Pandemija COVID-a 19
Pandemija virusa korona 2019/20. je pandemija koja je izbila u Vuhanu u Kini i koja je karakterisana upalom pluća.[nap. 1] Epidemija je deklarisana početkom decembra u gradu Vuhan u centralnoj Kini. Epidemiju izaziva virus porodice virusa korona zvan SARS-CoV-2 (ranije 2019-nCoV). Njegov prenos sa čoveka na čoveka potvrdila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) 23. januara 2020. godine.[6]
Na samom početku epidemije broj zaraženih ljudi u Kini naglo se povećao bez da se sa sigurnošću zna tačna procena. Kineska država odlučuje da stavi u karantin nekoliko gradova u kome je virus deklarisan i zatvori mnoge javne lokacije. Država osigurava stanovništvo da raspoređuje važne zdravstvene resurse za suzbijanje epidemije. Uprkos tome, nekoliko epidemiologa osporava cifre koje je objavila kineska vlada.
13. januara 2020. godine, prvi slučaj zaraze otkriven je van Kine. Krajem januara pogođeno je dvadeset i pet zemalja. Međunarodna reakcija je reagovala veoma brzo kako bi se ograničili sumnjivi ili potvrđeni pacijenti i sprečilo stvaranje novih žarišta zaraze. Neke zemlje preduzimaju mere za repatrijaciju svojih državljana iz Kine, mada SZO to ne preporučuje, na šta Kina reaguje repatrijacijom svojih državljana iz Vuhana.
Pod pritiskom Kine, zabrinuta da se pogorša ekonomski uticaj ove zdravstvene krize, SZO proglašava javnu zdravstvenu pretnju od međunarodnog značaja, ali upozorava Kinu i ostale zemlje sveta o situaciji i merama koje treba preduzeti. SZO konačno proglašava epidemuju 30. januara 2020. godine.[7] Rizik od daljeg širenja je vrlo velik.[8]
Poreklo epidemije
Prvi slučaj verovatno nastaje prenošenjem virusa sa životinje na čoveka, što je verovatno bio šišmiš sa tržišta u Vuhanu. U privremenom dokumentu objavljenom 23. januara o prvim rezultatima sekvenciranja genoma virusa, članovi Instituta za virusologiju u Vuhanu, bolnice Vuhan Jiniintan, Univerziteta Kineske akademije nauka i Centra za kontrolu i prevenciju bolesti u provinciji Hubei pokazuju da je genom virusa 2019-nCoV 96% identičan virusu korona kod šišmiša. Iako podaci pokazuju da je šišmiš prenosioc virusam ova informacija nije još uvek potpuno utvrđena.
Znaci i simptomi
Oni inficirani mogu biti asimptomatski ili razviti simptome poput vrućice, kašlja, umora, nedostatka daha ili bolova u mišićima. Pregled 55924 laboratorijski potvrđenih slučajeva u Kini, pokazao je sledeće tipične znakove i simptome: vrućica (87,9% slučajeva), suv kašalj (67,7%), umor (38,1%), stvaranje ispljuvaka (33,4%), kratkoća daha (18,6%), grlobolja (13,9%), glavobolja (13,6%), bolovi u mišićima ili bol u zglobovima (14,8%), zimica (11,4%), mučnina ili povraćanje (5,0%), nazalna kongestija (4,8%), proliv (3,7%), hemoptiza (0,9%) i zagušenje konjunktiva (0,8%).[9]
Dalji razvoj može dovesti do teške upale pluća, sindroma akutnog respiratornog distresa, sepse, septičkog šoka i smrti. Neki od zaraženih mogu biti asimptomatski, vraćaju se rezultati ispitivanja koji potvrđuju infekciju, ali ne pokazuju kliničke simptome, pa su istraživači izdali savet da osobe koje su u bliskom kontaktu sa potvrđenim zaraženim pacijentima moraju biti pažljivo nadgledane i pregledane kako bi se isključila infekcija.[10][11][12]
