Грчки алфабет

Грчки алфабет (грч. Ελληνικό αλφάβητο) је скуп двадесет и четири слова која су коришћена за записивање грчког језика још од позног 9. или раног 8. века пре нове ере.[1][2] Изведен је из ранијег феничанског алфабета,[3] и био је први алфабет у ужем смислу тј. систем писања који користи посебне симболе за сваки самогласник и сугласник[4]. Најстарије је алфабетско писмо које је у непрекидној употреби до данас. Слова су такође, почев од 2. века пре нове ере, коришћена за представљање грчких цифара. Ћирилична азбука и латинска абецеда су настале на бази грчког алфабета.[5] Поред тога што се користи у писању грчког језика, како древних тако и модерних облика, грчко писмо у данашње време исто тако служи и као извор техничких симбола и ознака у многим доменима математике, науке и других поља.

Грчки алфабет
ТипАлфабет
ЈезициГрчки
Временски период
~800. п. н. е. до садашњости
Породица
египатски хијероглифи
Дечији систем
Готски алфабет
Глагољица
Ћирилица
Коптски алфабет
Јерменски алфабет
Стари италички алфабет
Латиница
Правацслева надесно
ISO 15924Grek, 200
Уникод назив
Greek

У својим класичним и модерним формама, алфабет има 24 слова, уређена од алфа до омега. Као и латиница и ћирилица, грчко писмо је имало само једну форму сваког слова. У њему је развијена дистинкција величине слова између мале и велике форме паралелно са латинским током модерне ере.

Звучне вредности и конвенционалне транскрипције за нека од слова се разликују између античке и модерне грчке употребе, јер се изговор грчког знатно променио између 5. века п. н. е. и данашњице. Модерни и антички грчки користе различите дијакритике. Традиционална ортографија, која је коришћена за антички грчки и понекад за модерни грчки, има мноштво дијакритика, као што су акцентне ознаке за стављање нагласка (политоника), ознаке дисања за присуство и одсуство иницијалног /h/ звука, и јотни подскрипти за крајњи /i/ звук. У модерном грчком спеловању, ортографија је била поједностављена до монотонског система, који користи само два дијакритика: акутни нагласак и дијарезу.

Таблица грчког алфабета — новогрчка

СловоИмеГласЛатиничка транслитерацијаФеничко слово[6]
старогрчки[7]новогрчки[8]старогрчкиновогрчкистарогрчкиновогрчки
Α αἄλφαάλφαАлфа[a] [][a]aa alef
Β ββῆταβήταБета (вита)[b][v]bv beth
Γ γγάμμαγάμμα, γάμαГама[g][ʝ], [ɣ]ggh, g gimel
Δ δδέλταδέλταДелта[d][ð]ddh, d daleth
Ε εεἶ, ἒ ψιλόνέψιλονЕпсилон[e][]ee he
Ζ ζζῆταζήταЗета (зита)[zd], [][z]zz zayin
Η ηἦταήταЕта (ита)[ɛː] ([h])[i]e, ēi heth
Θ θθῆταθήταТета (тита)[][θ]thth teth
Ι ιἰῶταιώταЈота[i], [][i], [j]i, īi yodh
Κ κκάππακάππαКапа[k][c], [k]kk kaf
Λ λλάβδα, λάμβδαλάμδαЛамбда[l][l]ll lamedh
Μ μμῦμιМи[m][m]mm mem
Ν ννῦνιНи[n][n]nn nun
Ξ ξξεῖ, ξῖξιКси[ks][ks]ksks samekh
Ο οοὖ, ὂ μικρόνόμικρονОмикрон[o][]o, ŏo ayin
Π ππεῖ, πῖπιПи[p][p]pp pe
Ρ ρῥῶρωРо[r], [][ɾ]rr res
Σ σ, ςσῖγμασίγμαСигма[s][s]ss sin
Τ τταῦταυТау (таф)[t][t]tt taw
Υ υὗ, ὓ ψιλόνύψιλονИпсилон[u], [y], [][i]u, yy waw
Φ φφεῖ, φῖφιФи[][f]ph, ff
Χ χχεῖ, χῖχιХи[], [ks][ç], [x]kh, ksh
Ψ ψψεῖ, ψῖψιПси[ps][ps]psps
Ω ωὦ, ὦ μέγαωμέγαОмега[ɔː][]o, ōo ayin

Звучне вредности

У античком и модерном грчком, слова грчког алфабета имају прилично стабилно и конзистентно мапирање симбола и звукова, што чини изговор речи углавном предвидивим. Античко грчко спеловање је генерално било блиско фонемско. За знатан број слова, звучне вредности се знатно разликују између античког и модерног грчког, пошто је њихов изговор следио сет систематских фонолошких померања која су утицала на језик у његовим посткласичним ступњевима.[9]

Међу консонантним словима, сва слова која означавала звучне плозивне консонанте (/b, d, g/) и аспиратне плозиве (/pʰ, tʰ, kʰ/) у античком грчком означавају кореспондирајуће фрикативне звукове у модерном грчком.

Бивши звучни плозивиБивши аспирати
СловоАнтичкоМодерноСловоАнтичкоМодерно
ЛабијалноΒ β/b//v/Φ φ///f/
ДенталноΔ δ/d//ð/Θ θ///θ/
ДорсалноΓ γ/ɡ/[ɣ] ~ [ʝ]Χ χ//[x] ~ [ç]

Међу самогласничком симболима, звучне вредности модерног грчког одражавају радикално поједностављивање самогласничког система пост-класичног грчког, спајајући вишеструке раније дистинктне самогласничке фонеме у знатно мањи број. То је довело до тога да неколико група самогласничких слова у данашње време означава идентичне звуке. Модерна грчка ортографија остаје доследна историјском спеловању у већини тих случајева. Консеквентно, спеловање речи у модерном грчком често није предвидиво из самог изговора, док је обрнуто мапирање, од правописа до изговора, обично редовно и предвидиво.

