истраживања стерола и његове везе са витаминима”	[38]
1929		Артур Харден	Уједињено Краљевство	„за истраживања ферментације шећера и ензима ферментације”	[39]
		Ханс Карл Аугуст Симон фон Ојлер-Хелпин	Шведска

1930-е

Нобелова награда за хемију, 1930-е

Година	Слика	Добитник	Држава	Разлог	Реф
1930		Ханс Фишер	Немачка	„за истраживања хемина и хлорофила”	[40]
1931		Карл Бош	Немачка	„за доприносе хемијским методама високог притиска”	[41]
		Фридрих Бергијус
1932		Ирвинг Лангмјур	Сједињене Америчке Државе	„за рад на хемији површина”	[42]
1933	Награда није додељивана
1934		Харолд Клејтон Јури	Сједињене Америчке Државе	„за откриће тешког водоника”	[43]
1935		Фредерик Жолио	Француска	„за синтезу нових радиоактивних елемената”	[44]
		Ирена Жолио-Кири
1936		Петрус Јозефус Вилхелмус Деби	Холандија	„за рад на молекулској структури кроз истраживање диполног момента и дифракције X-зрака и електрона у гасовима”	[45]
1937		Волтер Норман Хауорт	Уједињено Краљевство	„за рад на угљеним хидратима и витамину Ц”	[46]
		Паул Карер	Швајцарска	„за рад на каротеноидима, флавину и витаминима А и Б2”
1938		Ричард Кун	Трећи рајх	„за рад на каротеноидима и витаминима”	[47]
1939		Адолф Фридрих Јохан Бутенант	Трећи рајх	„за рад на полним хормонима”	[48]
		Леополд Ружичка	Краљевина Југославија   Швајцарска	„за рад на полиметиленима и вишим терпенима”

1940-е

Нобелова награда за хемију, 1940-е

Година	Слика	Добитник	Држава	Разлог	Реф
1940	Награда није додељивана
1941
1942
1943		Ђерђ де Хевеш	Трећи рајх	„за рад на коришћењи изотопа као показивача ради изучавања хемијских процеса”	[49]
1944		Ото Хан	Трећи рајх	„за откриће фисије тешких језгара”	[50]
1945		Артури Илмари Виртанен	Финска	„за истраживање у пољопривредној и хемији исхране”	[51]
1946		Џејмс Бачелер Самнер	Сједињене Америчке Државе	„за откриће да ензими могу бити кристализовани”	[52]
		Џон Хауард Нортроп		„за препарацију ензима и протеина вируса у чистој форми”
		Вендел Мередит Стенли
1947		сер Роберт Робинсон	Уједињено Краљевство	„за истраживања биљних производа, посебно алкалоида”	[53]
1948		Арне Вилхелм Каурин Тизелијус	Шведска	„за истраживање електрофорезе и анализу адсорпције”	[54]
1949		Вилијам Франсис Џиок	Сједињене Америчке Државе	„за допринос на пољу хемијске термодинамике”	[55]

1950-е

Нобелова награда за хемију, 1950-е

Година	Слика	Добитник	Држава	Разлог	Реф
1950		Ото Паул Херман Дилс	Западна Немачка	„за откриће и развој синтезе диена. Дилс-Алдерова реакција.”	[56]
		Курт Алдер
1951		Едвин Матисон Макмилан	Сједињене Америчке Државе	„за открића у хемији трансуранијумских елемената”	[57]
		Глен Теодор Сиборг
1952		Арчер Џон Портер Мартин	Уједињено Краљевство	„за откриће партиционе хроматографије”	[58]
		Ричард Лоренс Милингтон Синг
1953		Херман Штаудингер	Западна Немачка	„за открића на пољу хемије макромолекула”	[59]
1954		Лајнус Карл Полинг	Сједињене Америчке Државе	„за истраживања природе хемијске везе”	[60]
1955		Винсент ду Винјо	Сједињене Америчке Државе	„за рад на једињењима сумпора, посебно због прве синтезе полипептидног хормона”	[61]
1956		сер Сирил Норман Хиншелвуд	Уједињено Краљевство	„за истраживања механизма хемијских реакција”	[62]
		Николај Николајевич Семјонов	СССР
1957		сер Александар Тод	Уједињено Краљевство	„за рад на нуклеотидима и нуклеотидним коензимима”	[63]
1958		Фредерик Сангер	Уједињено Краљевство	„за рад на структури протеина, посебно инсулина”	[64]
1959		Јарослав Хејровски	Чехословачка	„за откриће и развој поларографских метода анализе”	[65]