Period inkubacije (vreme između infekcije i pojave simptoma) kreće se od jednog do 14 dana, mada je najčešće pet dana.[13][14] Međutim, prijavljeno je da jedan slučaj imao period inkubacije od 27 dana.[15]
Prevencija
Da bi umanjili šanse da se zaraze, zdravstvene organizacije preporučuju izbegavanje bliskog kontakta sa bolesnim pojedincima; često pranje ruku sapunom i vodom; ne diranje očiju, nosa ili usta nepranim rukama; i vežbanje dobre respiratorne higijene.[16][17]
Onima koji su već zaraženi savetuje se da ostanu kod kuće, osim kada treba da se pobrinu za medicinsku negu, pozovite unapred pre posete lekaru, nose masku za lice (naročito u javnosti), prekrivaju kašalj i kihanje maramicom, redovno peru ruke sapunom i vodom i izbegavajte deljenje ličnih predmeta u domaćinstvu.[18]
Za zdravstvene radnike koji vode računa o nekome ko može biti zaražen preporučuju se standardne merame predostrožnosti, mere predostrožnosti za kontakt i preporuke za vazduh uz zaštitu očiju.[19]
Trenutno ne postoji vakcina.[20]
Pranje ruku
Preporučuje se pranje ruku da bi se sprečilo širenje virusa korona. Centri za kontrolu i prevenciju bolesti preporučuju pojedincima:
- Često perite ruke sapunom i vodom najmanje 20 sekundi, posebno nakon odlaska u toalet; pre jela; i nakon istresanja nosa, kašljanja ili kihanja.
- Ako sapun i voda nisu lako dostupni, koristite sredstvo za pranje ruku na bazi alkohola sa najmanje 60% alkohola. Uvek perite ruke sapunom i vodom ako su ruke vidno prljave.
Centri za kontrolu i prevenciju bolesti, Nacionalna zdravstvena služba i Svetska zdravstvena organizacija takođe savetuju pojedince da ne dodiruju oči, nos ili usta neopranim rukama.[21][22][23]
Respiratorna higijena
Zdravstvena tela preporučuju pojedincima da pokrivaju usta i nos maramicom tokom kašljanja ili kihanja (koju bi trebalo odmah odložiti), ili rukavom ako maramica nije dostupna.[22][24][25]
Pojedincima koji mogu biti zaraženi savetuje se nošenje hirurške maske.[26][27][28] Maske za lice mogu ograničiti jačinu i put putovanja kapi koje se raspršuju tokom razgovora, kihanja i kašljanja. Svetska zdravstvena organizacija je izdala najbolje prakse za upotrebu maski:[29]
- Pažljivo stavite masku da prekrije usta i nos i vodite računa da ne postoje praznine između vašeg lica i maske.
- Izbegavajte dodirivanje maske dok je koristite; ako to radite, očistite ruke trljanjem ruku ili sapunom na bazi alkohola.
- Zamenite masku novom ako je vlažna i ne koristite maske za jednokratnu upotrebu.
- Skinite masku odostraga (ne dodirujte prednju stranu maske); odbacite odmah u zatvoreni kantu; očistite ruke trljanjem ruku ili sapunom na bazi alkohola.
Maske se takođe preporučuju za upotrebu onima koji brinu o nekome ko može imati bolest.[30]
Samoizolacija
Pored gore pomenutih uputstava o pranju ruku i higijeni disajnih puteva, javna zdravstvena tela su takođe savetovala da bi osobe koje sumnjaju da bi mogle da zaraze virusom korona ograničile aktivnosti izvan kuće, osim dobijanja medicinske nege (za koju bi pacijenti trebalo da pozovu unapred):[31][32][33]
Najčešće korišćena dužina ovih perioda bila je 14 dana (dve nedelje), jer je ujedno i procenjeni vremenski okvir između infekcije i početka simptoma.[34][35]
Vakcine
Trenutno nema vakcina, ali nekoliko organizacija širom sveta razvija vakcine.
