Грчки алфабет

Слово	Име			Глас		Латиничка транслитерација		Феничко слово[6]
	старогрчки[7]	новогрчки[8]		старогрчки	новогрчки	старогрчки	новогрчки
Α α	ἄλφα	άλφα	Алфа	[a] [aː]	[a]	a	a	alef
Β β	βῆτα	βήτα	Бета (вита)	[b]	[v]	b	v	beth
Γ γ	γάμμα	γάμμα, γάμα	Гама	[g]	[ʝ], [ɣ]	g	gh, g	gimel
Δ δ	δέλτα	δέλτα	Делта	[d]	[ð]	d	dh, d	daleth
Ε ε	εἶ, ἒ ψιλόν	έψιλον	Епсилон	[e]	[e̞]	e	e	he
Ζ ζ	ζῆτα	ζήτα	Зета (зита)	[zd], [zː]	[z]	z	z	zayin
Η η	ἦτα	ήτα	Ета (ита)	[ɛː] ([h])	[i]	e, ē	i	heth
Θ θ	θῆτα	θήτα	Тета (тита)	[tʰ]	[θ]	th	th	teth
Ι ι	ἰῶτα	ιώτα	Јота	[i], [iː]	[i], [j]	i, ī	i	yodh
Κ κ	κάππα	κάππα	Капа	[k]	[c], [k]	k	k	kaf
Λ λ	λάβδα, λάμβδα	λάμδα	Ламбда	[l]	[l]	l	l	lamedh
Μ μ	μῦ	μι	Ми	[m]	[m]	m	m	mem
Ν ν	νῦ	νι	Ни	[n]	[n]	n	n	nun
Ξ ξ	ξεῖ, ξῖ	ξι	Кси	[ks]	[ks]	ks	ks	samekh
Ο ο	οὖ, ὂ μικρόν	όμικρον	Омикрон	[o]	[o̞]	o, ŏ	o	ayin
Π π	πεῖ, πῖ	πι	Пи	[p]	[p]	p	p	pe
Ρ ρ	ῥῶ	ρω	Ро	[r], [r̥]	[ɾ]	r	r	res
Σ σ, ς	σῖγμα	σίγμα	Сигма	[s]	[s]	s	s	sin
Τ τ	ταῦ	ταυ	Тау (таф)	[t]	[t]	t	t	taw
Υ υ	ὗ, ὓ ψιλόν	ύψιλον	Ипсилон	[u], [y], [yː]	[i]	u, y	y	waw
Φ φ	φεῖ, φῖ	φι	Фи	[pʰ]	[f]	ph, f	f
Χ χ	χεῖ, χῖ	χι	Хи	[kʰ], [ks]	[ç], [x]	kh, ks	h
Ψ ψ	ψεῖ, ψῖ	ψι	Пси	[ps]	[ps]	ps	ps
Ω ω	ὦ, ὦ μέγα	ωμέγα	Омега	[ɔː]	[o̞]	o, ō	o	ayin

Звучне вредности

У античком и модерном грчком, слова грчког алфабета имају прилично стабилно и конзистентно мапирање симбола и звукова, што чини изговор речи углавном предвидивим. Античко грчко спеловање је генерално било блиско фонемско. За знатан број слова, звучне вредности се знатно разликују између античког и модерног грчког, пошто је њихов изговор следио сет систематских фонолошких померања која су утицала на језик у његовим посткласичним ступњевима.^[9]

Међу консонантним словима, сва слова која означавала звучне плозивне консонанте (/b, d, g/) и аспиратне плозиве (/pʰ, tʰ, kʰ/) у античком грчком означавају кореспондирајуће фрикативне звукове у модерном грчком.

Међу самогласничком симболима, звучне вредности модерног грчког одражавају радикално поједностављивање самогласничког система пост-класичног грчког, спајајући вишеструке раније дистинктне самогласничке фонеме у знатно мањи број. То је довело до тога да неколико група самогласничких слова у данашње време означава идентичне звуке. Модерна грчка ортографија остаје доследна историјском спеловању у већини тих случајева. Консеквентно, спеловање речи у модерном грчком често није предвидиво из самог изговора, док је обрнуто мапирање, од правописа до изговора, обично редовно и предвидиво.

Следећа самогласничка слова и диграфи су укључени у спајања:

Говорници модерног грчког типично користе исто, модерно мапирање симбола и звукова за грчки у свим историјским ступњевима. У другим земљама, студенти античког грчког често користе различите конвенционалне апроксимације историјских звуковних система у изговору античког грчког.