1960-е

Нобелова награда за хемију, 1960-е

Година	Слика	Добитник	Држава	Разлог	Реф
1960		Вилард Френк Либи	Сједињене Америчке Државе	„за методу коришћења угљеника-14 за одређивање старости”	[66]
1961		Мелвин Калвин	Сједињене Америчке Државе	„за истраживање усвајања угљеник диоксида у биљкама”	[67]
1962		Макс Фердинанд Перуц	Уједињено Краљевство	„за истраживања структуре глобуларних протеина”	[68]
		Џон Каудери Кендру
1963		Калр Зиглер	Западна Немачка	„за открића у вези виших полимера”	[69]
		Ђулио Ната	Италија
1964		Дороти Кроуфут Хоџкин	Уједињено Краљевство	„за утврђивање техникама X-зрака структура важних биохемијских супстанци”	[70]
1965		Роберт Бернс Вудвард	Сједињене Америчке Државе	„за достигнућа у органској синтези”	[71]
1966		Роберт Сандерсон Маликен	Сједињене Америчке Државе	„за рад у вези хемијских веза и електронске структуре молекула”	[72]
1967		Манфред Ајген	Западна Немачка	„за истраживања екстремно брзих хемијских реакција”	[73]
		Роналд Џорџ Рејфорд Нориш	Уједињено Краљевство
		Џорџ Портер
1968		Ларс Онсагер	Сједињене Америчке Државе  Норвешка	„за откриће реципрочних односа који носе његово име”	[74]
1969		Дерек Харолд Ричард Бартон	Сједињене Америчке Државе	„за доприносе развоју концепта конформације”	[75]
		Од Хасел	Норвешка

1970-е

Нобелова награда за хемију, 1970-е

Година	Слика	Добитник	Држава	Разлог	Реф
1970		Луис Федерико Лелоир	Аргентина	„за откриће нуклеотидни шећери и њихове улоге у биосинтези угљених хидрата”	[76]
1971		Герхард Херцберг	Канада  Западна Немачка	„за доприносе електронској структури и геометрији молекула, посебно слободних радикала”	[77]
1972		Кристијан Б. Анфинсен	Сједињене Америчке Државе	„за рад на рибонуклеази”	[78]
		Станфорд Мур		„за доприносе разумевању везе између хемијске структуре и каталитичке активности молекула рибонуклеазе”
		Вилијам Стајн
1973		Ернст Ото Фишер	Западна Немачка	„за рад на хемији органометалних једињења”	[79]
		Џефри Вилкинсон	Уједињено Краљевство
1974		Пол Џ. Флори	Сједињене Америчке Државе	„за целокупни рад, и теоретски и експериментални, на пољу физичке хемије макромолекула”	[80]
1975		сер Џон Воркап Корнфорт	Аустралија  Уједињено Краљевство	„за рад на стереохемији ензимски катализованих реакција”	[81]
		Владимир Прелог	СФРЈ   Швајцарска	„за истраживања стереохемије органских молекула и реакција”
1976		Вилијам Нан Липском	Сједињене Америчке Државе	„за истраживања структуре борана”	[82]
1977		Иља Пригогин	Белгија	„за доприносе неравнотежној термодинамици”	[83]
1978		Питер Д. Мичел	Уједињено Краљевство	„за формулацију хемиосмотске теорије”	[84]
1979		Херберт Си Браун	Сједињене Америчке Државе	„за развој коришћења једињења која садрже бор и фосфор, респективно, као реагенаса у органској синтези”	[85]
		Џорџ Витиг	Немачка

