Коронавируси
Коронавируси[а] су група вируса који узрокују респираторне болести код сисара и птица. Код људи, вируси изазивају респираторне инфекције, попут прехладе, које су обично благе. Ређи облици, као што су тешки акутни респираторни синдром (SARS), блискоисточни акутни респираторни синдром (MERS) и коронавирусна болест 2019. (COVID-19, који је узроковао пандемију коронавируса 2019/20) могу имати смртоносне последице. Код крава и свиња, коронавируси изазивају дијареју, а код кокоши узрокују болест горњих дисајних путева. Још не постоје вакцине или антивирусни лекови за спречавање или лечење вируса.
| Orthocoronavirinae | |
|---|---|
 | |
| Електронски микрограф вириона вируса инфективног бронхитиса | |
 | |
| Вирион вируса SARS-CoV-2 | |
Класификација вируса  | |
| (нерангирано): | Virus |
| Realm: | Riboviria |
| Тип: | incertae sedis |
| Ред: | Nidovirales |
| Породица: | Coronaviridae |
| Потпородица: | Orthocoronavirinae |
| Genera | |
| |
| Синоними[1][2] | |
| |
Коронавируси су вируси потпородице Orthocoronavirinae, породице Coronaviridae и реда Nidovirales.[8][9] Обавијени су позитивним ланцем једноланчаног РНК генома и нуклеокапсидом спиралне симетрије. Величина генома је између 26 и 32 килобазе — највећа за неки РНК вирус. Појам „коронавирус” потиче од латинске речи corona у значењу „круна” или „ореол”, а односи се на особени изглед честица вируса (вириона) под електронским микроскопом: на површини имају протеинске израслине због којих које подсећају на краљевску круну или соларну корону.
Преношење
Преношење вируса међу људима се примарно дешава у блиском контакту, и то путем ситних делова пљувачке која настаје приликом кијања или кашљања.
Људски коронавируси
Сматра се да коронавируси изазивају значајан број укупних прехлада код одраслих и деце.[10] Изазивају симптоме попут температуре и болова у грлу због натеклих жлезда, најчешће током зиме и раног пролећа.[11] Коронавируси могу да изазову и упалу плућа, било директно (вирусну упалу плућа) или секундарним путем (бактеријску упалу плућа).[12] Медијски испраћена појава људског коронавируса, SARS-CoV из 2003, која изазива тешки акутни респираторни синдром, има јединствену патогенезу, јер изазива упалу и горњих и доњих дисајних путева.[12] Не постоје вакцине или лекови за лечење инфекције људским коронавирусима.[13]
Тренутно је познато седам врста људских коронавируса:
- људски коронавирус 229E (HCoV-229E)
- људски коронавирус OC43 (HCoV-OC43)
- тешки акутни респираторни синдром (SARS-CoV)
- људски коронавирус NL63 (HCoV-NL63, New Haven coronavirus)
- људски коронавирус HKU1
- блискоисточни акутни респираторни синдром (MERS-CoV), раније познат као нови коронавирус 2012. и HCoV-EMC
- тешки акутни респираторни синдром коронавирус 2 (SARS-CoV-2), претходно познат као 2019-nCoV или нови коронавирус 2019.
Коронавируси HCoV-229E, -NL63, -OC43 и -HKU1 непрестано круже међу људском популацијом, изазивајући инфекције дисајног тракта код одраслих и деце широм света.[14]
Види још
Напомене
Референце
Додатна литература
- „Novel coronavirus infection: time to stay ahead of the curve”. Eastern Mediterranean Health Journal. 19 Suppl 1: S3—4. 2013. PMID 23888787. Архивирано из оригинала 24. 03. 2020. г. Приступљено 04. 02. 2020.
- „Molecular biology of transmissible gastroenteritis virus”. Veterinary Microbiology. 23 (1–4): 147—54. јун 1990. PMID 2169670. doi:10.1016/0378-1135(90)90144-K.
- „Engineering the transmissible gastroenteritis virus genome as an expression vector inducing lactogenic immunity”. Journal of Virology. 77 (7): 4357—69. април 2003. PMC 150661
. PMID 12634392. doi:10.1128/JVI.77.7.4357-4369.2003. - „Morphology of transmissible gastroenteritis virus of pigs. A possible member of coronaviruses. Brief report”. Archiv für die Gesamte Virusforschung. 29 (1): 105—8. 1970. PMID 4195092. doi:10.1007/BF01253886.
Спољашње везе
| Класификација |
|---|