Evolucija epidemije u Kini
Pojava i širenje u Kini
Prvi prijavljeni slučajevi bili su od ljudi koji rade na velikoprodajnoj pijaci morskih plodova u Vuhanu. Kineski naučnici su potom izolirali, preslikali i stavili na raspolaganje njegov genetski niz. Patogen je virus porodice korona čija je genetska sekvenca je slična u 80% virusu SARS-u.Prvi simptomi virusa su se pojavili 8. decembra. Tržište je bilo zatvoreno 1. januara i osobe sa simptomima su izolovane. Prva smrt se dogodila kod 61-godišnjeg pacijenta u Vuhanu. 16. januara, kineske vlasti objavile su da je još jedan 69-godišak, čija je bolest potvrđena, umro dan ranije u Vuhanu.
Naučni časopis the Lancet objavio je da su se prvi simptomi virusa pojavili 11. decembra i to van tržišta u Vahunu kao i trećina obolelih nakon epidemije, što postavlja sumnju epidemije koja je možda izbila i pre prvog slučaja na tržištu.
Prenos sa čoveka na čoveka potvrđen je 20. januara. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je da se može dogoditi veća epidemija. Povećani rizik od širenja bio je tokom sezone putovanja u Kinu povodom Kineske Nove godine.[36]
Mere izolacije u Kini
Provincija Hubei[37]
| Grad | Datum karantina | Populacija |
|---|---|---|
| Vuhan | 23. januar 2020 | 11 081 000 |
| Huangang | 23. januar 2020 | 6 630 000 |
| Ezho | 23. januar 2020 | 1 007 700 |
| Šibi | 24. januar 2020 | 490 900 |
| Jingzu | 24. januar 2020 | 5 590 200 |
| Ziijang | 24. januar 2020 | 497 600 |
| Jičang | 24. januar 2020 | 4 135 900 |
22. januara, kineska vlada stavlja pod karantin tri grada provincije Hubei koja su posebno pogođena virusom i od kojih bi oni mogli biti kolijevka virusa. Kako bi se kotrolisali rizici od pandemije, Vuhan, Huangang i Ezhou, su stavljeni pod karantin. Kineske vlasti su zabranile sav vazdušni, železnički, drumski i rečni saobraćaj ka i iz ova tri grada, u okviru kojih je javni prevoz (autobus, metro) takođe obustavljen.
Vlasti takođe naređuju zatvaranje javnih zabavnih mesta poput bioskopa, pozorišta, pa čak i sajber kafea. Svim stanovnicima je naređeno da ne napuštaju grad osim ako im vlasti ne dozvole. Zdravstvena uprava u Vuhanu obavezuje nošenje maske na javnim mestima. 25. januara, kineske vlasti proširivaju karantinsku zonu na gotovo čitavu provinciju Hubeia.
Napredovanje virusa korona u Kini
Hong Kong i Makao proglašavaju prve slučajeve 22. januara. Početkom februara, broj umrlih u Kini premašio je broj epidemije SARS-a.
Globalno širenje virusa korona
Propagacija u Evropi
Prema statistikama Eurostata Kina je jedanaesta destinacija evropskih državljana.
Italija
30. januara, Italija izveštava da su na njenoj teritoriji dva slučaja obolelih od virusa, dvojica kineskih turista koji su očigledno prvo stigli u Milano, a zatim otišli u Rim kada su se pojavili prvi simptomi bolesti. Vlada je proglasila vanredno stanje na šest meseci i obustavila letove do Kine i iz nje.
Francuska
4. januara, francuska ministarka zdravlja Agnes Buzin najavljuje prva tri slučaja u Francuskoj. Oni su ujedno i prva tri evropska slučaja. 28. januara otkriven je i četvrti slučaj koji je opisan kao opasan. Radi se o 80-godišnjem turisti koji dolazi iz karantirane zone.