1980-е

Нобелова награда за хемију, 1980-е

Година	Слика	Добитник	Држава	Разлог	Реф
1980		Пол Берг	Сједињене Америчке Државе	„за целокупна истраживања биохемије нуклеинских киселина, са посебном пажњом на рекомбинантну-ДНК”	[86]
		Волтер Гилберт		„за доприносе у вези са одређивањем секвенце база у нуклеинским киселинама”
		Фредерик Сангер	Уједињено Краљевство
1981		Кеничи Фукуи	Јапан	„за теорије у вези са током хемијских реакција”	[87]
		Роалд Хофман	Сједињене Америчке Државе  Пољска
1982		Арон Клуг	Уједињено Краљевство	„за развој кристалографске електронске микроскопије”	[88]
1983		Хенри Тауб	Сједињене Америчке Државе	„за истраживање механизама реакција са преносом електрона”	[89]
1984		Роберт Брус Мерифилд	Сједињене Америчке Државе	„за развој методологије за хемијску синтезу на чврстој подлози”	[90]
1985		Херберт А. Хауптман	Сједињене Америчке Државе	„за достигнућа у развоју директних метода за одређивање кристалних структура”	[91]
		Џером Карл
1986		Дадли Р. Хершбак	Сједињене Америчке Државе	„за доприносе у вези са динамиком хемијских елементарних процеса”	[92]
		Јуан Т. Ли	Сједињене Америчке Државе  Република Кина
		Џон К. Полањи	Канада  Мађарска
1987		Доналд Џ. Крам	Сједињене Америчке Државе	„за развој и коришћење молекула са структурно специфичним интеракцијама велике селективности”	[93]
		Жан-Мари Лен	Француска
		Чарлс Џ. Педерсен	Сједињене Америчке Државе
1988		Јохан Дајзенхофер	Западна Немачка	„за одређивање тродимензионалне структуре фотосинтезног реакционог центра”	[94]
		Роберт Хубер
		Хартмут Михел
1989		Сидни Алтман	Канада  Сједињене Америчке Државе	„за откриће каталитичких својстава РНК”	[95]
		Томас Р. Чек	Сједињене Америчке Државе

1990-е

Нобелова награда из хемије, 1990-е

Година	Слика	Добитник	Држава	Разлог	Реф
1990		Елајас Џејмс Кори	Сједињене Америчке Државе	„за развој теорије и методологије органске синтезе”	[96]
1991		Рихард Р. Ернст	Швајцарска	„за доприносе развоју нуклеарно магнетно резонантне (НМР) спектроскопије високог разлагања”	[97]
1992		Рудолф А. Маркус	Сједињене Америчке Државе  Канада	„за доприносе теорији реакција преноса електрона у хемијским системима”	[98]
1993		Кари Б. Малис	Сједињене Америчке Државе	„за допринос развоју полимеразне ланчане реакције”	[99]
		Мајкл Смит	Канада	„за допринос развоју мутагенезе засноване на олигонуклеотидима и њеном развоју за испитивање протеина”
1994		Џорџ А. Ола	Сједињене Америчке Државе  Мађарска	„за допринос хемији угљеничног катјона”	[100]
1995		Паул Ј. Круцен	Холандија	„за рад на атмосферској хемији, посебно у вези са стварањем и разградњом озона”	[101]
		Марио Х. Молина	Мексико
		Ф. Шервуд Роуланд	Сједињене Америчке Државе
1996		Роберт Керл	Сједињене Америчке Државе	„за откриће фулерена”	[102]
		сер Харолд Крото	Уједињено Краљевство
		Ричард Смоли	Сједињене Америчке Државе
1997		Пол Д. Бојер	Сједињене Америчке Државе	„за расветљавање ензимских механизама у синтези аденозин трифосфата”	[103]
		Џон Е. Вокер	Уједињено Краљевство
		Јенс К. Скоу	Данска	„за откриће јон транспортног ензима, Na+K±ATРаза”
1998		Волтер Кон	Сједињене Америчке Државе	„за развој функционалне теорије густина”	[104]
		Џон А. Попл	Уједињено Краљевство	„за развој рачунарских метода у квантној хемији”
1999		Ахмед Зеваил	Сједињене Америчке Државе  Египат	„за истраживања прелазних стања хемијских реакција помоћу фемтосекундне спектроскопије”	[105]

2000-е

Нобелова награда за хемију, 2000-е

Година	Слика	Добитник	Држава	Разлог	Реф
2000		Алан Џ. Хигер	Сједињене Америчке Државе	„за откриће и развој проводних полимера”	[106]
		Алан Џ. Макдајармид	Сједињене Америчке Државе  Нови Зеланд
		Хидеки Ширакава	Јапан
2001		Вилијам С. Ноулс	Сједињене Америчке Државе	„за рад на хирално катализованим хидрогенационим реакцијама”	[107]
		Рјоџи Нојори	Јапан
		К. Бари Шарплес	Сједињене Америчке Државе	„за рад на хирално катализованим оксидативним реакцијама”
2002		Џон Б. Фен	Сједињене Америчке Државе	„за развој методе мекане десорпционе јонизације за масено-спектрометријску анализу биолошких макромолекула”	[108]
		Коичи Танака	Јапан
		Курт Витрих	Швајцарска	„за развој нуклеарно магнетно резонантне спектроскопије за одређивање тродимензионалне структуре биолошких макромолекула у раствору”
2003		Питер Агри	Сједињене Америчке Државе	„за проналазак канала воде у ћелијским мембранама”	[109]
		Родерик Макинон		„за структурна и менанистичка испитивања јонских канала у ћелијским мембранама”
2004		Арон Чихановер	Израел	„за откриће убиквитином посредоване разградње протеина”	[110]
		Аврам Хершко
		Ирвин Роуз	Сједињене Америчке Државе
2005		Ив Шовен	Француска	„за развој методе метатезе у органској синтези”	[111]
		Роберт Грабс	Сједињене Америчке Државе
		Ричард Шрок
2006		Роџер Д. Корнберг	Сједињене Америчке Државе	„за истраживање молекуларне основе еукариотске транскрипције”	[112]
2007		Герхард Ертл	Немачка	„за истраживање хемијских процеса на чврстим површинама”	[113]
2008		Осаму Шимомура	Јапан	„за откриће и развој зеленог флуоресцентног протеина”	[114]
		Мартин Чалфи	Сједињене Америчке Државе
		Роџер Чен
2009		Венкатраман Рамакришнан	Сједињене Америчке Државе  Индија  Уједињено Краљевство	„за студије структуре и функције рибозома”	[115]
		Томас Стајц	Сједињене Америчке Државе
		Ада Јонат	Израел