Диграфи и комбинације слова

Неколико словних комбинација има специјалне конвенционалне звучне вредности различите од оних у њиховим појединачним компонентама. Међу њима је неколико диграфа самогласничких слова који су раније представљали дифтонге али су сад монофтонговани. Поред горе поменута четири (⟨ει, αι, οι, υι⟩), постоји такође ⟨ου⟩, који се изговара /u/. Антички грчки дифтонзи ⟨αυ⟩, ⟨ευ⟩ и ⟨ηυ⟩ се изговарају [av], [ev] и [iv] у модерном грчком. У неким окружењима они су сведен на [af], [ef] и [if] респективно.^[10] Модерне грчке комбинације сугласника ⟨μπ⟩ и ⟨ντ⟩ означавају [b] и [d] (или [mb] и [nd]) респективно; ⟨τζ⟩ означава [dz] и ⟨τσ⟩ означава [t͡s]. Осим тога, у античком и модерном грчком, слово ⟨γ⟩, пре неког другог веларног сугласника, означава веларни назал [ŋ]; стога се ⟨γγ⟩ и ⟨γκ⟩ изговарају као ⟨ng⟩. По аналогији са ⟨μπ⟩ и ⟨ντ⟩, ⟨γκ⟩ се исто тако користи за [g]. Такође постоје комбинације ⟨γχ⟩ и ⟨γξ⟩.

Романизација

Постоји много различитих метода представљања грчког текста или грчких имена у латиничном писму. Форма у којој се класична грчка имена конвенционално приказивана у енглеском језику је проистекла из начина на који су грчке позајмљене речи биле инкорпорисане у латински у античком добу. У том систему, ⟨κ⟩ је замењено са ⟨c⟩, дифтонзи ⟨αι⟩ и ⟨οι⟩ су приказани као ⟨ae⟩ и ⟨oe⟩ (или ⟨æ,œ⟩) респективно; а ⟨ει⟩ и ⟨ου⟩ су поједностављени до ⟨i⟩ и ⟨u⟩ респективно. У модерној научној транслитерацији старогрчког језика, ⟨κ⟩ се обично приказује као ⟨k⟩, а самогласничке комбинације ⟨αι, οι, ει, ου⟩ као ⟨ai, oi, ei, ou⟩ респективно. Слова ⟨θ⟩ и ⟨φ⟩ се генерално приказују као ⟨th⟩ и ⟨ph⟩; ⟨χ⟩ као било ⟨ch⟩ или ⟨kh⟩; и на почетку речи ⟨ρ⟩ као ⟨rh⟩.

За модерни грчки постоји више различитих транскрипционих конвенција. Оне се међусобно знатно разликују, у зависности од њихове намене, у погледу тога колико близу оне остају у односу на конвенционалне словне кореспонденције транскрипционих система базираних на античком грчком, и у ком степену оне стреме било прецизној слово-за-слово транслитерацији или фонетички базираној транскрипцији. Стандардизоване формалне транскрипционе системе су дефинисали Међународна организација за стандардизацију (као ISO 843),^[11] Група експерата Уједињених нација о географским називима,^[12] Библиотека конгреса,^[13] и други.

Слова која следе нису део стандардног грчког алфабета, али су коришћена у пре-класичним временима у појединим дијалектима. Слова стигма, копа и сампи су такође коришћена и за бележење грчких цифара.

Слово	Феничанско слово	Име			Транслитерација	Глас
			другогрчко	првогрчко
Ϛ ϛ[14]		Стигма
στῖγμα	st	[st]
Ϙ ϙ[15], Ϟ ϟ[16]	Qoph	Копа	ϙόππα	κόππα	q	[k]
Ͳ ͳ[17], Ϡ ϡ[18]	Tsade	Сампи
σαμπῖ	ss	[sː], [ks], [ts]

Грчки алфабет на Викимедијиној остави.

Потражите Appendix:Greek script у Викиречнику, слободном речнику.

• Greek and Coptic character list in Unicode
• Examples of Greek handwriting
• Greek Unicode Issues (Nick Nicholas)
• Unicode FAQ — Greek Language and Script
• alphabetic test for Greek Unicode range (Alan Wood)
• numeric test for Greek Unicode range
• Classical Greek keyboard, a browser-based tool
• Collection of free fonts: greekfontsociety.gr