Шагасова болест

Шагасова болест или америчка трипанозомијаза је тропска паразитска болест чији је узрочник протозоа Trypanosoma cruzi.[1] Најчешће је преносе инсекти познати као тропске стенице.[1] Током инфекције симптоми се мењају. У почетној фази обично нема симптома или су благи, као што су грозница, отечени лимфни чворови, главобоља или локални оток на месту уједа.[1] Након 8–12 седмица неке особе улазе у хроничну фазу болести и у 60–70% случајева никада се не јављају нови симптоми.[2][3] Код осталих 30 до 40% људи после 10 до 30 година од почетка инфекције долази до даљег развоја симптома.[3] Међу њима се налази повећање срчаних вентрикула које у 20 до 30% случајева доводи до срчане инсуфицијенције.[1] Проширење једњака или проширено дебело црево се јављају код 10% људи.[1]

Шагасова болест
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностинфектологија, паразитологија
МКБ-10B57
МКБ-9-CM086
DiseasesDB13415
MedlinePlus001372
eMedicinemed/327
Patient UK[https://patient.info/doctor/american-trypanosomiasis american-trypanosomiasis Шагасова болест]
MeSHD014355

T. cruzi се обично преноси на људе и друге сисаре путем „тропских стеница” из потфамилије Triatominae које сисају крв .[4] Ови инсекти су познати по више локалних имена, међу којима су: винчука у Аргентини, Боливији, Чилеу и Парагвају, барбеиро ( берберин) у Бразилу, пито у Колумбији, чинче у Централној Америци и чипо у Венецуели. Болест се такође може пренети и путем трансфузије крви, трансплантацијом органа, конзумирањем хране контаминиране паразитима, као и са мајке на фетус.[1] Почетак болести се дијагностикује проналажењем паразита у крви применом микроскопа.[3] Хронични облик болести се дијагностикује проналажењем антитела на T. cruzi у крви.[3]

Најчешће превентивне мере су уклањање тропских стеница и избегавање њиховог уједа.[1] Међу осталим превентивним мерама је скрининг крви која се користи за трансфузију.[1] До 2013. године још увек није направљена вакцина.[1] Почетни облик инфекције се може лечити применом лекова бензнидазол или нифуртимокс.[1] Уколико се са употребом лекова почне у раној фази, резултат лечења је скоро увек успешан, међутим, са одмицањем Шагасове болести њихова ефикасност се смањује.[1] Када се примењују у случајевима хроничног облика болести они могу да одложе или спрече настанак симптома у крајњој фази.[1] Услед примене бензнидазола и нифуртимокса јављају се привремена нежељена дејства код око 40% људи,[1] међу којима су проблеми са кожом, токсикација мозга и иритација дигестивног система.[2][5][6]

Процењено је да седам до осам милиона људи, већином у Мексику, Централној Америци и Јужној Америци , има Шагасову болест.[1] То је довело до око 12.500 смртних случајева годишње до 2006. године.[2] Већина људи оболелих од ове болести је сиромашно[2] и многи нису свесни тога да су инфицирани.[7] Услед великих сеоба становништва Шагасова болест се данас јавља у ширем подручју, укључујући многе европске земље и Сједињене Државе.[1] У овим областима се такође уочава пораст до 2014. године.[8] Ову болест је први пут описао Карлос Шагас 1909. године, по коме је и добила име.[1] Она такође напада и више од 150 животиња.[2]

Референце

Литература



Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).