2010-е

Нобелова награда за хемију, 2010-е

Година	Слика	Добитник	Држава	Разлог	Реф
2010		Ричард Хек	Сједињене Америчке Државе	„због рада на стварању нових органских једињења уз коришћење паладијума као катализатора”	[116]
		Еј-ичи Негиши	Јапан
		Акира Сузуки
2011		Данијел Шехтман	Израел	„за откриће квазикристала”	[117]
2012		Роберт Лефковиц	Сједињене Америчке Државе	„за проучавање Г протеин спрегнутих рецептора”	[118]
		Брајан Кобилка
2013		Мартин Карплус	Сједињене Америчке Државе  Аустрија	„за рад на развоју модела комплексних хемијских система”	[119]
		Мајкл Левит	Сједињене Америчке Државе  Уједињено Краљевство  Израел
		Аријех Варшел	Сједињене Америчке Државе  Израел
2014		Ерик Бециг	Сједињене Америчке Државе	„за унапређење резолуције модерних микроскопа”	[120]
		Штефан Хел	Немачка  Румунија
		Вилијам Мернер	Сједињене Америчке Државе
2015		Томас Линдал	Шведска  Уједињено Краљевство	„за механистичке студије о обнови ДНК”	[121]
		Пол Модрич	Сједињене Америчке Државе
		Азиз Санџар	Сједињене Америчке Државе  Турска
2016		Жан-Пјер Соваж	Француска	„за дизајн и синтезу молекуларних машина”	[122]
		Фрејзер Стодарт	Уједињено Краљевство  Сједињене Америчке Државе
		Бен Феринга	Холандија
2017		Жак Дибоше	Швајцарска	„за развој криоелектронске микроскопије за високорезолуцијско одређивање структуре биомолекула у једињењу”	[123]
		Јоахим Франк	Немачка  Сједињене Америчке Државе
		Ричард Хендерсон	Уједињено Краљевство
2018		Френсис Арнолд	Сједињене Америчке Државе	„за истраживања везана за измену својстава протеина како би се користили у терапеутске и индустријске сврхе”	[124]
		Џорџ Смит
		Грег Винтер	Уједињено Краљевство
2019		Џон Б. Гудинаф	Сједињене Америчке Државе	„за развој литијум-јонских батерија”	[125]
		М. Стенли Витингам	Уједињено Краљевство  Сједињене Америчке Државе
		Акира Јошино	Јапан

2020-е

Нобелова награда за хемију, 2010-е

Година	Слика	Добитник	Држава	Разлог	Реф
2020		Емануел Шарпентје	Француска	„за развој методе за уређивање генома”	[126]
		Џенифер Дудна	САД
2021		Бенјамин Лист	Немачка	„за развој асиметричне органокатализе”	[127]
		Дејвид Макмилан	Уједињено Краљевство  Сједињене Америчке Државе
2022		Каролин Бертоци	Сједињене Америчке Државе	„за развој клик хемије и биоортогоналне хемије”	[128]
		Мортен Мелдал	Данска
		Карл Бари Шарплес	Сједињене Америчке Државе
2023		Мунги Бавенди	Сједињене Америчке Државе	„за откривање и синтезу квантних тачака”	[129]
		Луис Брус	Сједињене Америчке Државе
		Алексеј Екимов	Сједињене Америчке Државе  Русија

Списак добитника Нобелове награде за хемију на Викимедијиној остави.

• http://www.nobel.se/chemistry/laureates/index.html
• Временска линија добитника Нобелове награде
• Добитници Нобелове награде за хемију