Španija
31. januara, špansko ministarstvo zdravlja potvrdilo je pojavu prvog slučaja kontaminacije. Radi se o nemačkom turistu koji je bio na odmoru zajedno sa pet ljudi.
Nemačka
Prvi slučaj je zabeležen 28. januara u Bavarskoj. Radi se o 33-godišnjem prodavaču automobila kojeg je zarazio kolega povratkom iz Kine. Početkom februara svi Nemci koji su boravili u Kini svraćeni su u domovinu.
Švajcarska
Prvi slučaj virusa korona u Švajcarskoj potvrđen je 25. februara 2020. godine.[74] U pitanju je 70-godišnjak iz kantona Tičino.[74]
Norveška
Prvi slučaj virusa korona u Norveškoj potvrđen je 27. februara 2020. godine.[75] Reč je o ženi iz Tromsa.[75]
Holandija
Švedska
Prvi slučaj virusa korona u Švedskoj potvrđen je 31. januara 2020. godine.[76] U pitanju je žena koja je boravila u Vuhanu.[76]
Ujedinjeno Kraljevstvo
Danska
Belgija
Austrija
Prva dva slučaja virusa korona u Austriji potvrđena su 25. februara 2020. godine.[77] Reč je od dva Italijana u Tirolu.[77]
Grčka
Češka
Island
San Marino
Portugalija
Finska
Slovenija
Prvi slučaj virusa korona u Sloveniji potvrđen je 4. marta 2020. godine.[78] Pacijent je doputovao iz Maroka preko Italije.[78]
Rumunija
Irska
Poljska
Hrvatska
Prvi slučaj virusa korona u Hrvatskoj potvrđen je 25. februara 2020. godine.[79]
Srbija
Prvi slučaj virusa korona u Srbiji potvrđen je 6. marta 2020. godine.[80] Reč je o 43-godišnjaku koji je više puta bio u Budimpešti.[80]
Estonija
Albanija
Mađarska
Prvi slučaj virusa korona u Mađarskoj potvrđen je 4. marta 2020. godine.[78] U pitanju su dva studenta iz Irana.[78]
Belorusija
Slovačka
Letonija
Bugarska
Prvi slučaj virusa korona u Bugarskoj potvrđen je 8. marta 2020. godine.[81] U pitanju je 27-godišnjak iz Plevena i 75-godišnjakinja iz Gabrova.[81]
Bosna i Hercegovina
Prvi slučaj virusa korona u Bosni i Hercegovini potvrđen je 5. marta 2020. godine.[82]
Luksemburg
Severna Makedonija
Prvi slučaj virusa korona u Severnoj Makedoniji potvrđen je 26. februara 2020. godine.[83]
Kipar
Malta
Litvanija
Moldavija
Andora
Vatikan
Lihtenštajn
Monako
Turska
Prvi slučaj virusa korona u Turskoj potvrđen je 11. marta 2020. godine.[84] Reč je o muškom turskom državljaninu.[84]
Kada je Turska potvrdila prvi slučaj, u Evropi jedino još Crna Gora kao država i Kosovo kao delimčno priznata država odnosno Kosovo i Metohija kao sporna teritorija u Srbiji nisu imali nijedan potvrđen slučaj virusa korona.[85][86]
Ukrajina
Međunarodne reakcije
Pozicija Svetske zdravstvene organizacije
30. januara Svetska zdravstvena organizacija proglašava javnu zdravstvenu pretnju od međunarodnog značaja ali ne preporučuje ograničavanje međunarodnog putovanja i trgovine, što je obrnuto od većine odluke vlade. Veliki strah SZO-a je da bi ova epidemija mogla dostići zemlje čiji zdravstveni sistem ne bi bio u stanju da upravlja takvom zdravstvenom krizom.
Ekonomski uticaj
Epidemija bi mogla imati značajan, ali kratkotrajni uticaj na Kinu. Pad cena nafte jedna je od posledica usporavanja kineske ekonomije, povezanog sa virusom korona.
Vidi još
Napomene
Reference
Šablon:Portalbar