Следећа самогласничка слова и диграфи су укључени у спајања:

СловоАнтичкоМодерноСловоАнтичкоМодерно
Η ηɛː> iΩ ωɔː> o
Ι ιi(ː)Ο οo
ΕΙ ειΕ εe> e
Υ υu(ː) > yΑΙ αιai
ΟΙ οιoi > y
ΥΙ υι > y

Говорници модерног грчког типично користе исто, модерно мапирање симбола и звукова за грчки у свим историјским ступњевима. У другим земљама, студенти античког грчког често користе различите конвенционалне апроксимације историјских звуковних система у изговору античког грчког.

Диграфи и комбинације слова

Неколико словних комбинација има специјалне конвенционалне звучне вредности различите од оних у њиховим појединачним компонентама. Међу њима је неколико диграфа самогласничких слова који су раније представљали дифтонге али су сад монофтонговани. Поред горе поменута четири (⟨ει, αι, οι, υι⟩), постоји такође ⟨ου⟩, који се изговара /u/. Антички грчки дифтонзи ⟨αυ⟩, ⟨ευ⟩ и ⟨ηυ⟩ се изговарају [av], [ev] и [iv] у модерном грчком. У неким окружењима они су сведен на [af], [ef] и [if] респективно.[10] Модерне грчке комбинације сугласника ⟨μπ⟩ и ⟨ντ⟩ означавају [b] и [d] (или [mb] и [nd]) респективно; ⟨τζ⟩ означава [dz] и ⟨τσ⟩ означава [t͡s]. Осим тога, у античком и модерном грчком, слово ⟨γ⟩, пре неког другог веларног сугласника, означава веларни назал [ŋ]; стога се ⟨γγ⟩ и ⟨γκ⟩ изговарају као ⟨ng⟩. По аналогији са ⟨μπ⟩ и ⟨ντ⟩, ⟨γκ⟩ се исто тако користи за [g]. Такође постоје комбинације ⟨γχ⟩ и ⟨γξ⟩.

КомбинацијаИзговорЗвучни изговор
αυ[av][af]
ευ[ev][ef]
ηυ[iv][if]
μπ[b]
ντ[d]
τζ[dz]
τσ[t͡s]

Романизација

Постоји много различитих метода представљања грчког текста или грчких имена у латиничном писму. Форма у којој се класична грчка имена конвенционално приказивана у енглеском језику је проистекла из начина на који су грчке позајмљене речи биле инкорпорисане у латински у античком добу. У том систему, ⟨κ⟩ је замењено са ⟨c⟩, дифтонзи ⟨αι⟩ и ⟨οι⟩ су приказани као ⟨ae⟩ и ⟨oe⟩ (или ⟨æ,œ⟩) респективно; а ⟨ει⟩ и ⟨ου⟩ су поједностављени до ⟨i⟩ и ⟨u⟩ респективно. У модерној научној транслитерацији старогрчког језика, ⟨κ⟩ се обично приказује као ⟨k⟩, а самогласничке комбинације ⟨αι, οι, ει, ου⟩ као ⟨ai, oi, ei, ou⟩ респективно. Слова ⟨θ⟩ и ⟨φ⟩ се генерално приказују као ⟨th⟩ и ⟨ph⟩; ⟨χ⟩ као било ⟨ch⟩ или ⟨kh⟩; и на почетку речи ⟨ρ⟩ као ⟨rh⟩.

За модерни грчки постоји више различитих транскрипционих конвенција. Оне се међусобно знатно разликују, у зависности од њихове намене, у погледу тога колико близу оне остају у односу на конвенционалне словне кореспонденције транскрипционих система базираних на античком грчком, и у ком степену оне стреме било прецизној слово-за-слово транслитерацији или фонетички базираној транскрипцији. Стандардизоване формалне транскрипционе системе су дефинисали Међународна организација за стандардизацију (као ISO 843),[11] Група експерата Уједињених нација о географским називима,[12] Библиотека конгреса,[13] и други.

Таблица грчког алфабета — нумеричка

Слова која следе нису део стандардног грчког алфабета, али су коришћена у пре-класичним временима у појединим дијалектима. Слова стигма, копа и сампи су такође коришћена и за бележење грчких цифара.

СловоФеничанско словоИмеТранслитерацијаГлас
другогрчкопрвогрчко
Ϛ ϛ[14]Стигма
στῖγμαst[st]
Ϙ ϙ[15], Ϟ ϟ[16] QophКопаϙόππακόππαq[k]
Ͳ ͳ[17], Ϡ ϡ[18] TsadeСампи
σαμπῖss[sː], [ks], [ts]

Таблица грчког алфабета — застарела

СловоФеничанско словоИмеТранслитерацијаГлас
старогрчконовогрчко
Ϝ ϝ[19], Ͷ ͷ[20] ВавДигамаϝαῦδίγαμμαw[w]
Ͱ ͱ[21] HethХетаήταήταh[h]
Ϻ ϻ[22] TsadeСанϻάνσάνs[s]
Ϸ ϸ[23] TsadeШо
š[ʃ]

Референце

Литература

Спољашње везе